U kući ogledala

Autor hyperblogger | 4 Apr, 2011

    Osećam teskobu dok koračam uskim hodnicima ovog bizarnog lavirinta koji se zove moj život. Guše me ti mračni memljivi  zidovi prepuni  iskrivljenih ogledala - ona su moja pokora: ogledam se, ali nijedno ne prikazuje moj pravi lik, tako dugo se ogledam u njima da više ne znam ni kako izgledam, ko sam prava ja.

    Neka sila me je kaznila zaboravom mog sopstvenog bića. Ha! Neka patetična sila iz univerzuma je posvetila mom postojanju  pažnju i našla za shodno da ga oblikuje - koliko li je njoj tek dosadno kad svoje postojanje stavlja u službu posmatranja mene.

    Moje su misli i reči petparačke priče - kao pijani, propali pisac, natucam s vremena na vreme koju reč ili redak, hvatajući na jeftine trikove, hraneći se povremenim ovacijama i poluuvelim lovorikama....kakva patetična intelektualna onanija.  Moram priznati, isprva su orgazmi bili lepi, burni, a iz dana u dan postali su proizvod rutine, odvratni, plitki.

    Mislim da sam pre neki dan ugledala u ogledalu baricu punu ustajale vode, gotovo da sam osetila onu neprijatno toplu vodu skrivenu u zelenoj ljigavoj tvari - to valjda govori nešto o meni? Uostalom, zar je važno? Kao da će svet prestati da postoji ako se  pretvorim u štogod drugo? Ja sam zalutalo zrnce peska u pustinji prolaznosti.

    Povremeno se još buni po koji atom u meni, vrišti, pruža bespomoćno ruke ka nebu, udara po ogledalima, umišlja da vidi ljudsko lice u odrazu.

    Povremeno se trgnem i osetim kao da sam neko drugi, da me neko posmatra, iz tmine i smera nešto zlo...

    Povremeno sanjam da sam čovek.

    Moje drugo ime je postalo: Povremeno...

    Fejkujem život... ili nešto nalik životu, iz straha od ludila. A ludilo je tako dobro: kao meko, toplo ćebe, miris cimeta, vrelog griza... zelenih jabuka....ludilo tako dobro miriše.

    Teturam se. Ili se to lavirint tetura u pokušajima da me zadrži u sebi dovoljno dugo dok ne prestanem da pokušavam da izađem napolje?

    Nisam sigurna, znam samo jedno: ovo nije život, ovo je eho života, ovo nisu emocije, evo je nešto emocijama nalik, sećanje na osećanja... 

    Ja nisam crno ni belo... ja sam širok spektar sivog. I nestajem, polako, ali sigurno.

     


Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...

25 Komentari & 0 Trekbekovi od "U kući ogledala"

    E...ovim si tekstom i mene opisala...ljubim te

    Autor tanjana 04 Apr 2011, 22:01

    Sivo nikad ne nestaje, samo nam svakidašnjicu života krade od spektra boja...

    Autor AnaM 04 Apr 2011, 22:02

    tanjana, ako to znaci da ti se dopao, onda mi je drago :* ljubim.

    Autor hyperblogger 04 Apr 2011, 22:07

    anaM, ne nestaje, ali cvet u sivilu u kome se ne poznaju njegove boje, s vremenom pocne da veruje da je svejedno hoce li cvetati ili ne... i podivlja, a onda i umire.

    Autor hyperblogger 04 Apr 2011, 22:08

    Dopao mi se veoma...ali takođe i pronašla sam se u njemu.ljubim i ja tebe

    Autor tanjana 04 Apr 2011, 22:14

    volim ovu pesmu ...lepo vece pod zvezdama hyperblogger...

    Autor excentricniluda 04 Apr 2011, 22:19

    Uh, draga, napisala sam nešto... Nešto što je "ispalo" iz mene. Kada to čitam, to nisam ja, ili možda jesam. Mislim da nisam, a opet...
    Naš život jeste lavirint iskrivljenih ogledala, možda mi nismo ono što mislimo da jesmo i definitivno nismo ono što drugi o nama misle.
    Ne teturaš se ti, to te ogledalo vara. Ideš napred, bez straha, on je ostao na ovom ekranu. Bar ja želim da je tako. Ispuni mi želju!

    Autor roksana 04 Apr 2011, 22:24

    excentricniluda :) pod zvezdama je svakako, a da li je lepo... ko ce znati. danska poslovica kaze: mac se hvali posle bitke, zena posle seksa a dan kada se zavrsi. ovaj jos nije gotov.

    Autor hyperblogger 04 Apr 2011, 22:58

    roksana, nije tesko koracati napred, niti bez straha, tesko je izbeci bezdan koji se "napred" nalazi.

    Autor hyperblogger 04 Apr 2011, 23:00

    Da, moraš naučiti da hodaš po žici, teško je, ali moraš.
    P.S. Taj bezdan "napred" sve nas čeka na kraju. Opasni su ovi "sa obe strane" puta. Njih se čuvaj.

    Autor roksana 04 Apr 2011, 23:05

    Kao prvo nisi propali pisac jer ovo zvuci vise nego dobro.
    Kao drugo,svi mi imamo te momente,jako dobro znam kako je biti u tunelu,ispod povrsine vode,nekome traju kratko,nekome potraju duze.Ja sam dogo bauljala po mraku tunela,ali nekako sam pronasla svetlo i izasla.
    Kao trece,osecam te,znam da imas u sebi snagu koja moze pomeriti planine,to ti je u krvi,sa time se radjas.Samo si emotivna i dobra dusa,skupljas u sebi,praveci svoj privatni pakao.Sigurnu luku kao beg.Ali kad zatreba uvek ce se iz pepela uzdici ona prava ti.Lavica.Feniks.
    Tame postoje da bi prizvale sjaj.

    Autor unajedina 04 Apr 2011, 23:25

    @unajedina, lepo je znati da neko veruje u tebe. hvala na tome. ja imam svoje luke i svoje svetove - to su moje reci, :) veoma lepo receno, hvala na svemu.

    Autor hyperblogger 04 Apr 2011, 23:38

    I svoj si sopstveni pojas za spasavanje.To su moje reci. ;)

    Autor unajedina 05 Apr 2011, 00:01

    Evo ja cu se potruditi da pozurim. Malo sam (cise) u poslovima, stiglo prolece na salas,pa ne zna covek di ce pre...
    Potrudicu se da donesem to cuveno slovo "A", da zamenimo tvoje reci, te da umesto "imam svoje luke i svetove", pises "imam svoje luke i svAtove" : ))
    De, de..

    Ko od nas nije isao tamnim vilajetima i prebivao na dnu mora, u tamnim dubinama i hodnicima bez kraja? ko nije mesecima i godinama, nazalost, olovnim koracima koracao naizgled bez smisla i cilja, udarao i udarao glavom u zid iznova i iznova...

    A mozda stignem i ono svetlo na kraju tunela malo da obrisem, da mi se mila drugarice ne izgubis.

    (Onaj drugi, "zli" deo mene, i dalje ponavlja: tako joj i treba kad nije tela da ti postane snajka :))) Hehehe.. .Peace!!)

    Uvek s tvojim navijacima, do cilja!

    Autor Baladasevic 05 Apr 2011, 13:18

    Preispitivanju su skloni samo oni koji se kale i bruse i smirglaju :) ne bi li tako postali bolji ljudi. Naravno da postaju! Jer ako imas smelosti da zaviris u sebe i na podrugljiv nacin pogledas ono sto tamo vidis, onda je to prava stvar! Dakle, uzmi sada ribacu cetku, procisti sve ono lose sto si u sebi pronasla, izglancaj i nasmej se svojoj ludosti. Zapitaj samu sebe - Andjela, vidis li ti koliko lepote ima ispod obrisanih slojeva?
    A, zivot oko tebe (oko nas)....pa, to je samo ogledalo stanja nase duse!
    Jao bre, vidim ja da tebi treba neko da iskrcka koscice! c,c,c

    Autor pinokio 05 Apr 2011, 14:42

    A možda ti ta ogledala stoje malko nakrivo, pa ne vidiš lepo? :)
    Vidiš, ja na primer imam sada samo jedno ogledalo. Ono ujutru pokazuje jedno, kad se vratim s posla nešto sasvim drugo, a predveče nešto sasvim treće. I omiljen mi je taj večernji odraz.
    Verujem da i ti imaš svoj omiljeni i drž' se njega! Nađi nijansu sive koja ti najbolje paše. :*

    Autor biljana 05 Apr 2011, 14:49

    Bože, Anđela, ako mi veruješ prepoznala sam se sve u jednom slovcu SVAKE tvoje reči. Svaki novi red me je iznova oduševljavao i svakog sledećeg sam se plašila, sluteći da ćeš svojim izjavama otkriti i do tančina ogoliti i moju dušu.
    I jesi.

    *

    Ne hvalim te radi reda, čak te i ne hvalim, mrzim to što obe pripadamo spektru sive i što u ogledalu ne vidimo više ništa. I uvek se setim onog:''Ispred nosa svoje vrlo cenjene generacije prvi sam išao da onjušim oblake i prvi se, namršten, vratio. I sada znam: bolje je učiniti korak van sebe, nego milion kilometara u svojim grudima...''

    Autor tuzna 05 Apr 2011, 14:55

    Nećeš ti nestati, draga moja...ti si bogatstvo svih boja, ponajmanje crne.

    Autor sanjarenja56 05 Apr 2011, 16:03

    Baladase, moja luda i najdraza glavo :) nasmejes me uvek, :)

    Autor hyperblogger 05 Apr 2011, 19:19

    Pinokio, pa ja sam zato i zardjala :) sto te dugo nije bilo da me obidjes, uneses malo svetolosti i skrckas mi koju kost. Raduje me tvoje prisustvo. LJubim.

    Autor hyperblogger 05 Apr 2011, 19:20

    Biljana, pa ti si mi jedan pametan leptiric :) Razumem i nije mi tesko!

    Autor hyperblogger 05 Apr 2011, 19:21

    Tuzna moja pametnice, mi nosimo na plecima teret i radost dalekovidosti - mi vidimo svetove koji su za neke samo izmaglica ili titraj vreline vazduha nad brdom. Sve ima svoju cenu. LJubim te.

    Autor hyperblogger 05 Apr 2011, 19:23

    Sanjarenja :) o, ti divna zeno. Ljubim puno.

    Autor hyperblogger 05 Apr 2011, 19:23

    ovo hoće-neće proleće utiče na rascvetavanje sivila... ne dozvoli da te poklopi. pusti svoju divnu dušu da sveta svojim nijansama radosti
    Prijatno!

    Autor domacica 05 Apr 2011, 21:17

    domacice, koliko god da sam volela letnje pljuskove, toliko nikada nisam volela prolecne plahovite kise, hladne... moracu da napravim staklenu bastu u kojoj cu zauvek imati svoje leto.

    Autor hyperblogger 05 Apr 2011, 21:58
Dodaj komentar





Zapamti me