Večni sjaj (iliti: Grazie, bella principessa )
Autor hyperblogger | 7 Jul, 2008
Često sam se pitala čitajući jevanđelje Jovanovo zašto je tolika moć dodeljena reči, i može li sama reč biti dovoljna da stvara nove svetove? Iskustvo me je navelo da shvatim da svaka reč, napisana ili izgovorena apsorbuje iz duše onoga koji je njen vlasnik energiju i zrači njome, prenosi je na onoga kome je upućena. Zato lepa reč i gvozdena vrata otvara, a gruba seče gore od mača.
Danas, u 13.12 minuta pregršt lepih reči prionulo mi je za srce, navelo me je da se nasmejem, osetim važnom... zapitam da li je moguće da li sam zaslužila tako lepe reči... da li sam zaista tako dobra osoba kakvom su me doživele nečije oči i duša...
Neću vam otkriti sve reči, sebično ću zadržati njihov sjaj za sebe :) - e baš sam zlica... a ti, draga blog sapatnice i saputnice :) znaj da me je jedan redak koji si napisala inspirisao i naveo na jedno sećanje.... Možda se fizički nikada nećemo sresti u nekom boljem vremenu i prilikama... ali mene su učili kao malu da je san trijumf duša onih koji vole nad daljinom koja voljene razdvaja. U snu se duše prijatelja susreću, i vode zaseban život, druže se i raduju, iako kada smo budni često tih susreta nismo svesni...
Ove stihovi posvećeni su trijumfu sna, tebi i radosti koju si danas unela u moj dan :)
"Volim da posmatram zalazak Sunca,
jer znam da naše seni, dve paralele
rođene u dva različita kraja sveta
unatoč, u inat Euklidu
tu u beskraju prostora i vremena
susreću i dodiruju jedna drugu...
Volim kada utrne i poslednji zrak
nebeski plave svetlosti, jer znam da tad
odlaze, ruku pod ruku, njima znano kud
negde tu u beskraj svetlosti zvezda,
tu gde zub vremena i prolaznosti
neće taći niti oskvrnuti njihov ples...
Volim da zamišljam kako se iskre,
ti mali vulkani svetlosti i boja,
rađaju baš pri svakom njihovom pokretu,
i ne umiru već nastavljaju put
kako bi zasule nečiji mali svet
zvezdanim prahom nebeski čiste ljubavi...
Volim kada se u snu, u cik zore
na mom licu rodi osmeh, jer znam da tad
drže jedna drugu, čvrstim stiskom, za ruke
u pokušaju da kao ljubavnici,
iako to nisu niti će kad biti,
produže rastanak za treptaj večnosti.
Volim trag svetlosti koji ostaje
dok seni putuju u zagrljaj nama,
jer znam da je tvome oku vidljiv njegov sjaj...
Volim, jer znam da i ti kao i ja znaš
da nas nije rastavila daljina,
već nas je spojio naših duša večni sjaj ..."
Kako je lepo... :) :) :) bas lepo... :)
Autor cicilly 07 Jul 2008, 15:29