kajanje kao gimnastika
Autor hyperblogger | 8 Nov, 2007Naravno, iako je Al Paćino u ulozi "ljupkog" i ekstremno
elokventnog Satane dao vrlo
simpatičan recept za oslobođenje duše od tereta koji kajanje
i savest predstavljaju: "Krivica je kao kao vreća cigala, samo
treba da je spustiš" - isti je teško primenljiv u praksi (a možda
isti predstavlja privililegiju onih koji nisu obični smrtnici).
Zašto? Da li zato što smo "dizajnirani" tako da bi u sebi uvek
nosili neku klicu nezadovoljstva čija je uloga da nas spreči
da sagledamo svet oko sebe, radosti koji nosi svaki dan, ili
da u sebi spoznamo ono božansko, ili smo samo loši učenici,
sitni prevaranti?
Naravno, redovno se kajemo:
zašto smo protraćili svoje najbolje godine,
zašto nismo dovoljno učili,
zašto smo se uspavali, zašto smo pojeli 20 grama čokolade
više, zašto smo ćutali kada smo trebali da govorimo, zašto
smo dozvolili da nas opet naprave majmunom, zašto smo
uputili loše reči osobi koja to nije zaslužila, zašto smo
pijanice koje nemaju meru, zašto verujemo pogrešnim
ljudima, zašto nismo verovali? I spisak
intelektualno-gimnastičkih mantri se nastavlja u nedogled...
Naravno, univerzalna mantra svakog ko se kaje glasi: trudim se
da se ne osvrćem i ne gledam na prošlost, i da u svakom novom
danu pronađem izvor radosti, da ne ponavljam stare greške,
već da iz njih izvučem pouku... ili... ne kajem se, šta je bilo
bilo je.... a onda... nakon par ponavljanja pred drugima, i samom
sebi, na možda svega par sekundi u dušu se uvuče senka, i tu na
pedalj on vrata, ka sredini grudi javi se neki čudan osećaj,
oči se sklope, progutamo knedlu...
Da li je kajanje cena života? Da li je to još jedan nepotrebni servis
"zdravog razuma" ili samo gimnastika koja nas održava u životu?
Hm, ne znam.... kada sam bila mala govorili su mi: kašće ti
se samo... Nije se kazalo, slagali su me... da li se kaju zbog toga?
Ja svaki dan provodim u kajanju od momenta kada otvorim oči:
kajem se 24h dnevno - čak su i moji snovi obojeni kajanjem...
to je moja gimnastika...
I dokle tako? Ne znam.... ali sigurna sam u jedno: kajanje mi
nije donelo ništa, a oduzelo mi je puno toga....
Što je bilo - bilo je...Kajanje, griža savjesti, propušteno, neučinjeno, učinjeno... ovako ili onako..ma
Autor zaboravi 08 Nov 2007, 05:40ne vrijedi se kajati....
Idemo dalje, sa osmjehom:)