Nesreća u Aberfanu
Autor hyperblogger | 21 Avg, 2007
U mesecima i nedeljama koje su prethodile kobnom 21. oktobru 1966. godine
desetine odraslih ljudi i dece sanjalo je identičan košmarni san: veliko brdo
survava se na školu prepunu dece - njihovi užasni krici i plač budili su ih
iz sna.
Zvanično poslednja osoba koja je pre nesreće sanjala ovaj san, bila je
desetogodišnja učenica iz Aberfana, koja je svojim roditeljima ispričala
kako je sanjala da je pošla u školu, ali da zgrade više tamo nije bilo, jer
je bila pokrivena gomilom crne zemlje...
Otišla je u školu... Više se nikada nije vratila kući...
21. oktobra 1966. godine, usled obilnih kiša koje su podrovale prazne
rudničke tunele, survalo se na selo obližnje veliko brdo i potpuno zatrpalo
školu i nekoliko kuća...
U nesreći je poginulo svih 127 učenika i 16 odraslih...
Nedelju dana kasnije, u londonskom listu "Irving Standard" pojavio se
neobičan oglas. Doktor Džon Barker, londonski psihijatar pozivao je sve
one koji su pre 21. oktobra sanjali nesreću... Na njegovu adresu stiglo
je šezdesetak pisma, iz raznih krajeva Engleske... međutim, opis snova
bio je gotovo identičan...
Verujete li?
Verujem. Znam i par ljudi koji sanjaju buduce dogadjaje, cesto ili s' vremena na vreme. Doduse, ovo je bas fascinirajuca pojava, da toliko ljudi sanja isto, ali ipak verujem.
Autor Connor MacLeod 21 Avg 2007, 20:40