Malom Princu
Autor hyperblogger | 15 Jan, 2009
Ponekad mi tako teško polazi za rukom da pokrenem onu komplikovanu mašineriju - presu koja iz mog srca izvlači kapi virtualnog mastila.... nekad je pokreću briketi lepih sećanja, nekad miris, nekad pejsaž...
Otud i boja mastila.... nekad je jarko crvena, kao srce nara, mami osmeh na lice... a nekad je bledo siva, i čini se da će se reč ispisana njime prelomiti napola od tuge kojom je obojena...
Provela sam čitav dan pokušavajući da istisnem makar samo jednu kap plavog mastila, znaš na koju boju mislim.... onu koju ponekad u letnjim večerima par časaka posle zalaska Sunca ima nebo... onu kada se pojavi prva zvezda, sramežljivo... uvek me podseti na priču koju oboje tako volimo...
Dala sam sve od sebe, nemoj mi zameriti... razmišljala sam o tome kako je čudan bio svaki razgovor koji je vodio otkriću da tamo negde postoji biće slično meni... razmišljala sam o svim onim "serendipiti" situacijama.... o tome kako se ušuškan jadaš kako si prehlađen, a možda je to sve i nešto drugo....
I nije išlo..... mogla sam falsifikovati... naravno.... mogla sam pokušati i pomešati crveno sa crnim,dodati kap zelenog.... mešati... falsifikovati boju plavog.... ali ja znam da bi ti osetio... i to ne bi bilo to...
Poklanjam ti zagrljaj... znam da ćeš razumeti, znam da nisi sam, ali si usamljen... i vazduh večeras ti se čini tako čudnim, ispunjenim nekim čudnim bojama i zvukovima.... a možda i samo umišljam.....
Tebi.... koji si bio i ostao dečak....
:(...ja nemam reci za tvoju emotivnost...
Autor antistresna 15 Jan 2009, 23:24