Moje mudros(r)anje...
Autor hyperblogger | 6 Sep, 2008
Posmatram već nekoliko dana sve što se dešava na ovoj blog zajednici i čudom se čudim... mislila sam da će proći i da će se prašina sleći i bez mog mešanja i mudros(r)anja, ali kako je i bez mene sve otišlo u tri lepe, tako da dalje od ovoga neće moći sigurno da ide ( a ko ga zna, možda i hoće...), i kako je i mene neko stigao da potkači i obdari svoji revizorskim mišljenjem (nije da ovako nepismena posebno marim za mišljenje osoba koje nemaju petlje da se potpišu svojim nickom ili imenom, ali čak i nepismena imam svoj kodeks časti po kome neće gaziti niko, pa da je od zlata ), rekoh sebi: kud svi Turci, tud i ja... pa kud puklo.... i tako će se neko pre ili kasnije osetiti prozvanim, napadnutim , potlačenim mojom moćnom propagandnom mašinerijom i konstatovati: e, aj oladi ne vrti se sve oko tebe, pa me baš ...... da se sustežem!
1. Ne mogu da razumem količinu uvreda , ružnih reči i besmislica .... i iskreno odvratno mi je kako se pojedini časte lekarskim dijagnozama... Sramota je i čitati pojedine komentare, a kamo li potpisati ih koliko su odvratni i plitki.... Kako uopšte dođe do transformacije od : slažemo se i poštujemo , do: mrš u materinu? I ko uopšte ovde ima pravo da procenjuje ko ima realan život, a ko je patetičan jer živi u virtualnom, kad generalno barem 40 h nedeljno svako od nas provede vreme čitajući misli onih drugih? Ne mogu da razumem ni stepen detinjastog ponašanja....
2. Ne mogu da razumem potrebu da se iko deli na ove i one, one koji su miljenčići i one koji su škart ... Aman, kao i u stvarnom životu čovek se druži sa onima koji ga privuku, na ovaj ili onaj način, da li to znači da sad treba da neko bude streljan zbog toga? Šta je tu nelogično? Sličnosti se privlače, različitosti odbijaju. Čitanje bloga i pisanje trebalo bi da bude uživanje, a ne obaveza...
3. Blog je lična svojina blogera, tu piše o čemu hoće, najbolje što ume, onda kada želi i koliko često želi.... Da li će to biti postovi sa kucama, macama, narodnjačkim hitovima, hororima, filmovima, automobilima, seksu, nezaposlenosti, muževima, ženama... heklanju, štrikanju, uživanju u zvuku farbe koja se suši... to niko ne može da određuje, može samo skromno da predloži.... Nismo svi pisci i pesnici, nismo svi ni vešti , ni najbolji i najpametniji... ali zar je to uopšte i važno? Ovo je izduvni ventil, most sa jednim virtualnim svetom u kome možemo biti ono što želimo da budemo... da maštamo, kažemo ono što možda i ne bi smeli ili ne bi imali kome, a možda bi i imali, ali nam je ovako zabavnije. Niko ovde, bio on starosedelac, novajlija, prolaznik ili čak i admin nije pozvan da bude šef kritike i revizor... doba kulturne revolucije je prošlo, za slučaj da ima neobaveštenih.
4. Ne želim da merim svaku reč 500 puta pre nego što je napišem, jer gde je onda tu iskrenost, ako ja unapred moram diplomatski da izvrdavam da se ne bi ko slučajno uvredio, osetio prozvanim ili šta već... onda mani me... Gde nema iskrenosti, nema ljubavi...nema svrhe i smisla.
5. Želim ... skromno predlažem: Sanjarenja56, molim te... vrati se... tvoj blog ima smisao, ima značenje... tebe izdvajam posebno jer si mi draga na svoj način...svojim pametnim rečima, smirenošću...
Uopšte svi vi koji ste otišli... poenta je druženje, a ne suđenje.... svako je takav kakav jeste, uzmi ili ostavi... ako te ne dira ne diraj ga... ŽIVI I PUSTI DRUGE DA ŽIVE...
Zašto mora biti uništeno ono što je lepo? Zašto nešto što je jedared bilo slatko mora dobiti osećaj gorčine?
