NIŠTA BEZ BUBAŠVABA ( iliti: ekskurzije na naš način... )
Autor hyperblogger | 18 Nov, 2008
Ekskurzije su uvek bile nešto posebno - vreme za druženje, zezanje, daleko od očiju roditelja :D , prilika da se vidi i okusi nešto novo... da se u pidžamama sedi na podu i pričaju tajne...da se igraju masne fote :D bez ograničenja... i vešto podvaljuje u pokušaju da napakostimo :D ili dan ulepšamo nekom ko nam je drag...
Nažalost, prilično slabog zdravlja imala sam ban na ekskurzije ... tako da sam svega jednom uspela da iskukam dozvolu :D da odem sa društvom - na moju žalost i poslednji put, jer sam bila tako *urate sreće da je baš te noći kada sam se ja baškarila u Novom Sadu zemljotres pogodio Maljen - inače sledeću destinaciju na našoj ekskurziji :D ( možete misliti samo kakav je to efekat imalo na moju majku :P koja je uz pomoć majčinskog instintka to dešavanje protumačila kao svojevrsni ZNAK - ne nije zaostala žena, samo brižna.... kao i sve majke... )a to nije bilo vreme kada je svako od nas imao mobilni u džepu... tako da punih 24 h nije imala ni glasa od men... i tako se neslavno završila moja Odiseja....
Ipak , ne žalim... bilo nam je lepo... pevali smo u busu, pričali apsolutno najmasnije viceve, krali poljupce po hodnicima i liftovima... tancali u diskoteci do besvesti... tešili jedni druge kada je naš ludi razredni starešina Milča Baltazar uleteo u salu i vrištao na sav glas da je epicentar bio u Zaječaru i da su svi poginuli... treba li reći da smo ga sve do prekida nastave zbog bombardovanja svakodnevno podsećali na tu epizodu... šetali smo albume kroz odeljenje....
A kako stvari stoje danas?
Pričala sam sa klincima iz komšiluka... verujte mi na reč - ili sam ja samo omatorela ili današnja omladina drastično drukčije doživljava pojam zabave :D - a evo i jednog krajnje prostog primera o tome šta naši mali anđeli na ekskurzijama rade:
Ok... možda je ovo sa šajbnom stvarno i moglo svakom da se desi ( mnogo možda,ali ajde da ne ispadnem totalna bakuta i baksuz koji ne voli decu ) ali mi nije baš bilo jasno ovo prelaženje iz sobe u sobu via terrasa ... pa upitah za svaki slučaj da nije možda ljubav u pitanju.... nope, bila je pijanka... mrzelo je dečka da se posluži stepenicama...
Mene priče mlađih o ekskurzijama malo više podsećaju na horor - ne samo zbog gore navedenog razloga, nego i zbog svega što turističke agencije rade...
I dok sam sedela prošle nedelje na zasedanju Saveta XXXXX škole u Zaječaru, po ko zna koji put se sablaznih čitajući izveštaje sa ekskurzije....
Ono što me je najviše iznerviralo jeste činjenica da se turističke agencije svaki put izvuku nekažnjeno...
Nekada sam se užasno ljutila kada je mama uporno odbijala svaku moju molbu da mi dopusti odlazak na ekskurziju... sada se pitam kako li bi samo mene moje dete uspelo da ubedi da ga pustim.... Lepo kažu stari: ne može iver daleko od klade...
Elem... pitam se koja je uopšte svrha ekskurzija... valjda da se napune nečiji džepovi?
Pozdrav dragi moji blogeri....
