Au, ljudi moji... mislila sam da ovu temu nikad neću pokrenuti, ali 

kap veličine olimpijskog bazena prelila je rakijsku čašicu mog strpljenja

i zdravog razuma...

Ne bih da zvučim kao miss perfect, ali ako je ovo mladost balkana, onda

nemam veru u budućnost... i to baš nikakvu...

Suzana se opila kao guzica, pada po podu, posrće, režija sve to mirna snima

emituje... iako su deca proizvod svojih roditelja, ne verujem da je njenim 

bilo lako...

A tek ova mlađana Nišlijka, buduća advokatica, krojačica pravde, kojoj u 

njenih dvadeset i kusur sfinkteri popuštaju, pa piški ko ljupko

 štene, da 

li od sreće ili od straha... Kako je sutra zamisliti kao pravnika?

A ova mala... Jelena se valjda zove ( u slučaju omaške imeta obratiti

pažnju na gornju sliku)... šta li ona hoće od života... nije mi baš jasno.

Jede li se njoj burek ili divljač tj. zečetina? Da li one krokodilske suze

znači da je "mala dala pa se pokajala" ili eto tek privlači pažnju na 

sebe... 

A ona visoka, plava riba? Šta je njen problem - to što ima

kompleks (pitam se samo što - visoka žena, bogu hvala 45 kg

imati ne može) pa se opija da bi joj lakše bilo, ili je problem

u tome što je još niko nije pitao da da?

(Izvinjavam se ako sam vulgarna, i što bi Frojd rekao

seksom preopterećena).... 

A možda je veliki brat u stvari to, možda smo mi sami to... 

podvojene

ličnosti, voajeri... laži-maži, pričam ti priču?

Nije mi jasno, al u proteklih nekoliko dana me pomalo 

sramota što 

sam ljudsko biće... ajme, nesreće... povraća mi se, verovali ili ne! 

 

 

Narode, ajmo, ajmo.... još malo vremena je ostalo... dajte svoj glas i doprinesite tome da baš Van Gogh bude izabran za mtv best adriatic act!
Glasajte ovde:

http://www.ema.mtvadria.com/voteNow#/adriatic-act/van-gogh

Glasanje je krajnje jednostavno!

Uživajte u kompilaciji najboljih pesama sa albuma Kolo!

 

 

Neciklopedija izaziva bolesti krvnih sudova, kao što su "pušačka noga" i impotencija.
23. septembra 2007. godine Neciklopedija je proslavila svoj prvi rođendan...
Ispočetka koncept mi nimalo nije bio jasan... lažem, nije mi jasan ni sada...
Da li je to sve omalovažavanje značaja wikipedije ili kreativno ukazivanje
na činjenicu da svako može navesti podatke na elektronskoj enciklopediji i
garantovati da su isti validni...

U neciklopediji možete naići na ovakav članak:

[url]http://sr.neciklopedija.org/index.php?title=%D0%93%D1%83%D0%B3%D0%BB_%28%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0%29&variant=sr-el[/url]
ako vas zanima- posetite

http://sr.neciklopedija.org/index.php?title=%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0&variant=sr-el

Pre nekih dobrih mesec dana, ma boga mi i jače -

aplicirala sam na konkurs za posao

na konkurs za posao na fakultetu, ovde u Zaječaru... 

oglas dao Megatrend iz Beograda... 

Iskreno, bez imalo uverenja da ću ući makar i u najuži krug kandidata,

 a mani da ću posao dobiti... ( ne, nisam ja pesimista, ja sam

samo optimista sa deeeeebelim iskustvom )...

Odgovora nije bilo... kako su prolazili dani, tako sam 

gubila veru... 

Jutros me je probudio moj mobilni telefon - sanjiva gledam na 

ekran - vidim dobro poznat broj - poziv sa fakulteta...  javljam se,

zove me prijatelj - profesor... onako u njegovom stilu veselo:

dobar dan, koleginice, moje najiskrenije čestitke...

Više nego sablažnjena - pitam o čemu se to radi... zašto mi

čestita - kaže, maločas sam bio do dekanata video sam stigla su

rešenja o prijemu kandidata po osnovu konkursa - primljeni ste za

asistenta pripravnika na predmetu ljudski resursi... Ja hteo da budem

prvi koji će da vam javi, pa eto - očekujem da me častite od prve

plate... a sad žurim, vidimo se...

Naravno, vilica mi je završila na podu...  kontam: sanjam...

Pogledam na telefon - primljen poziv... hm... strah me je da ustanem

iz kreveta... da li da pozovem službu i da pitam? Zovem, kažu

 javiće do  kraja naredne nedelje, 

rešenja po konkursu stigla,  ali sada mora da ih

potvrdi naučno-nastavno veće Fakulteta u Zaječaru.... 

Ne znam šta da mislim... taj posao bi mi bio ostvarenje životnog

sna...  a opet, sve je to isuviše dobro da bi bilo istinito...

Brojim minute i sate... čekam...  zato nemojte mi zameriti

što me nema na blogu... malkice sam nervozna ovih dana....

Sve vas volim i ljubim...  

 

Moj mačak je divlje stvorenje - upoznali smo se pre nekih 4 godine kada

je iz kontejnera iskočio pravo na mene - od tada smo nerazdvojni... 

Uvek

mu polazi za rukom da prevari nekoga da ga pusti u zgradu, 

naravno...

ima i onih koji ga ne vole - naravno, onima koji su ga tukli slatko 

se sveti

svojim gromoglasnim maukanjem...

Elem, išla danas sa sestrom do fotografa da napravim slike

 za index i to 

za specijalističke studije.... ah... došao je i taj dan... usput, rekoh daj

da napravimo i rusku salatu - veli moja drugarica - domaća je bolja...

Dolazim kući, promrzla,palim svetlo sa namerom da zauzmem 

svoje omiljeno

mesto pored grejalice - kad tamo... zauzeto.... pogledajte ga, samo što

ne kaže: ugasi svetlo - spavam! Ubeđivanje ne pomaže, odnosim ga na

drugu stolicu, ali dok se okrenem, on na mom mestu... dižem ruke...

Puštam svoju omiljenu pesmu:

 

Mućkam salatu... mmmmmmmmmmm... naravno, kao svaki dobar

kuvar probam ... čuvam imidž kućnog "bucka"...

 

Telefon zvoni... tata!!!!!!!!!!!! Jeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeee!

Veli, klopao, pa da se javi.... dobro se oseća, čak i zvuči pomalo 

veselo... xixix.... 

I gde sad ja da sednem da gricnem nešto? Pa, preostaje mi

ćebence na podu - kad mačor već neće tamo... a i tu je toplije....

Samo još da ova kiša prestane... i bio bi potpuno savršen dan....

Ljubim sve vas koji ste mi pružili podršku ovih dana.... blago meni

kad vas imam!