Ne volim zaječarski skver u doba novogodišnjih praznika... ovi stoletni

kestenovi prosto izgledaju kao neki čudni džinove koje je na čudni način

opsela armija špageta... 

Neko to naziva ambijentalnom umetnošću, a mene nekako guši... valjda

zato što sam hronično depresivna, pa je sav taj lajt šou u totalnoj

suprotnosti sa onim što nosim u sebi.

Ovih dana sam se povukla kao veliki debeli hrčak u svoje šnite od novina.

Očekujem povratak tužne-veselice, i kako dani njenog odsustva 

prolaze tako mi je nekako sve tužnije bez nje.

Nedostaje mi i tale...  

Vreme sam prekratila učešćem u online književnoj radionici... Kako se trenutno

osećam, mislim da će bolje opisati rad koji sam napisala na temu sećanje...

Pročitajte... Nadam se da će vam se dopasti...

Sećanje

Gledam tvoje ruke kako spretno srebrnom kasicicom mesaju caj zasladjen medom.... mali vir koji svaki tvoji pokret cini vecim privlaci me ka sebi, osecam da mi pruza ruke, kao navalentni trgovac koji se koristi svim trikovima da te uvuce u svoj ducan...

Mracan i vlazan vir, ispunjen slikama...

Prepustam se... iako nisam sigurna, mislim da znam gde ce me odvesti... u jednu istu takvu vlaznu i mracnu noc, noc u kojoj je cak i lik sveca sa stare ikone doma sa zbunjenim izrazom u ocima vriskom dozivao nebesa pitajuci se da li uzivaju u tome da budu nemi svedok... klecala sam sa suzama u ocima pitajuci se kuda dalje, da li srce moze da podnese, da li moze da prezivi... da li je moguce naci izlaz iz lavirinta...

Cudan bol je ispunio moje grudi... bol koji je, tada mi se cinilo, trajao toliko dugo koliko je nesvesnom tracku svetlosti potrebno da stigne do kraja univerzuma...

Cekala sam u nadi da ce neko nesto reci, da ce se bar jednom pojaviti ta "neocekivana sila koja se iznenada pojavi i resi stvar"... ali, jedino sto sam cula bio je eho mojih sopstvenih misli koji se obio o mene kao talas o hrid... talas je nestao, a hrid je ostala sa cudnim secanjem, sa prazninom...

Prekrstila sam se, suza je pala na pod, odrekla se boga...

Gledas me zbunjeno... pitas se sta je to samnom? I da ti objasnim ne bi vredelo, sa svakim mozes podeliti dobro i zlo, ali secanje je nedeljivo... ne mozes dokuciti bezdan te noci, to ne moze niko....