Hm, nesanica... nervoza... kako da se opustim...

Već po ko zna koji put se prevrćem sa jedne na drugu stranu,

ne pomaže čak ni moje ćebence ... Samo što sam ugasila računar,

oči me bole od piljenja u monitor... Šta da radim? 

Da pustim radio? Baterija na mobilnom puna, nije loša ideja,

a imam i slušalice, nikome neće smetati...

Jurim stanicu... nalazim magnum... puštaju muziku iz 80-tih,

i neke stare dobre stvari.... 

mešano, domaća i strana... Čudno, nikada nisam pokušavala

da zaspim uz muziku... opuštala se jesam, ali spavanje?

Idu pesme: Say a little prayer for you, Sećam se prvog poljupca,

I need a hero, Ajša....  mmm....kako prija...  Nights in white saten,

Čempresi... 

Mora biti da je i DJ pomalo u downu.

Neprimetno tonem u san... Kao da lebdim... čini mi se da

satima spavam... budi me poznata melodija - prvi taktvo

moje najdraže pesme - Bolero: Jelena, Jelena... i u snu

je poznajem... hm... spavala sam nepunih sat vremena...

Hajd, odslušaću još malo muzike....

Kreće talas Crvene jabuke, pa Hari Mata Hari... 

A onda Alisa i čuvena: Sanja... u raju sam...

A onda obrada Željka Samardžića: Mislio sam ako odeš... 

Probudila sam se u 6h... bubice i dalje u ušima, savršeno

naspavana... sećam se svake pesme koju sam čula, a opet

što je za mene prava retkost: NE SEĆAM SE ŠTA SAM SANJALA.

Nema veze... Ovaj predivni osećaj ispavanosti ne bih menjala...

Kreće novi dan... slava grada Zaječara... koncert Željka 

Samardžića na gradskom trgu... Vatromet...

Šta li će meni doneti? Nešto novo nadam se, potrebno

mi je malo "sportske sreće", malo svetla...