Eto, bilo prošlo, vreme se ne da zadržati. Danas je već 18.

februar. Novi dan. Šta je doneo?

Vest da će mi u ponedeljak konačno biti dodeljena diploma koju

sam stekla još jula 2007. godine... Pomislih prvo: odlično,

eto prilike da vidim par dobrih ljudi kojih sam se uželela... al

cvrc! Ne lezi vraže! Diplome će biti podeljene bez propratne

svečanosti, samo onima koji su diplome stekli i PLATILI 

jula meseca... svi ostali moraće da sačekaju od juna 2008.

iako je to protivno statutu fakulteta, no očigledno da 

su ta pisana dokumenta samo iluminisani papiri za

brisanje zadnjice.

Dobro rekoh, ajd nema veze... biće prilike valjda... 

Zavirih u svoje srce, začuđena činjenicom da nema ni 

tračka neke radosti ili osećanja ponosa... Ehej...

diploma je to! Nije da se diplomira svaki dan, a još

manje sa prosekom 9.51. Tračak se pojavio i nestao...

Sve mi to deluje kao eho prošlog života... Bezveze. 

Rekoh daj da pozovem drugara koji služi vojsku u 

Požarevcu, kao operater raketobacača... tako nekako se 

zove taj rod... Korisnik nedostupan. I tako već 7 dana.

Jednostavno nema ga ni na jednom broju... iznenada i

neobjašnjivo... to mi baš ne liči na njega, a poslednji put

kada smo se čuli primio je vest da će verovatno biti 

prekomandovan u Rašku... Brinem... znam, pesimista

sam, trebalo bi da mislim pozitivno, ali mi ne ide.

Moja lična obožavateljka je potrudila da i današnji 

dan uveliča spiskom uvreda... Živela savremena 

tehnologija koja onemogućava da takve bljuvotine budu

dostupne širokim narodnim masama. 

Konačno, setili su se i da mi vrate dokumenta sa 

konkursa za mesto predavača, bez obrazloženja što

nisam primljena - nije da bi mi značilo i to objašnjenje...

Nekako više me je cela ta priča toliko smorila i 

udavila... osećam pravu salatu misli , bućkuriš je 

prava reč... i razmišljam kako to da progutam..

Nemam predstave šta ću, ali smisliću nešto...

A do tada, idem da očetkam pantalone, izvučem

iz ormara svoj stari sako i pokušam da spremim

žvaku za petak... a vi, živi bili ... pozdrav. 

Eto, tresla se gora, rodio se miš... Ipak, mi smo

savršeno inventivan narod, pa smo uspeli da svega 10 

minuta nakon što je pročitana ta famozna deklaracija

nezavisnosti, od svega toga napravimo totalnu sprdnju.

Dokaz je i sms poruka koju sam primila u prvim minutima

nezavisnosti Kosova, a koja glasi:

"Otvaranjem ove poruke ubili ste jednog šiptara.

Sudeći po vašem osmehu, vidi se da ste Srbin.

Pomozite Srpstvu i šaljite ovaj SMS dalje, 

vratimo Srbiji osmeh  na lice... "

Meni ova poruka nešto i nije pomogla, al nadam

se da ćemo jednog dana biti malo manje s"ebana, a

malo više nasmejana nacija... a do tada...

Pa, možemo da pokušamo da živimo kao sav

normalan svet. 

Ok, mogu ja da razumem da smo razliciti ljudi, da

imamo različita mišljenja i poglede na svet, ali ne mogu

više da podnesem da manijaci, nekulturni ljudi i ostala 

njima srodna fela hara po ovom blogu.

Večeras me je opsela izvesna Jozica ( sa IP adresa

83.131.63.77 i 83.131.63.77  ) a evo samo dela

komplimenata koje mi je udelila:

Kuriva! Jesi za seks? a? STRIPTIZ!!!!!! O YEAH! YEAH OH 

Ma Jebi se ti hyperblogger!!! Ti buš meni a?? Dat ću ti ja svakakva sranja!! Ak se meni neko sviđa nek mi bude tako!!! Nađi sebi drugog Kurvetino jedno!!! Ajmo GEJ kinezu!! Očemo STRIPTIZ!!! 

Sad ću prekinut pisati sranja i početi zajebavati kineze!! I to mi se neda pa ajde book!!! PS: Jebite se svi!!!!!!!!!!!!!!!!! 

Hvala!! Kurvo!!! Kaj mi sve brišeš!! Ajde Chao i ne zaboravi sama sebe pomust! KRAVO!! Bok! KUUUUUUUUUUUUUUUURVA DO NEBA!!! 

Bok Banu!!! Bok!Budi zahvalan što trošim pare na ovoj stranici!!! Pomuzi kravu i smiri se! I baš mi se tresu gaće za BAN!!!! 

Kaj sad ideš mamici plakati ha? Ne brini mala moja kurvice uskoro buš u pakao!I odi gledat TELETABISE sa Ovim kinezom Kurvo!!! Plači, plači kurvo i pomuzi se još jednom za sreću. Kravo Kurvo Idiote Kretenu... 

Mislim,kontam ja da ne bih trebala da se spuštam na nivo

takvih ljudi, i da postoji opcija provere komentara i 

označavanja kao spam poruke... ali mislim da je krajnje

vreme da se preduzme neka mere ( npr. obavezne 

registracije nicka kako bi moglo da se komentarise - ta opcija

funkcionise na nekim  blogovima)....

Molim ujedno sve Jozici slične ljude da skontaju koliko

su jadni i bedni i da pomoć traže na drugom mestu. 

Gotovo puna tri sata provela sam skitajući po Kraljevici... Bila mi je 

potrebna tišina, a opet kontakt sa onom čudnom energijom koja se samo

u prirodi naći...

Iznenadilo me je postepeno buđenje prirode... Ptice, napupelo drveće,

par stidljivih ljubičica... 

Obično ne volim proleće, ali ovo će mi goditi, valjda u buđenju prirode

prepoznajem i potrebu da se i sama probudim, bolja, nova... 

Prijalo mi je... dašak proleća otrgnula sam od prirode i ponela ga

sa sobom, da unese malo boje u moj sivi svet. 

Eto, konačno je stigao čuveni bajs osvojen na nagradnoj igri

foruma svrljig.net! Naravno, oduševljena sam... Dugo sam čekala na to.

Ovih dana ne dešava se ništa posebno... osim što su me iznervirale 

neke novosti vezane za našu virtualnu družinu... Nadam se da će 

se na kraju sve dovesti u red, jer navikla sam da na sve vas gledam 

kao na jednu veliku porodicu.

Ovom prilikom jedan veliki poljubac za moju tužnu-veselicu....

Nedostaješ mi pilence...

Pozdravi i za sledeću ekipu: jeru (kolegu po odeci), Tale, vesticicu,

domacicu, ellu, biljche, samoja_01, vastag, zaboravi, shadow....

Sve ljude dobre volje, princezice, i male princeve.... za dmc...

rashu, stepskog vuka... heftalicu... 

za one koji su otišli, pa se vratili, za one koji su otišli, a možda 

će se vratiti....

Ljubim vas.