Beše to u jednom gradu.... nije da ne mogu reći kom i nije da ne mogu reći kad, ali hajde... preskočiću ipak, za svaki slučaj, poučena doktorovim iskustvom uvideh da ovo stvarno može svako da pročita....

Elem, okupila se družina kako bi otvorili novi mini golf teren tamo gde nekad bejaše parlog i divlja deponija... a još davnije dane mesto za ašikovanje hajducima... lepo, ne mogu reći da nije.... uređeno, tu i tamo koji vodoskok, mostić, lepo potkresana trava, lepi kandelabri - izazovnih devet rupa za prave golfere... jedini spoj sa ruralnim poreklom lokaliteta: pletena žica , ona koja se obično stavlja na kokošarniku, koja ograđuje sve te lepote... i tako remeti sklad... no, valjda ta žica mora biti tu upravo zbog životinja....

Nije se štedelo kako bi ambijent bio što lepši... pribaviše pauna, da se šeće unaokolo i ulepšava ambijent svojom gracioznošću... pribaviše i plovkice neke papreno skupe i uvozne, da praćakaju u bazenčićima ispunjenim ribicama...

I dođe dan, okupila se svita: tu neki ministar, sasvim nevažnog imena, viši funkcioneri, konzul, ataše... gu-gi-ga bizMismeni, naravno lakonoge lepotice da sve to skupa ulepšaju.... vreme besprekorno... sumrak, pravo vreme za prvi udarac.... i na sve se računalo.... pa dobro, ne baš na sve....

Merak je prvo rešio da pokvari neki šejtan-pas, koji je zalutao i ugledavši pauna pomislio: kakav kraljevski obrok.... na očigled svih gore prisutnih, priskoči ti kerov na pauna, pa drž ne daj.... lepotice u vrisku, gu-gi-ga i funkcioneri tobože u šoku ( a možda i stvarno, jer ipak nisu sebe videli kako izgledaju pri obroku od kafanskog dima valjda... )... priskoči ti spasilac, otera kerova, a ptica prevremeno zaradi bolovanje.... prišivena čeka povratak na posao... pretpostavka veterinara je: pacijent se dobro oporavlja, no usled ozleda postaće meteoropata, sociopata i mnogo još pata pata....

I dobro, ispade od svega šala.... zaputiše se dalje, i gle bazenčeta... u njemu plovkice, vidno iscrpljene, kunjaju, nikako da izađu iz vode već ceo dan.... jest da je to njihov prirodan ambijent, ali ne mariniraju se baš toliko neprekidno čak ni one.... i mozgaše šta im je, mozgaše, kad ispostavi se da je dubina bazenčeta prevelika, voda prehladna: plovke na ivici života i smrti.... I tako primenivši ručni metod vađenja plovaka, povadiše iste iz bazenčića i spasiše im život, uspešno.... tačnije, produžiše, dok ne ogladni ko: ja kerovi, ja neki koji gu-gi-gače...

Nakon svih pehova, smandrljaše nekako otvaranje.... i eno terena, već se oko njega okupljaju oni koje bi u godišnjaku Itona označili nekada titulom: Sine NOBilitate  ... a čiji su predaci svi od reda Škoti-Brđani, pa im je time ovaj sport porodični ponos.... svaka opaska povezana sa sličnošću golf štapa i motike i povezivanje pak iste sa njihovim predacima je naravno čista pakost....

I tako , pitam se ja... sasvim slučajno kuda ide ovaj svet... ne znam... a bolje i da ne znam, kako je krenulo...