Eh, iskoristila malo Sunca i tračak lepog vremena da sa sestrom protegnem

noge do obližnje šume. Usput slikala ostatke nekad najlepše žalosne vrbe

u celoj šumi, koja raste nad bunarom sa najsvežijom i najukusnijom 

izvorskom vodom ( bunar se ne vidi jer ga je svojevremeno vojska

zatrpala prilikom vojnih vežbi, a to je jedini izvor u tom delu šume...

sećam se samo vrelih leta kada sam bila mala, kada smo jurili uzbrdo

samo da bismo popili par gutljaja ledene vode, uz prekore majke da 

ćemo se razboleti)... naravno, opet berba pečuraka, guranje kroz

uske staze, uz obavezno klizanje, sudaranje sa drvećem koje

"do pre par minuta nije bilo tu" (hahahahahahahaha).... smeh,

smeh, smeh... smeh.... zezanje... Tako je prijalo... I već u prvi 

sumrak, hajmo kući... Čitavih dva sata nismo zapalili cigaretu,

aj zapalićemo po jednu (uzgred, jutros mi je ostalo dovoljno

kusura da kupim neke grozne cigarete Floyd - imaju ukus

kao karton prošaran sa 100godina starim duvanom)... ali,

nema veze, kad je društvo dobro, ne smeta... Prolazi neki

tmuran lik, mi palimo cigarete, normalno zakašljemo se

od dima posle svog onog svežeg vazduha... kad tek 

se onaj okreće: Ej, duvate travu! Sram vas bilo!

Mi se nasmejemo i naravno odgovorimo: Ma da, sigurno...

Kad će on: nemojte vi meni da solite pamet to je meni posao, 

znam ja ... ajd, gasite to, inače!!!!!

Nama već pokvaren provod, ali ajd da ne ispadne belaj lepo

pružimo cigarete ka čoveku i kažemo: pa, izvolite pogledajte,

obične su cigarete.... Kad da vidiš, baksuz neće da pogleda,

samo se okrene i ubrza nizbrdo, i malo malo pa se okrene i

dobaci: sram vas bilo...

Ma neće čovek ni da čuje, ni da zastane ni bože daj...

Već ne znam da li da se smejem ili da lepo kleknem i glavom

udaram o asfalt!

Zaboga, zar zato što na glavama imamo crne kape, na

sebi izdrpane jakne i pantalone i eto, ispadamo iz žbunja

i smejemo se - zar to znači da smo narkosi?

E, čika policajac, čika policajac... alal ti ćufta, ako

ti je posao hvatanje travaroša, onda me ne čudi nimalo

što u ovom gradu i osnovci znaju ko diluje, gde se može 

kupiti, i što dileri mirni sede u kafićima... Svaka čast!

Muči mi se od ovog sistema, od ljudi koji "rade svoj posao",

bandoglavih skotova koji će radije pojesti g.... neko priznati

da su pogrešili i ostalih profesionalno deformisanih ludaka

koji slobodno šetaju ulicama....

Idem da se utopim u kadu, ubaciću par zrna mirisave soli

i praviću se da sam sve ovo samo sanjala i da ću se

probuditi u nekom drugom, lepšem svetu...