Sad kad znam da državu čuva moj drugar Čeda,

e, sad mnogo mirnije spavam.  
Baš sam se lepo provela, i na zakletvi i posle nje.

Došla sam do zaključka da mi uniforma baš nikako

ne stoji, uostalom, baš ne ostavljam utisak nekog

autoriteta, uverite se i sami:

Elem, bilo je odabrano društvo, dobro piće, šala, smeh,

pravo pravcato zezanje, kao u stare dobre dane kad smo

se laktali u amfiteatru fakulteta, dobacivali porukicama i

zadacima...

Sve u svemu, posle duzeg vremena osetila sam se

dobro... kao da sam se vratila sa dugog puta iz tuđine...

A što se tiče onog što je navela Tužna-Veselica... pa,

što se mene tiče, ja sam se povukla kad sam stekla utisak 

da više nemam šta da dam, da nekako nisam dobrodošla...

Ne kažem da me je neko uvredio ili nešto slično... jednostavno,

hm... ne znam kako to da opišem i objasnim... Kao da je

stvarno pukao mehur od sapunice... Ostavio je prijatan 

miris taj lepi mehur, ali ga više nema... Možda će ga

zbilja opet biti, možda je sve to prolazno, ko to zna.

Elem, imam još jednu zanimljivu sličicu za kraj...

O ljudi moji.... kad sam videla dečka, nisam mogla da ga poznam...

Mogu samo da kažem: HABA HABA!

O ljudi moji...

Grlim vas i ljubim....