KUĆA... MA, ZNATE VEĆ
Autor hyperblogger | 3 Mar, 2011
Kako se zaštiti od budala - one su tako inventivne....?!
Koliko mi je nekada ona čuvena "kuća-posao" fraza bila simpatična, toliko je počela da mi ide na živce. Ne volim rijaliti šou-programe, zato što prikazuju život u njegovom najodvratnijem svetlu, lišavajući me želje da verujem da tamo negde postoji i živi neko normalan, a boga mi i želje da uopšte gledam ljude.
Posla ovih dana preko glave - ali ne onog posla koji kada se završi čini da se čovek oseti dobro, ponosno što ga je završio, nego naprotiv umorno i isrcrpljeno, bez jedine moguće satisfakcije - ponosa što si napravio nešto što će trajati.
Ne volim rad u pripremi za štampu - kida živce... a najviše mrzim prekucavanje i prelom tekstova za knjige, naročito kad nema šta da se pročita, i kada je autor ostvario privilegiju da se nazove piscem samo zato što je zapravo imao para da plati za štampu.
A mene je, za maler, ove nedelje baš htelo... prvo me je zadesila knjiga samozvanog proroka Svete, koga pohode Sotona, Ilija... svi sveti, pa i sam Gospod Bog.
Ok. Verujem u Boga. Nisam religiozni fanatik, nisam zatucana, ni zadojena - liberalna... ipak, ne dovoljno liberalna da prihvatim Boga kakvog Sveta prorok servira: Bog nosi crvene čizme koje je pozajmio od svoje žene (uzgred budi rečeno - malo ga žuljaju ) i pije nes kafu bez mleka...
Bilo je to najtežih 30 strana u mom životu. Izjavila sam šefu da smatram da je sramota da odštampamo tako nešto, jer je odvratno. Pitala sam ga da li je uopšte i pročitao - obećao je da hoće.
A onda... boljevačke bekrije...
Volim boeme, one što slušaju muziku na uvce i uzdižu na pijedestal obožavanje života, njegovih zadovoljstava i sreće - pijanice, s druge strane, pokretne spužve, alkose koji možda nalaze sreću u čaši, ali zato tuđe živote pretvaraju u noćne more - ne podnosim.
Jedino što više ne podnosim od alkosa je alkos koji sebe nazove piscem. Ok, alkosa koji i pijan zna gramatička pravila, drži do lepote pisane reči, još i mogu da čitam, ali ovo je bilo intelektualno silovanje: "Iako je poznata činjenica da veseljaci i oni koji su nasmejani duže žive, ipak među mnogim boljevačkim veseljacima ima dosta pokojnika."
I tako punih 44 strana... prepunih hvalospeva alkoholizmu i cirozi jetre.Ne, nisu to oni boemski hvalospevi, ispunjeni nekom draži, nečim gotovo božanskim... ne mirišu na atmosferu Olimpa, ambroziju i nektar - samo na džibru, i to prilično lošu i zadimljenu kafanu, čiju tavanicu resi memla.
Polazim kući, o Bogu hvala - kao da sam odležala 10 godina robije.
Stižem do samog centra grada koji, uzgred budi rečeno, ovih dana liči na Aljasku - sneg do kolena, i još ne posustaje.
Čujem cvrkut ptica, zapravo čitavog jata ptica... Jesam li ja to konačno skrenula?!
Ne, sluh me ne vara, centar grada je preplavljen ogromnim jatom čvoraka. Razdragani lete od zgrade do zgrade, od jedne zamrnute krošnje do druge. Kako je samo čudan spoj snega i cvrkuta ptica, kao da je neko stopio proleće i zimu.
Stajala sam i posmatrala plavu jelku, visoku - od spolja umotana u snežno ćebe, a iznutra, sakriveni u krošnji čvorci pevaju, kao neki ludi orkestar, himnu proleću.
Setila sam se mog čvorka Đurice koga sam odgajila - nisam mogla da se ne zapitamm po ko zna koji put,šta se sa njim zbilo?
Bar nešto lepo da vidim u ovim tmurnim danima...ispunjenim rutinom.
Uh tako te razumem.Ali bar imaš posao.Teško je kada ga nemaš pa ma kakv bio.ljubim te
Autor tanjana 03 Mar 2011, 21:18