DARVIN I DETLIĆI
Autor hyperblogger | 9 Jul, 2008
Da zadatak veroučitelja u srcu Evope na samom početku XXI veka, u vreme kada mladež nije ono što je nekada bila ( što zbog u DNK instaliranih demokratskih principa o pravu na slobodu mišljenja, što zbog aditiva štedro dodatih hrani koji izazivaju erupciju hormona, kao i činjenice da "panta rhei" ) nije nimalo jednostavan zadatak pokazuje i sledeći domaći zadatak iz veronauke. Inače, pred vama se našao zato što ga je veroučitelj ocenio negativnim mišljenjem, predočio razrednom starešini i školskom psihologu, što je pak pokrenulo čitavu malu revoluciju o tome kako veronauka utiče za mlade i kako bi veroučitelji trebali da se postave prema svojim učenicima...
"Moja razmišljanja o Darvinu"
"Darvin je bio naučnik koji je nekada davno privukao pažnju ostalih naučnika tako što je kazao da je čovek nastao evolucijom majmuna, a ne tako što ga je Bog stvorio za šest dana. Mada se baš potrudio da to i dokaže, mnogi mu nisu poverovali. Čuo sam da je njegova knjiga o evoluciji remek delo, ali ima tu nešto što me muči - kako je došlo do evolucije detlića? Kako je Darvin objasnio njegovu evoluciju ( jer tata kaže da je na internetu čitao da je glava detlića neverovatno složeno napravljena - toliko da je prava pravcata prirodna bušilica i to ne prosta, već visoka tehnologija! ). Nigde nisam pronašao priču o evoluciji detlića, a ni tata je nije znao, ali evo kako ja zamišljam da bi to objašnjenje moglo da zvuči:
Bio jednom neki detlić koji se pre par miliona godina suočio sa stambenim problemom-izgradnja gnezda je bio težak posao, on nije bio vešt, a bilo je problema i naći dobro mesto za gnezdo. Pored toga, imao je puno neprijatelja i grabljivica koje su mu otežavale život, pa je živeo jako teško, a imao je porodicu sa puno dece koja je stalno rasla.
Čuvajući tako jednom gnezdo, dok je mama-detlić otišla po hranu, ni sam ne znajući kako - na pamet mu je pala pomisao, ni sam ne znajući kako, da bi bilo fino kad bi mogao da izbuši rupu i da u njoj napravi gnezdo, kao što to rade komšija Meda i Miš. Prvo je lupnuo lagano, a onda sve jače... onda je skupio hrabrost i udario iz sve snage i uginuo. Verovatno mu je poslednje u mislima bilo da ne treba bušiti bukvu, ali to nije mogao da kaže svojoj deci koja su ga posmatrala. Tako je valjda sve počelo, i dok su drugi detlići sakupljali hranu i pravili dobra gnezda i živeli dobro, drugi detlići koji to nisu umeli životarili su i lupali glavom o drvo pokušavajući da reše svoj stambeni problem... kada su "pametni detlići" shvatili da će drugi detići uspeti da izbuše rupu, oni su se ukrstili sa njima i nastavili da žive dobro kao i pre... i tako par miliona godina i par milijardi uginulih detlića kasnije, detlić je evoluirao u mašinu za bušenje drveta.
Ali, ta priča ima par rupa... kako je uginuli detlić prenosio svojim potomcima znanje koje je sticao i kako oni nisu, shvatajući da će uginuti ako probaju da buše drvo nisu odustali od cele priče? Kako od toliko pokušaja nisu izumrli detlići ? ( možda je tako izumrla ona ptica Do-do pokušavajući da nauči da leti?). Zašto je detlić baš rešio da buši drvo, umesto da kandžama kopa rupe u zemlji ili nešto tako?
Kako je došlo do izmene u genetskom kodu - tj. kako je priroda znala šta tačno treba detliću? Da li je strah od smrti uzrok za to? ( ali zašto onda kod drugih vrsta nije došlo do takve promene?)
Nisam 100% siguran da Bog postoji, ali dok ne dobijem objašnjenje o evoluciji detlića, siguran sam da ne verujem u ono što Darvin kaže".
Epilog
Razredni starešina, naravno, nije bio zadovoljan. Kolutao je očima, crveneo....roditelji su posećivali direktora, razrednog, veroučitelja...posle svake posete roditelja, neko ga je posećivao... i tako sve u krug... na kraju su nekako celu priču gurnuli pod tepih... klinac je zaradio nadimak Darvin...prestao da pohađa veronauku.
Naravoučenije
U slučaju da posumnjate i na tren da vam je dete sklono filozofiji i po prirodi slobodoumno, opredelite se za građansko vaspitanje... i obavezno, obavezno čitajte svaki domaći zadatak. Za svaki slučaj :) jer i u demokratiji postoji policija.
zadatak je toliko pun dosetki da ću morati još malo da razmišljam na temu detlića, zvao se on Pera ili nekako drugačije.
Autor domacica 09 Jul 2008, 13:35a u šta ću verovati?
mislim da još nisam stigla do tog odeljka duše, bez obzira na godine.
Prijatno!*