tit, tit, tit, tut, tut, tut

Autor hyperblogger | 30 Jan, 2008

    Ustajem, palim radio, slušam oglase za posao:

    - traže se mlade devojke, sa poznavanjem rada na 

    računaru, atraktivnog izgleda.... bljah, to mogu da preskočim...

    - traži se komercijalista, poznavanje rada na racunaru, b kategorija,

    hm... daj da pozovem...

    "Dobar dan..."

    "Dobar dan...."

    "Zovem zbog oglasa za posao...."

    "Dođite na adresu .....ako možete odmah".

    Ajd, sređujem se na brzaka, odlazim... pozdravljamo se,

    kreće otprilike ista priča kao i preko telefona.... kad će gazda meni:

    Ali, znate, ima samo jedan problem, jako mi je žao što sam

    vas uznemiravao, ali mi zapravo trebamo momka, radnika... razumete...

    Naravno da razumem, ali to ste mogli i preko telefona da mi kažete,

    posle svega,mislim da je bilo očigledno da sam žensko...

    U glavi opet onaj zvuk, tut tut, tut, tit...

    Više nego poražena, odvlačim se kući... čekam one oglase od

    16.35h...

    Spisak se nastavlja dalje:

    radnice traže: butik Ibis ( opet.... valjda zato što nikome do sada

    nisu isplatili platu, nego ih sve drže na probnom radu pa onda

    konstatuju da ne ispunjavaju uslove - i tako već godinama);

    diskoteka Bella ( obavezan prefiks: mlade, atraktivne, takođe

    retko kome isplate zaradu...);

    hm... opet ništa....

    Tut, tut, tut...

    Ne spava mi se, odvlačim se u penzionersku šetnju oko sportske

    hale... hladno je, ali nekako mi je od toga lakše... usput

    pokušavam da kao i u poslednjih par godina uspostavim

    "telefonsku vezu" sa Bogom, zahvaljujem mu na hlebu

    nasušnom, i molim ga da mi da snage da izdržim dalje

    i da se hrabro suočim sa njegovom voljom...

    Može li malo pomoći, Gospode?

    Opet: tut, tut, tut...

    Odlazim mrzovoljna na spavanje, s nadom biće bolje sutra...

    Ustajem, palim komp, da proverim da nije možda stigao odgovor

    na neki od one gomile konkursa na koje sam se prijavila...

    Ništa...

    Zovem fakultet da pitam hoće li se konačno smilovati da mi

    daju diplomu ( ne ono uverenje o diplomi koje sam primila i

    koje je pre par dana isteklo, nego onu pravu koju sam platila

    ravno 200eura)...

    Mrzovoljna službenica kojoj se pored mene verovatno na glavu

    popelo još 400 studenata koji nisu dobili diplomu, odgovora:

    "Ne znam, pojma nemam... kad bude, tad."

    "Pa dobro, Lidija, a šta ste rešili u vezi specijalističkih

    studija, da li će ih ipak biti ili ćete mi vratiti onih 20 000 dinara?"

    "Ne znam...."

    "Znate li da prema statutu fakulteta morate da mi date diplomu

    i da kasnite već 3 nedelje...."

    "Pa znaš, Anđela..."

    "Ne znam...."

    Spuštam slušalicu da bih je preduhitrila...

    Opet tut, tut, tit,tit...

    Palim radio, neka emisija... sluzbenica socijalnog drži

    pridiku kako žena mora da poštuje samu sebe,

    da neguje svoje JA, da ne dozvoli da bude potlačena...

    Hah! Ista ona službenica koju dragi suprug maltretira javno

    u lokalnom supermarketu, naočigled svih ljudi, urlajući na nju

    da je glupa kokoška... Ne znam da li da se smejem ili da plačem.

    Uključujem MSN, vidim dugogodišnji drugar online, drugovali smo

    i mnogo štošta delili... žalim mu se, očekujem podršku ili barem

    razumevanje... kad će nakon svega on meni:

    "E pa, tako ti i treba i svima vama u Srbiji koji glasate za Tadića...

    ako vam je... sami ste krivi što živite ko dripci..."

    Hm, to mi kaže osoba sa kojom sam podelila toliko dobra i zla,

    barem ovako virtualno... osoba koja mi se žalila kako se

    poniženo oseća kao građanin drugog reda...ah neću o tome.

    Hvala bato, brišem ga sa MSN liste... dve godine bačene u prazno.

    Opet tut, tut, tut...

    Zvoni fiksni telefon, zovu iz stranke D. nije ni bitno, da pitaju

    kako se osećam... kako živim... i da li ću u nedelju izaći da glasam,

    i za koga... hm... valjda ih ovo poslednje najviše i zanima.

    Izvinite, da vas pitam, kažem ja, a zašto se do sad niste

    interesovali za to kako živim i šta radim?

    Tišina... Paa... znate....

    Znam... tut, tut, tut....

    Znam....mlada sam, ne bih trebala da posustajem, život je ispred mene,

    imam za šta da se borim... ali treba da mi da ponekad "podignem

    slušalicu"i ne čujem ovo tut, tut, tut...

    Nisam pesimista, već optimista sa lošim iskustvom.... takav je

    valjda život, šta da se radi.


Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...

16 Komentari & 0 Trekbekovi od "tit, tit, tit, tut, tut, tut"

    teta hajpeeeeeeeeer,imam resenje za sve tvoje probleme:zovi,bre,MENE!ja se javim i pricam dok ne presuse baterija na telefonu,reci,pljuvacka...sve!
    i sama si rekla da moras dalje,bog ce ti dati snage,i GLAVU GORE(sto bi rek'o jera...)!
    ljubim....:****

    Autor tuzna 30 Jan 2008, 14:21

    hehe.. eh, malecka, malecka... ti si uvek tu... samo, i sama znas, iako si drugar nevidjeni, ipak ima dana kada volim da ti govorim lepe stvari, a ne samo da ti sedim za vratom sa mojim problemima.... al hvala ti sto si tu.

    Autor hyperblogger 30 Jan 2008, 14:23

    nisam očekivala ovakav post od osobe tvojih kvaliteta.
    ne mogu da verujem da baš niko u ovoj zemlji nema sluha za pamet.
    nadam se i držima palčeve da uskoro stigne ohrabrujuća vest!
    Prijatno!

    Autor domacica 30 Jan 2008, 14:30

    A ja cu da zaradim pare tako sto cu da napravim sajt koji ce virtualno da otkljanja napetost kod ljudi. Postacu virtuelni kontrolor pozitivne ljudCke energije. Stavicu neki tocak koji ce se u odredjenim intervalima okretati cas u jednom, cas u drugom pravcu i tako otkanjati negativnu energiju kod ljudi koji se naravno registruju i uplate na moj tekuci pisljivih 299,99 dinara mesecno. Slozicete se svi da je suma od 299,99 din sitnica za ocuvanje duhovnog mira. Za GOLD membere koji ce izdvojiti 599,63 (ova cifra je sama srz i resenje pozitivne kosmicke sustine) dinara mesecno, obezbedicu i dodatni kosmicki ZEN tretman koji ce se sastojati od posebne kreme od plutonskog blata.

    Autor Vasa 30 Jan 2008, 14:32

    domacice, hvala ti... ti si nekako uvek tu, kao dezurna mama... ljubim te.

    Autor hyperblogger 30 Jan 2008, 14:33

    Vaso, brate, ti kad nesto kazes ti ga totalno odvalis... hehe... eh, drugare, drugare, nasmeja me...
    Svaka ti cast....

    Autor hyperblogger 30 Jan 2008, 14:35

    @hyper, samo za one koje srce odabere!
    Prijatno!

    Autor domacica 30 Jan 2008, 14:42

    Pa znas kako...nikome u zivotu ne cvetaju ruze...ja uberem svoje koprive, stavim u vazu i kazem sebi:"Jaaaooo, sto su lepe!", sva zadovoljna sto mi nicu koprive, a ne smrdljevak...

    Autor biljana 30 Jan 2008, 14:56

    hehe... dobar trik nekad sam ga redovno upražnjavala i palilo je, moracu to da probam opet, ko zna možda i upali.

    Autor hyperblogger 30 Jan 2008, 14:59

    Pali i te kako. To ti ja kazem, iz visegodisnjeg iskustva...

    Autor biljana 30 Jan 2008, 15:00

    Nemoj da si u banani. Majmuni bi samo to i voljeli.

    Autor mandrak72 30 Jan 2008, 17:27

    hehe... mandrak, dobar ti je ovo izraz. nikad cula do sada... hehehe....

    Autor hyperblogger 30 Jan 2008, 17:34

    Trebalo ti je toliko vremena da zavrsis sklu,a ti bi odmah da dobije posao :-)
    Ne ide to tako.
    A pravilo je da se prave stvari moraju cekati.
    Sudeci po izboru oglasa,nisi probirljiva.
    Sudeci po cinjenici da si zavrsila faks,nisi ni lenja...
    Naci ces nesto,samo nemoj da klones duhom...

    Autor stepskivuk 30 Jan 2008, 19:08

    Ja sam posao tražila 3 godine po završetku studija. Sada tražim dobru vezu! Probaj ovaj metod.Od srca preporučujem.

    Autor siljka 30 Jan 2008, 20:13

    koleginice po odeći, izdrži kad je najteže, biće bolje, nada uvek zadnja umire, doći će i taj posao, a što bih ti rekao sad, rekla je veselica naša umesto mene.
    pozdrav!

    Autor jera 31 Jan 2008, 08:13

    jero, druze, hvala...

    Autor hyperblogger 31 Jan 2008, 15:09
Dodaj komentar





Zapamti me