Odysseus complex

Autor hyperblogger | 14 Apr, 2011

    U potrazi za budućnošću često sam se gubila u lavirintima prošlosti. Utvare, sećanja i otelotvorena griža savesti - u širokom rasponu nakaza i ličnih čudovišta, vešto su premeštale zidove - varajući me, dovodile su me na sam prag ludila.

    Tražeći pravu sebe često sam nalazila samo klonove same sebe - sačinjene od tuđih mišljenja i predstava o tome kakva bih trebala da budem.

    Gledajući sebe kroz tuđe oči propuštala sam da sagledam svet sopstvenim i uživam u trenucima i vremenu koje se neće nikada vratiti.

    I ko sam nakon svih lutanja ja?
    Jesam li ja original ili kopija koja hrani svoj ego i pokreće mehanizam sopstvenog postojanja verujući da je original?

    Da li je Univerzumu uopšte važna ta lična borba buduće prašine?
    Možda je u psihi ljudskog bića da svojim ličnim borbama pridaje preveliki značaj?
    Možda "bogove" zapravo nije zanimao Odisej, možda je samo ulivao sam sebi snagu i borio se protiv očaja ubeđujući sebe da je žrtva tamo neke pakosne više sile?
    Možda mu tako njegova sopstvena nemoć nije delovala strašno - možda je tako sam sebi delovao jak?

    Da li je takva laž neophodna da bi se dala boja postojanju?
    Jesmo li pioni zarobljeni tuđom voljom i kapricom ili samo robovi sopstvenih zabluda?


Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...

12 Komentari & 0 Trekbekovi od "Odysseus complex"

    Češće robovi sopstvenih zabluda zbog kojih ne vidimo dovoljno daleko da bismo sebi raskrčili put prema sreći

    Autor sanjarenja56 14 Apr 2011, 21:23

    Evo ga još jedan tekst koji potpisujem! uh!p.s.da li si me Ti kontaktirala na fejsu?

    Autor tanjana 14 Apr 2011, 21:24

    sanjarenja, pozdrav draga moja

    Autor hyperblogger 14 Apr 2011, 21:33

    divno je..

    Autor katy 14 Apr 2011, 21:33

    tanjana, drago mi je da ti se dopao. da, ja. :)

    Autor hyperblogger 14 Apr 2011, 21:34

    Ne samo da mi se dopadaju tvoji tekstovi nego se pronalazim u njima tako često...p.s.evo sada ti odgovorih i da znaš baš mi je drago što si me baš ti pronašla...ljubim te

    Autor tanjana 14 Apr 2011, 21:41

    Vrlo često, nažalost jesmo pioni zarobljeni što sopstvenim zabludama, što tuđom voljom. Ipak mislim da su sopstvene zablude najopasnije, a sve ostalo se samo na njih nadovezuje. Postavila si prava pitanja, a ostaje samo nada da ćemo doći do odgovora. Pozz.

    Autor janakis 14 Apr 2011, 21:49

    Može biti da smo i jedno i drugo, iskreno nemam pojma. Još iskrenije, prestala sam da se opterećujem. Ma živi život! Kako najbolje znaš i umeš!

    Autor roksana 14 Apr 2011, 21:54

    Život nije crno-beli... ali ni siv, mešavina je svega i svačega, najviše onog što jeste i onog što bi hteli da bude... nešto kao realni i virtuelni svet:))

    Autor anam 14 Apr 2011, 22:08

    Pioniri maleni,mi smo vojska prava svakog dana rastemo ko zelena trava.I ja sam bila pionir,genijalna ti je fotografija!
    "Ko sam?Sta sam?
    Ja sam samo sanjar ciji pogled gasne u magli i memli..."
    Pozdrav draga

    Autor unajedina 14 Apr 2011, 22:44

    Ja sam original!
    Jer da nisam bio bi kopija!

    Autor Filmetric 15 Apr 2011, 01:02

    Malo jedno, malo drugo. Ako probaš protiv ovog sveta živećeš u zabludi,ako se složiš s njim postaješ njihov pion na šahovskoj tabli. Malo crno, malo belo...pa se ubode ona nijansa sive.

    Autor biljana 15 Apr 2011, 13:30
Dodaj komentar





Zapamti me