I tako ,uz ono čuveno: nemoj da se ljutiš, pretvori mene Pinokio u kariku ovog veselog lanca i navuče na tanak led da izlažem ovde istine o sebi :D (kanda ima nešto o meni što je ikome ovde ostalo nepoznato LOL ).

Elem, pravila ovog veselog lančanog druženja i ponositog iznošenja istina o sebi su veoma jasna:

1. ostavite link do onoga ko vas je odabrao i listu pravila na svom blogu;
2. napišite 7 činjenica o sebi;
3. odaberite 7 ljudi na kraju posta i ostavite njihova imena i linkove do njihovog bloga;
4. obavestite ih da su odabrani tako sto ćete ostaviti komentar na njihovom blogu

Elem sad 7 istina o meni:

1. NE KONZIMIRAM CIGARETE VEĆ 1 MESEC, 1 NEDELJU I 3 DANA .

2. OVISNA SAM O TRAVIANU .

3. SVAKE NEDELJE POGLEDAM BAREM PO 3 DUGOMETRAŽNA CRTAĆA.

4. OBOŽAVAM ROMANZA AMARETO.

5. ORGANSKI NE PODNOSIM LAŽ.

6. TRI PUTA SAM ODBIJENA NA OGLASU ZA POZICIJU STRUČNOG SARADNIKA U NASTAVI NA FAKULTETU ČIJI SAM DVOSTRUKI NAJBOLJI STUDENT BILA  I TO ME ČINI JAKO DEPRESIVNOM :( .

7. ZALJUBLJENA SAM PO KO ZNA KOJI PUT, U OSOBU KOJA NIJE ZALJUBLJENA U MENE...

Za nastavljače ovog veselog lanca istine imenujem:

DR MISHU ( koji će već naći dovoljno ciničnu i duhovitu doskočicu da odbije učešće :D)

GLUMCA ( :D on će, ako se pridruži to već slikovito prikazati )

BEALIEVER ( zato što je istinoljubiva, a opet optimistična )

TALE ( jer mi nedostaje )

BILJANU ( iz istog razloga )

sanjarenja56 ( zbor ruža )

alapacu ( jer volim kad se oglasi , mada mislim da je sve te lancane igrice bas ne odusevljavaju :D )

Pozdravljam vas.... i ljubim. 

Iščitavala sam misli zabeležene pre godinu dana ... otisak moje virtualne duše, kada bih ga ponovo utisnula bio bi dorijanovski zastrašujuće identičan... a neko reče jednom PANTA RHEI... I zbilja, možda se sve i menja, možda sam ja samo jedan od onih retkih koji odolevaju promenama...a možda samo vodim neobično dosadan život... ništa nije isključeno...

Ne, nisam smislila ništa novo, uprkos ćutanju u koje sam upala nisam došla ni do jedne originalne misli, ideje... a verujte mi na reč, provela sam noći i noći u dijalogu sama sa sobom, pokušavajući da razrešim neke sporove... dobar broj sporova jesam rešila, ali moram priznati da mi se nije dopalo baš svako rešenje - doduše, nisam sigurna kome bih mogla da uložim žalbu na presudu... pokušavala sam da je predam vasioni, višoj sili, ali čini mi se da, ako i jest nadležna za ta pitanja, onda nije nimalo ažurnija od naših zemaljskih slaveno-serbskih sudova.

U glavi nosim isti haos sa kojim sam i došla ovde... i dalje se osećam krhko kao one devojčice iz Sara Kej albuma... kada bih predstavila bojom svoju dušu bila bi to ona nestvarna boja različka... 

Osećam se tako krhko... meni je lično smešan osećaj... tako mi je potreban zagrljaj, onaj koji teši, koji čini da se osećaš dobro,ali bojim se da bih se u takvom zagrljaju pretvorila u staklenu prašinu... 

U jedno sam sigurna... u mom svetu postoji nekih mesec dana velika praznina, ona koju su popunjavali moji blogosaputnici....

Nedostajali ste mi puno, .... nedostajete mi još uvek...

Morala sam vam to reći...