Loreta Simson iz Floride, kupila je 1979. godine gotovo novi Kadilak

eldorado, upola cene.

Automobil je prešao svega 7000 kilometara, a prodavala ga je

poznata firma za prodaju polovnih vozila. 

Dobila je i garanciju na tri godine. Na nesreću, nije uspela da

 je iskoristi.

Samo dve nedelje kasnije, patrola koja kruži autoputevima pronašla ju 

je u kolima, mrtvu!

Automobil je stajao parkiran po strani, sa svim prozorima zatvorenim...

Porodica pokojnice vratila je Kadilak firmi od koje je nedavno i kupljen. 

Bez problema je

prodat već nekoliko dana kasnije, mladom bračnom paru... Dobili su ga

 po neverovatnoj ceni od 5500$ i odvezli su se kući pevajući.

Imali su nešto više sreće od Lorete Simson, ništa im se nije dogodilo

 punih 7 meseci.

A onda, im je taj isti Kadilak usmrtio najmlađe dete, dečaka od dve godine. 

Kako? Otac je ostavio auto parkiran pred garažom kuće. Kleo se da je

 zakočio auto ručnom kočnicom

i menjačem - po propisu. Ipak, auto je iz nepoznatih razloga krenuo

 nizbrdicom i na smrt prignječio malog Patrika koji se vozio na

 triciklu. 

Normalno, auto je odmah prodat... Kupio ga je neki trgovački putnik

 koji nije mario za nesreću. 

Čini se da ga je upravo to i koštalo glave - tri meseca kasnije, našli su ga

mrtvog. Skrenuo je noću, sa puta koji je od detinjstva poznavao i 

udario u drvo...

On je na licu mesta poginuo, a auto je bio gotovo neoštećen, 

samo mu je malo bio zakrivljen teški čelični branik. 

Za ceo slučaj se zainteresovao mladi student psihologije koji se zabavljao

 sa ćerkom pokojnika. 

Počeo je sa svojim profesorom, inače poznatim parapsihologom, da 

istražuje istorijat ovog avetinjskog vozila. Ovo mu nije bilo teško, 

pošto su se u

knjizi servisa nalazila imena svih ranijih kupaca. 

Tako su saznali sudbinu svih kupaca

sem prvog. Ime mu nije bilo čak ni u jednom telefonskom imeniku, 

a za adresu nije znao čak ni prodavac iz Floride. 

Tek je FBI uspeo da im dostavi ime prvog kupca.

Bio je to jedan kubanski izbeglica, poznati prodavac droge, 

u podzemlju poznat kao "Kubanac".  

Dok se jedne tople večeri noći vraćao sa neke žurke, pored njega se na

semaforu zaustavio drugi crni Kadilak. Usledila su tri prigušena hica, i 

"Kubanac" se skljokao na volan svom težinom

 i pritisnuo sirenu... Policija nikada nije saznala ko ga je ubio.

Saznavši ovo, kćer trgovačkog putnika rešila je da stavi tačku

 na celu priču, unajmila je šlep službu koja ga je odvukla

 do auto otpada,na kome je - uprkos

ubeđivanjima vlasnika, isti ispresovan u kocku. 

1865. godine u državi Viskonsin vladala je kratka, ali žestoka epidemija kolere. Bolest je zahvatila i petogodišnjeg Maksa Hofmana, koji je posle svega tri dana preminuo. Uz neizmernu žalost skrhanih roditelja dečak je sahranjen na obližnjem seoskom groblju. Te iste noći, pošto je konačno uspela da zaspi pred zoru, gospođa Hofman je usnula neprijatan san. Videla je svoje tek sahranjeno dete kako se u malom drvenom sanduku izvrnulo na stomak i pokušava da se oslobodi i izađe napolje. Ukućani su je saslušali, tešili i ubeđivali da je san posledica prevelike žalosti za detetom. Na sva njena navaljivanja da odmah odu do groblja i otkopaju dečaka, samo su tužno odmahivali glavama i pozvali lekara da joj da nešto za smirenje.

Ali, iduće večeri san se ponovio! Misleći da će mu žena izgubiti zdrav razum, gospodin Hofman

je poslao najstariju kćer do suseda sa kojim se uputio prema groblju. 

Pri svetlosti Meseca i  jednog strog fenjera, brzo su otkopali grob. 

Uskoro su ga našli u položaju u kome ga je majka i sanjala. 

Bio je izvrnut na stomak, ruku sklopljenih pod bradu... 

Svima je bilo jasno da je dečak pokušao da se spase... 

Upozoreni ovim čudnim otkrićem, roditelju su svejedno pokupili dečakovo

 telo i  odneli ga

do obližnjeg grada u kome ga je pregledao lekar... I sam zbunjen pričom o 

snu i otkopavanju

tela, rešio je da preduzme sve ne bi li možda dečaka povratio...

Upotrebio je slane 

kupke, trljao mu je grudi, masirao teme... sat po sat... 

na opšte čuđenje svih dečak je  otvorio oči...  Tužno ih je pogledao i

kazao da mu je žao što su ga probudili jer mu je u snu društvo pravila 

jedna ljupka plavokosa šesnaestogodišnja devojka koja se zvala Miriam.

Roditelji su briznuli u plač... pre šesnaest godina njihova prva kćer, je

umrla...sahranili su je... napustili taj grad zauvek, a svojoj deci nikada 

nisu pričali o njoj...

Maks je doživeo 78. godinu... Sanduk u kome je bio sahranjen kao dete 

čuvao je do kraja  svog života... 

Aprila 1956. godine gospodin Ditman iZ Klivlenda usnuo je neprijatan san:

sasvim jasno je video kako se obližnja šestosprtana garaža u izgradnji ruši,

pada na njegovu modnu kuću i sravnjuje je sa zemljom. Obzirom na to da su 

mu godine napornog rada bile potrebne da osnuje tu kuću, uznemirio se...

Sutradan je stupio u kontakt sa agentom jedne osiguravajuće kuće i uplatio

polisu na 120 000 $ "za slučaj prisilne obustave rada".

Polisu je primio 6. aprila, a sutradan ujutru u 7h nova struktura parking garaže

počela je opasno da se naginje... Bespomoćni inžinjeri su prekasno shvatili

da je do pomeranja tla došlo usled podzemnih voda...

Veću 9h cela garaža srušila se na Ditmanovu modnu kuću... 

Osiguravajuća kuća je bila više nego sumnjičava, a čak je je i razmatrala

priču da je polisu uplatio na osnovu sna... Sud države Ohajo pojasnio je

osiguraajućoj kući da se snovi ne mogu podnositi kao fakta, te da Ditmanu

isplati polisu.... 

I... Ditman je od dobijenog novca sagradio novu trospratnu zgradu...

Verovali vi... ili ne... 

Šanti Devi rodila se 1926. godine u Nju Delhiju. Kada je navršila tri godine

počela je svojim roditeljima da priča o svom prethodnom životu, koji je 

navodno provela u susednom gradu Mutri. Jano se prisećala svog supruga

koji se zvao Kedar Kaubej. Tvrdila je da je umrla nekoliko dana nakon što

je rodila svog sina. 

Njeni roditelji su bili zaintrigirani ovom pričom, pa su rešili da se raspitaju, i 

zbilja u susednom gradu postojao je čovek koji se zvao Kedar Kaubej i njegova

supruga je zaista umrla neposredno nakon porođaja. Pozvali su ga u goste, 

ne rekavši o tome ništa svojoj kćeri.

Šanti to nije sprečilo da "prepozna" svog bivšeg supruga. Tokom ručka

Šanti je upitala Kaubeja zašto se nakon smrti svoje supruge ponovo oženio

kada je svojoj suprugi dao obećanje da se u slučaju njene smrti neće ženiti.

Šanti je sa lakoćom prepoznala sve detalje iz svog prethodnog života.

Poznati američki naučnik i parapsiholog Jan Stivenson bio je toliko 

oduševljen pričom da je 1960. godine posetio Indiju i upoznao se sa Šanti.

Ovaj slučaj svakako je najpoznatiji... a da li je istinit? Ko to zna... 

Za slučaj da vas priča interesuje....

evo linka: http://reincarnation.gq.nu/Shanti.html 

Jednog jutra 1963. godine, Monika Roj se probudila i saopštila svom mužu

da po svaku cenu moraju odložiti planirani put za Toronto, jer će se njihov 

avion srušiti.

Njen suprug je izjavio da nema namere da raspravlja o takvim glupostima,

i da put nipošto neće odložiti.

Ne želeći da se odvaja od svog supruta, Monika je pozvala prijateljicu-advokata

i izdiktirala joj je instrukcije u pogledu budućnosti i nasledstva njihove dece.

Prijateljica je uporno pokušala da je ubedi da ne misli o tome, ali kada nije 

uspela pribeležila je instrukcije i testament.

Pre nego što je krenula na put kazala je svom suprugu: Pogledaj svoju

decu, pogledaj ih dobro, jer ih više nećeš videti...

Četiri minuta nakon poletanja ka Torontu, avio se usled kvara srušio u 

obližnju njivu... Tom prilikom poginulo je svih 180 putnika i članova posade.