AVGUST U MOJOJ DUŠI
Autor hyperblogger | 10 Avg, 2008
Znam da nisam dovoljno velika da bi se ceo svemir okretao oko mene, ali ponekad, kad se prevelika tuga useli u moje srce, a ja uskratim potoku suza put ka mojim usnama.... imam utisak da se tu na mojim grudima rodi srce oluje i da se proširi...
Takvo je popodne bilo 8. avgusta ... u srce se uselila tuga... i znala sam da će doći oluja kada sam pošla u šetnju, ka livadi na kojoj je najlepše posmatrati zvezde padalice, i krvavi Mesec što zalazi na zapadu.
Oblaci su putovali brzo, kao neka nezaustavljiva vojska... na prve kapi kiše ustali smo i krenuli... oluja je stigla brzo i nezadrživo. Udari vetra su bili strašni... pitala sam se čemu kišobran kad ga vetar i tako stalno okreće, čemu žurba kad sam i onako pokisla do gole kože... Valjda je pokušaj da se sakrijem kišobranom od snage prirode razlika između misli u glavi prolaznika koji su mahnito pritiskali sirene na volanima - sa kišobranom su mislili: "kud li se namerila u ovo nevreme...", bez kišobrana bi mislil "vidi ove lude..."... u osnovi je isto.
A prijala mi je kiša, kao da je sprala sa mene bol, gotovo sam bila sigurna da zamnom sa svakom kapi koja je kliznula sa mene, ostaje trag na asfaltu, kao gusta naftna mrlja.... prijalo mi je što je celo moje telo plakalo, bez ijedne suze iz oka. I osetila sam se kao novorođena.
Jučerašnji dan provela sam u tihoj seti, kao i svakog 9. avgusta, od prvog zraka zore očekujem ponoć, da sekundara označi dan kada sam se po drugi put rodila... tada uvek razmišljam o sreći, o sudbini, i uvek sam nekako tužna...
Danas je dan mog drugog rođendana, datuma koji ću slaviti još svečanije nego onaj pravi... zato što mi je majka po drugi put darovala život.
I tužna sam i sretna u isto vreme... nemojte zameriti zbog par suza koje se šunjaju sa namerom da iskoče iz ugla oka... to je od neke čudne smese sreće i tuge.
Ljubim vas.
@Hyper, ne zameramo ti naravno... i jako je tuzno ovo sto si napisala, tako da nemoj ni ti meni zameriti ako i ja pustim koju suzu... citajuci ovo, osecam da je u isto vreme bilo i nevreme u tvojoj dusi... razumem te... budi mi dobra...
Autor andrijana 10 Avg 2008, 15:18i ne znam sta se desava, ali danas smo svi tuzni... svi smo napisali nesto tuzno... da li ovo vreme utice na nas ili ovaj avgust donosi tugu, mozda ce ovo biti jedan tuzan, tuzan avgust... seca cemo se svi nekih tuznih stvari... mozda je svaki avgust takav... mada potrudicemo se da budemo veseli, zato hyper osmeh na lice! Jer, kao sto si i rekla, majka ti je po drugi put podarila zivot i treba da budes najpre ti zahvalana, kao sto jesi, a zatim i svi mi jer si ovde s nama!!! Kiss