Koliko traje "zauvek"?
Autor hyperblogger | 17 Apr, 2011
Moje šetnje već su nadaleko poznate - gotovo uvek su podstaknute nekom tugom, brigom, ličnim osećajem nepripadanja i lutanja.
Rezultat svih šetnji su, gotovo po pravilu, fotografije, stihovi ili još dublja ćutnja - koja je rezultat zaključaka koji su predugo odlagani.
Ustala sam u pola osam -jedini slobodan dan i ja baksuz ne mogu da spavam. Probudila sam se po navici - sa bezveznim "nedelja" ukusom u ustima. Tu ni sto lutanja ne pomaže. Obukla sam se, uzela fotoaparat, dva mobilna telefona ( uključila prihvatanje poziva sa liste ) i krenula. Bez smera i jasnog cilja.
Uložila sam krajnji napor da se priključim na prirodu, na plavo nebo, peščanu plažu kraj keja, nepregledne tepihe cveća,da na taj način oteram sve gorke reči, ružne misli, tugu... ja sam bekstvo u imaginarne svetove podigla na nivo umetnosti, da nije tih svetova i knjiga koje gutam ovih dana - verovatno bih skrenula odavno...
Rađamo se sa strahom od prolaznosti - upiremo se svim snagama da stvorimo ili sudelujemo u nečemu što će biti večno. Ne pristajemo ni na šta manje, iako znamo da su generacije pre nas omanule u tom pokušaju - sizifovski se borimo... Kakvo je to prokletstvo u nama? Da li je to šarena laža kojom bojimo sivilo svoje prolaznosti, dajemo aromu svom životu? Koliko uopšte traje zauvek?
Zašto je toliko važno da stvorimo nešto što će trajati duže od nas samih? A mi, mi smo tako krhki, samo jedan maleni stisak može nas uništiti - jedna gruba reč, preki pogled, stisak ruke...
Krhki smo kao maslačak... samo je dovoljno da vasiona trepne okom i gotovo... nema nas više - istina, naši snovi postaće začetak novih svetova, koji će se roditi da tamo negde učine trenutak večnosti lepšim, ili bar podnošljivim... da li je to večnost?
Nisam sigurna. Osećam u vazduhu nešto čega se bojim, nešto veće od sebe, jače... možda je to samo moja mašta, možda ja to samo starim...
Bojim se.
I to je valjda normalno.
Čega? Prolaznosti... Čini mi se da je moje postojanje toliko bilo bezbojno da iz njega neće nići novi svetovi....
A možda je to samo san.
Samo da vasiona ne sklopi dlan... samo još treptaj makar, za šansu da dokučim večnost.
Sjajan text! Podzdrav :)
Autor britneyspears 17 Apr 2011, 15:52