Danasnji dan je bio baš uzbudljiv...

Ustala rano, isla do pijace, kupovala kupus... nosila, 

nosila, nosila, i uz pomoć seke i prijatelja donela kući 

dobrih 60 kila... Biće jos, ovo doduse samo prva tura....

Upoznala sam jednu divnu osobu... i to mi je ulepšalo 

dan... 

Eh, čula sam i jednu lošu vest: profesor sa kojim drugujem

i sa kojima sam u proteklih godinu dana provela sate i 

sate četujući preko skype-a doživeo je tešku saobraćajnu

nezgodu... sada je na ortopediji u Zaječaru, žena na 

intenzivnoj nezi, a ćerkici ( ljupko malo stvorenje sa 

velikim plavim okicama ) pukim čudom ni dlaka s glave

ne fali.. Pustila sam mu poruku, da ga pozdravim i pitam,

skoknula do svoje komšinice hirurga koja je operisala

da se raspitam... i biće sve u redu ( tako se nadaju )...

Na poruku mi nije odgovorio, ali me je nazvao popodne 

da me pozove u posetu - veli treba mu razgovora samnom...

Posetiću ga, sutra... 

Pozvao me je danas još jedan prijatelj, veli da se vidimo 

i ispričamo, rekoh drago mi je baš... Kad ispostavilo se 

da je ta priča prezentacija jedne od onih mrežni marketing

organizacija - i to tako jeftina, plitka, puna polutačnih 

informacija, namenjena uhu neekonomiste.... Iz čistog

poštovanja prema svom sada već bivšem prijatelju

nisam ušla u raspravu sa predavačima ... ali sam

iskoristila pet minuta kada smo bili nasamo da mu

kažem šta mislim o tome, ne kao prijatelj, već kao

ekonomista....

I tako, presek današnjeg dana glasi:

dobila jednog novog prijatelja,

izgubila starog... Valjda je to neki kosmički

ekvilibrijum....

Zabrinuta sam za svog profesora i prijatelja ( retko

se kad dogodi da ti profa postane i dobar prijatelj

i podrška )... i držim mu palčeve da bude dobro...

Pozdrav svima! Sve vas volim...