bez dobrog naslova...

Autor hyperblogger | 25 Mar, 2008

    Svakog proleća obraduje me radost koju donosi cvetanje ove

    biljčice ( nemojte mi zameriti, ali stvarno pojma nemam kako 

    se zove )... Međutim, ni sva lepota tog prizora nije uspela

    da odagna neraspoloženje izazvano lošim vremenom, kao i

    činjenicom da sam u proteklih 72h čak rekordnih 6 puta

    čula/pročitala identičnu rečenicu: Omg, Anđela, pa ti si 

    živa... Grrrrrr!  ( ovo grrr! se odnosi na mene... izgleda da

    sam potpuno nesvesna činjenice koliko sam se izolovala

    od ostatka sveta i povukla u svoj sopstveni... moglo bi se

    slobodno reći da sam pomalo podivljala... ) 

    Elem, konačno je 19. izdanje Megatrendera predato u štampu,

    jubilarno 10. izdanje koje ja potpisujem kao glodur.... ( jeeeee! Undecided ).

    Čudno, ali osećaj nekog naročitog ponosa koji bi trebao da bude

    izazvan tim jubilejom je izostao...  Znam, znam, nije to

    mala stvar... ali nekako... nije ni to to... postoji neka

    nedefinisana praznina - jednostavno, više nije izazov... već

    rutina. 

    Jedini tračak radosti bio je izazvan susretom sa sada već

    poraslim Bambijem...  

     

    Dobio je rogove... hihi.. i zvonce oko vrata...  Zbog

    navike da bocka rogovima, sada je zasluženo iza ograde... 

    Pa i današnji dan je nekako počeo bzvz... mrzim kišu...

    I taman rešim da se kao čovek naspavam do podneva,

    kad ne lezi vraže... mobilni je zvonio i zvonio i zvonio,

    sve dok dalji ostanak u krevetu nije izgubio svaki smisao.

    Mama me je uredno podsetila da, kad već idem do grada, 

    mogla bih konačno da upišem besplatne akcije ( ako mene

    pitate, potpuno besmislena stvar od koje će na kraju ispasti

    jedno veliko ništa - kao što je bilo sa onim obveznicama

    za isplatu dečijeg dodatka... a možda čak i gore, no ajde sad -

    kad je džaba i sirće je slatko Laughing )... Na moje veliko

    zaprepaštenje umesto neljubazne i potpuno neprofesionalne

    službenice/ka kakvu sam očekivala da ću zateći na šalteru,

    dočekala me je potuna suprotnost... i posao gotov za manje

    od 5 minuta ( a ja se taman ponadala da ću imati povoda za

    poduži monolog o uzroku propasti države... mućak )... 

    Sutra, ništa od spavanja... već su mi to najavili... Undecided 

    a meni san nikako na oči.... baš sam maleraš... 

    I čitam prethodne redove, i nekako samu sebe podsećam

    na dosane tetke, ujne i druge rođake o kojima je pisala

    draga mi principessa78, i u duhu prijatelja Baladaševića

    počinjem da "ne volem"...  

    I šta još reći... 

    Ma volim ja vas... a što me nema? Pa, nemam neki

    dobar argumenat... al imajte duše, pa pripišite to mom

    šarmu, i kažite ma to je taj njen neki fazon, i dajte 

    po jedan zagrljaj... baš mi je potreban. 

     


Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...

17 Komentari & 0 Trekbekovi od "bez dobrog naslova..."

    Grlim!!!E,vidi,ja svoje akcije prodala pa kupila cizme:)Dobro je da si ih isla upisati:)
    Kisa prestala al' k'o da ce opet poceti.I da ti se zalim:prokisao mi plafon...
    Hajd sad pozitivno:definitivno sarm.Bez svake daljne diskusije.**

    Autor principessa78 25 Mar 2008, 01:06

    Principessa78, hvala za zagrljaj... sad kad malo bolje razmislim, jedan par čizmi bi mi dobro došao :) a što se plafona tiče, jedino rešenje je da podnesemo žalbu i da zatražimo extra tople dane ( ako ne pomogne, možemo samo da se bacimo na moleraj )... :) ljubim!

    Autor hyperblogger 25 Mar 2008, 01:10

    Evo i iz ravnice puno toplih zagrljaja šuškavih kao svila kukuruza od tvog prijatelja. Mi se tobom ponosimo, nemoj da nas ostavljaš dugo same, dok muzika proleća svira...

    Autor Baladašević 25 Mar 2008, 01:14

    Baladaševiću, jesam li već pomenula da se oduševljavam tvojom jedinstvenom sposobnošću da i od najobičnijih stvari načiniš poeziju? Jesam..., pa nije greda da ponovim još jednom... uzvraćam istom merom ( doduše, nije ravnica, ali malo planinskog okruženja uneće svežinu )

    Autor hyperblogger 25 Mar 2008, 01:18

    Hzperblogerko, posle 01h ništa ti ne verujem. Samo ti preporučujem da pred spavanje pročitaš moj jučerašnji post, koji se zove zbrda zdola, da podelimo muku na pola. S poštovanjem,

    Autor Baladašević 25 Mar 2008, 01:27

    ih, kako imas duse da mi nista ne verujes u ovakvom trenutku? iz ovih stopa bacam se na citanje, da podelimo muku, drugarski.

    Autor hyperblogger 25 Mar 2008, 01:28

    A što tek ne volem kad pomešam "z" i "y"...

    Autor Baladašević 25 Mar 2008, 01:29

    hihi... ne dozvoli da te to izbaci iz koloseka... kakav mi je nadimak, nije ni chudo.

    Autor hyperblogger 25 Mar 2008, 01:29

    E, otkud ti ovaj Jelenko? Kad naraste preskočiće ogradu i otići u šumu :). Nadam se da će se tamo snaći.

    Autor mladiluk 25 Mar 2008, 02:04

    mladiluk, druze, to je bambi iz posta od pre par meseci... tada je bio malecni,nije imao rogice i bio je sav sladak... nije moj, o njemu se stara bane, vlasnik stamparije u kojoj stampam casopis... i samo zbog tog jelenka mi je nekako poseban sevap da blejim tamo :) a nije on za sumu, nazalost. toliko je pitom da se ne bi glave dugo nanosio.

    Autor hyperblogger 25 Mar 2008, 02:11

    Moraću potražiti taj post u arhivi, sad me zanima. Nadam se da tvoj prijatelj ima namjeru da brine o njemu. Dobro je da postoje ljudi koji su spremni da pomognu životinjama kojima je pomoć neophodna (često zbog nekih drugih ljudi). Pozdravljam te! :)

    Autor mladiluk 25 Mar 2008, 02:35

    mladiluk, evo linka ( da se ne bi mucio da trazis )
    http://hyperblogger.blog.co.yu/blog/hyperblogger/generalna/2007/12/05/bane-i-bambi-iliti-zoo-vrt-u-centru-zajecara

    jasta... jadne zivotinjice. tako krhka i ljupka stvorenja.

    Autor hyperblogger 25 Mar 2008, 02:40

    Zahvaljujem :).

    Autor mladiluk 25 Mar 2008, 02:44

    A šta će ti naslov za ovu priču ? Dok ovo pišem , ja ti šaljem sunce , koje se najednom ovde pojavilo. Ja znam da ga danas neću puno gledati , ali nekad je i jedan zrak dovoljan za osmeh. Nasmeši se , danas je novi dan, dan bolji od predhodnog , a lošiji od sutrašnjeg :)

    Autor vladica 25 Mar 2008, 09:35

    ponekad čoveku prija da bude sam u "svom" svetu. pa zaboravi koliko može nekome spolja da nedostaje.
    ali, pravi prijatelji to opraštaju i zaboravljaju.
    i pošalju zagrljaj, poljubac i osmeh.
    i tako koliko god puta treba!
    Prijatno!*

    Autor domacica 25 Mar 2008, 11:05

    1) veliki poljubac u celo, da pukne (ne celo da puk...)
    2) snazan zagrljaj da krckaju koščice
    3) veliki osmeh od uva do uva
    4) ogroman talas pozitivne enrgije da odnese neraspolozenje
    5) puno dzak razumevanja
    Sve ti ovo salje tvoj Pinokio u iscekivanju posta u kome ce sve vrveti od radosti i srece, jer si pronasla ono sto trazis u sumovitim krajevima, na livadama, sa Bambijem.....cekam osmeh! Ljubim ga u celo da pukne!

    Autor pinokio 25 Mar 2008, 12:19

    vladice, hvala lepo. sunce je uvek dobro doslo.

    domacice, ostadoh bez teksta, mogu samo da kazem: veliki zagrljaj i jos veci poljubac za tebe.

    pinokio, koliku kolicinu energije imas, ne moze a da malo ne predje ni na mene. obecavam da cu se uzeti u pameti odmah oraspoloziti.
    uzvracam mega zagrljajem ( zagrljaj tipa: vidi snagu, skrckacu ti koscice od ljubavi i radosti )

    Autor hyperblogger 25 Mar 2008, 14:21
Dodaj komentar





Zapamti me