« ISPOVEST VOJNIKA vol.3
Predstava za strance »

ŠTA SVE MOŽEŠ U ZEMLJI (BAK)SUZA

Autor hyperblogger | 13 Jul, 2008

     Oduvek sam bila impulsivna osoba... iako spolja, tako su mi barem rekli, umem katkad da ostavim utisak da mi kroz vene teče tečni azot... Dušu retko otvaram tako kao na blogu, ne zato što papir trpi, nego eto, takva sam...

     Elem, posle dužeg vremena emotivnih slomova, depresije... nađoh mir... i već krenuh da mislim da shvatam poentu života, i da život uprkos svim teskobama koje me okružuju zaista nosi u sebi lepotu kakva se ne može ni zamisliti...i već krenuh bogu da zahvaljujem na tome - časna reč... verujte mi...

    Kad bum! Ode ravnoteža u aut, u sekundi... samo zato što sam po N-ti put u životu doživela situaciju da (što naš narod slikovito kaže ) : NAJGORA SVINJA NAJBOLJU POMIJU POJEDE... da sam budala... ( Baladašević će verovatno reći i da jesam kad se nerviram... ) otac svih idiota na planeti zemlji.. opitni kunić.... da nema Boga, a ako ga i ima - da ga se odričem... da ni onih mojih pola sata vrištanja u atomskom skloništu ne može pomoći ( a praktikovala sam to ranije, kad je bilo teško ) ....
     

    I u trenu osetih kako mi se gubi tlo pod nogama, mržnju i bol smešane u smrtonosnom koktelu... ukočila sam se od bola...  ima blogera koji su živi svedoci, koji su chatovali samnom u tom trenu...  Osetih da bih bila u stanju da uništim sve lepote ovog trena u treptaju oka - NIJE ZALUD GNEV JEDAN OD SMRTNIH GREHOVA...

    I sad mi gore obrazi još... a u duši borba - desant... težak... Kako da mrzim kad je to protiv mene, a znam da bi bilo ljudski da to osetim.... znam da bi...  a opet to je protiv mene, protiv mojih učenja... protiv poštovanja koje imam prema tibetanskoj misli.. ja sam pacifista u duši! I kako sad mrzim? I još u konfliktu moja dva principa - od kojih jedan raduj se tuđoj sreći a drugi ne mrzi...

    A nepravda je to... velika.... ma koliko bili tajnoviti putevi gospodnji, nepravda je... i možda ne bih stvarno uništila ceo svet, sve njegove lepote, ali me boli... a odrasla sam, trebalo bi da sam navikla... a nisam... osećam se kao dete izgubljeno na velikoj raskrsnici ovog ludog svemira... 

    Treba mi mir... i samo malo sreće koju tražim tako dugo...


This entry was posted on 13 Jul, 2008 19:36 and file under Generalna . You can follow any responses to this entry through the RSS2.0 feed. You can leave a Response, or Trekbekovi from your own site.

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...

40 Komentari & 0 Trekbekovi od "ŠTA SVE MOŽEŠ U ZEMLJI (BAK)SUZA"

    hyperblogger,posto sam ja i suvise glupa za takve stvari,daj mi please tvoj e-mail da ti posaljem moju sifru,da bi mi ti stavila pesme na blog!!!

    Autor saki 13 Jul 2008, 19:49

    saki, nije problem moj mail je andjela.risantijevic@gmail.com
    pa posalji sta tacno hoces, a ja cu to ovih dana, sad nesto nisam svoja ... a bice mi drago, casna rec.

    Autor hyperblogger 13 Jul 2008, 19:52

    Svoju impulsivnost nekad cenim, a nekad pljujem, zavisi od konachnog ishoda. I osecanja. Zamisli kada bi svi bili impulsivni ili stalozheni? Valjda je u tome i poenta, da postoje te razlike. P.S. Zhelim ti da nadjesh mir. Izbor je samo tvoj.

    Autor tanja3 13 Jul 2008, 19:58

    HVALA,u napred,kada budes raspolozena javi!!!P.S:SVIDJA MI SE OVAJ TEXT!!!POZZZZZZZ

    Autor saki 13 Jul 2008, 20:00

    Ne znam sta te je najedilo (khm, izraz koji se ovde cesto koristi, pa ajd' i ja), ali ako ce ti biti lakse, i ja ponekad slicno osecam, mozda ne zbog slicnih stvari kao ti, ali osecanja su ta...

    Autor iluzija 13 Jul 2008, 20:01

    iluzija... :( znam da razumes, jer sam upoznala svet koji nosis u sebi...

    Autor hyperblogger 13 Jul 2008, 20:02

    Uh... i ja sam strasno, strasno impulsivna i temperamenta osoba... dajem uvek maximum svojih osecanja ( a znam da to nije uvek najpametnije )
    Razumem te...
    I nacices opet mir... ne brini... Drzi se ti ipak svojih principa i ne daj nikome da ih poljuljaju!
    Grlim te... jako, jako...

    Autor cicilly 13 Jul 2008, 20:15

    tanja3, jest, kljuc je u meni.. znam to... samo covek to cesto zaboravi kad mu je najpotrebnije.

    Autor hyperblogger 13 Jul 2008, 20:17

    cicilly... samo treba skupiti snage, ustati i otresti prasinu sa sebe.... i zakoraciti. a taj prvi korak je najtezi. ljubim te.

    Autor hyperblogger 13 Jul 2008, 20:18

    Spomenuću opet onaj najveći komad zlata na planeti Zemlji. Gde je i kako nađen? Na ISTOM mestu gde su mnogi tražili i .. odustajali... Našli su ga ljudi koji NISU izgubili NADU, volju i strpljenje. Na samo 40cm dublje od poslednjih kopača. A šta ako je ovo na nebeskoj vagi bio POSLEDNJI ispit? Seti se dobro, ti to barem znaš - ništa nije onako kako izgleda. Nikome danas nije lako, najviše ljudi se bori za (da ne poveruješ) svoj krov nad glavom, i za golu egzistenciju. Tebi barem ne treba objašnjavati, ali nevezano sa svim ovim, napravi paralelu sa dobrom starom izrekom - Nisam siromašan, već trenutno bez para - siromaštvo je stanje DUHA. Još si mlađana, a vreme će ... avaj, i opet, potvrditi moje reči. Pa šta mogu kada je tako. Milion puta sam se uverio, kao i ti, da masa stvari koje se učiniše lošim, pokazaše se posle dobrim za nas i obrnuto.
    Svojevremeno jedan moj dragi i divni prijatelj DUŠAn, rekao mi je za jednu molitvu jednu: mala promena velika razlika - Gospode, da mi se desi dobro, u - Gospode da se desi ono što je ZA MENE dobro.
    Pametnica si ti, shvatićeš.

    A već sam i vrapcima dosadio rečju da treba pogledati unazad ponekad, na sve one kojima je mnogo, mnogo teže od nas.

    Mi, tvoji prijatelji, kakvi-takvi, uvek smo tu

    Autor Baladašević 13 Jul 2008, 20:25

    Nisam siromašan, već trenutno bez para - siromaštvo je stanje DUHA. - ako ne zameris prisvojicu ovo za svoju devizu.
    hvala sto si tu, veliki Laloshe jedan.

    Autor hyperblogger 13 Jul 2008, 20:28

    Hyper, razumem te, iako ne znam o čemu se radi ipak te razumem...i želim ti da što pre budeš bolje

    Autor sonatica 13 Jul 2008, 20:44

    Sonatice, hvala... ljubim te.

    Autor hyperblogger 13 Jul 2008, 20:50

    bio je to onaj kamičak koji žulji da podseti da može biti i drugačije. lošije ili bolje.
    ali, uz prijatelje koji su uvek uz tebe, uvek samo lakše.
    Prijatno!*

    Autor domacica 13 Jul 2008, 21:05

    Otiđi u bolnicu, po mogućnosti na onkologiju, ili na groblje. Posle toga biće ti bolje. Sigurno.
    Iako stari psihološki fazon, još uvek funkcioniše. Isprobao sam ga više purta.
    pozz.

    Autor summa 13 Jul 2008, 21:09

    domacice, ljubim te za ove reči...

    Autor hyperblogger 13 Jul 2008, 21:10

    summa, juce bila na groblju.... sad me podseti na onaj film "Serpents lair"... probacu da izbijem klin klinom, samo da nadjem dobar klin.

    Autor hyperblogger 13 Jul 2008, 21:12

    Joj ja sam taj koji je bio na chatu i mučio hyper celog dana da mi napravi temu za blog i napravila je idealnu- al' mene nešto zeza (spor inenet, velika slova...- zna hyper, da ne zamaram i vas:_))!
    Sada, ovde- hoću da ti se zahvalim i izvinim što si se namučila danas sa mnom...
    I pored tog razočarenja (koje je stigo) "matrix devojka";-) je i dalje funkcionisala besprekorno! Svaka čast, izvini i hvala, hvala, hvala:-))))

    Autor misha 13 Jul 2008, 23:57

    Ako prezireš nevolje - uvek će izgledati manje.
    Ako ih pustiš u srce biće kao ledena gromada.
    Digni glavu. prezrivo se osmehni i nastavi dalje.

    Autor lilanina 14 Jul 2008, 01:31

    Hyperblogger, ne znam sta je to sto te je toliko iznerviralo, ali mora da je nesto veliko! Ma, nemoj se nervirati! Niko nije zasluzan da se ti toliko nerviras i kidas svoje zivce, trebace ti za kasnije, zar ne? Zato, osmeh, molim!

    Autor andrijana 14 Jul 2008, 07:18

    Kao devica/vaga, ti težiš ravnoteži, redu i lepoti. Ne znam šta te izbacilo iz ravnoteže, ne mora čak biti ni veliko, veličina problema je u tome kako ga vidimo, a ne u samoj veličini problema. Nadam se da ti je već bolje i da nećeš uskoro dozvoliti da te neko tako poremeti. Pa ti si moj doktor za raspoloženje i ten, hajde, doktore, vraćaj se na posao, ne zabušavaj!

    Autor sanjarenja56 14 Jul 2008, 07:44

    misho, ma nisi me muchio, bwe.... ti, jedan, doktore... ma sto se izvinjavas, svasta od tebe... ooopusteno.

    Autor hyperblogger 14 Jul 2008, 10:36

    lilanina, pa, mislim da mi samo to i ostaje - da se prezrivo smesim... :)

    Autor hyperblogger 14 Jul 2008, 10:37

    andrijana, u pravu si, meni su zivci i tako deficitarna roba..

    Autor hyperblogger 14 Jul 2008, 10:38

    sanjarenja56, kao novozaposleni doktor nemam prava na godisnji odmor... bar ne dok ne steknem 3 godine staza :D moracu da guram dalje.... necu da zabusavam....

    Autor hyperblogger 14 Jul 2008, 10:40

    još sam pod utiscima vesti koja se vrti na tv-u , o pucnjavi na bazen u Zaječaru , stresno za sve posetioce . Izlazim iz teme , ali ti si odatle.

    Autor vladica 14 Jul 2008, 12:05

    Sve sto nas ne slomi, to nas ojaca. Samo citaj znakove pored puta i naci ces mir.

    Autor Sora 14 Jul 2008, 12:08

    vladice, bazen je na nekih 200 metara od mog stana. bilo je uzasno. jest da se radi o poznatom dileru narkotika iz zajecara, ali bre... ono je stres.

    Autor hyperblogger 14 Jul 2008, 12:09

    uh, baš blizu tebe , a stres će ostati prisutan kod svih posetilaca , ne ponovilo se

    Autor vladica 14 Jul 2008, 12:14

    p.s. jel' ti to slabiš ?

    Autor vladica 14 Jul 2008, 12:16

    Sora, to je jedna od mojih omiljenih deviza. :) hvala ti. nadam se da hocu.

    Autor hyperblogger 14 Jul 2008, 12:22

    Vladice, nema dve nedelje, tri kako se na bazenu utopio decak, sad ovo... jebi ga... a sto se slabljenja tice... pa daaaaaa.... :) i fotografisem vagu pri svakom merenju, pa kad jos malo skinem , eto cele price... :D

    Autor hyperblogger 14 Jul 2008, 12:24

    bravo , samo budi uporna , eto i ja moram da skinem 2 kila , da dođem na 84 :)))

    Autor vladica 14 Jul 2008, 12:56

    hehe...vladice, :D daleko sam ja jos od te tvoje idealne kilaze, ali uporna jesam. ne dam se. resila, pa kud puklo.

    Autor hyperblogger 14 Jul 2008, 13:03

    hyper,znam da ti ne moze pomoci nista sto ti kazemo, jer se sa tim osecanjima sama moras izboriti. Ali ako je za neku utehu, ja se vec duze vreme borim sa nepravdom. Onom najgorom, koju vidis, cujes, ne mozes da dokazes, i bezveze je pricati o tome jer ispadas budala. Mogla sam da se pridruzim istima, a mogla sam da idem okolnim putem.

    I veruj mi da ima dana kada pozelim da otresem sve ono u sta verujem sa sebe, ima dana kada se pitam: "Pa dobro, Boze, jesi li morao ovako?", ima dana kada sam toliko umorna da mi vise nista nema smisla. Jer vidim u kom pravcu ide.

    Ali nekako verujem da ce sve doci na svoje, kad tad. A onda cu se samo nasmejati kada se setim svega ovoga i rec: "Ma pusti. Bilo je tesko. Idemo dalje."

    Nadam se da ce i tvoj gnev nestati, jer nista nije vredno tog osecaja. :***

    Autor altamoda 14 Jul 2008, 14:00

    Altamoda, sa paznjom sam procitala svaku rec koju si napisala. Hvala ti na lepim recima... prijaju, i daju snagu. Ljubim te.

    Autor hyperblogger 14 Jul 2008, 14:11

    Hyper, to je bio dobar odgovor za mene! Baš!

    Autor sanjarenja56 14 Jul 2008, 15:28

    Sanjarenja56, bas, bas pravi :D

    Autor hyperblogger 14 Jul 2008, 15:31

    draga hyper,vidis svi smo prosli kroz to,a nismo imali atomsko skl.tu si u prednosti.a Bog postoji i vidi.i svakome se vraca onako kako radi.zato,i dalje po svom,jeste teze,ali bolje.pozdrav

    Autor dana 17 Jul 2008, 14:29

    dana, hvala na umirujucim recima. i boga mi, ne znam sta bih bez tog atomskog sklonista :D

    Autor hyperblogger 17 Jul 2008, 14:38
Dodaj komentar





Zapamti me