Zato ne može
Autor hyperblogger | 24 Feb, 2011
Još uvek za mene pitaš - šalješ čestitke,razglednice, pisma. Još uvek poštar donosi poklone, mada zna da je ormar pun još neotvorenih.Govoriš da me voliš, da sam ja ona prva i prava- jedina, da me čekaš, pa neka sam i grešna - ja sam tvoja...
Kako samo truješ lažima kada pristaviš masku tužnog, odbačenog šteneta, iza koje se krije emotivna džukela.
Još uvek drsko pitaš (gle, sramote!) zašto ne može kao ranije da bude?
Razuman čovek bi shvatio: baš zato što ne znaš nijedan razlog... a tebi izgleda da se nacrta mora.
Ja samo rečima crtati umem, pa neka ti bude.
- Zato što sam morala da od tebe isprosim ljubav, koju bi svakome radije hteo dati nego meni. Ne izmišljam, sam si rekao: "Bio sam zaljubljen u ideju da me neko toliko voli, igrom slučaja taj neko si bila ti..."
Ne lažem, još čuvam tu poruku...da me seti koliko ljubav može da zaboli...
- Zato što sam godinu dana čekala na promajnim hodnicima ispred vrata tvoga srca, želeći, nadajući se, čekajući, da se smiluješ... Obasipala sam te nežnim rečima, pisala ti stihove, u slikama ti, i na hiljade drugih načina, izjavljivala ljubav...
- Zato što sam plakala... Nisi znao? Ne laži, proklet bio...
- Zato što si rekao: "Da ceo svet stane protiv tebe, ja ću stati uz tebe" - a nisi. Svaki si zagrljaj morao da pokvariš podsećajući me da sam i druge pre tebe grlila, ljubila...
Znam, ja sam kriva, zato što sam se drznula da i pre tebe živim, dišem i volim. Bludna ja! Trebalo je sam Arhanđel sa nebesa da me spusti, umotanu u celofan, u tvoje krilo, neotpakovanu, "nepokvarenu"... Znam te, uštvo, i onda bi me pitao: Nisi li ga na putu do Zemlje navela na greh?
Ne, ne govori to moj osećaj krivice iz mene. . .ljubiti iskreno za mene nikad nije bilo greh, niti će biti.
- Zato što kada sam ti kazala: "Otićiću onda kada količina bola koju mi naneseš prevaziđe ljubav koju osećam... a taj trenutak je blizu...!" - nisi prestao, hteo si da vidiš koliko još mogu, a posle si rekao da si hteo samo da vidiš koliko te volim....
- Zato što si mislio da neću otići, da nisam dovoljno jaka, da sam ona "jadna, stara, u hiljadu komadića slomljena ja", koju ćeš sakupiti, staviti u kalup, do pucanja grejati i hladiti, pa sakovati na silu po svojoj meri....
Ne lažem, znao si koliko me je neko koga sam volela pre tebe povredio, znao si da sam ga volela neizmerno.... rekla sam ti da tebe volim više - a ti, našao si kako ćeš da proveriš da li je ljubav stvarno veća i jača.
***
Ne, ja te ne mrzim. Ne, ja ne želim da te vidim nesretnog, na kolenima sa suzama u očima. Ne želim da me moliš, da mi na zidu pokraj koga često prolazim napišeš da me voliš.
Ja sam samo jednom skupila snagu, ono malo duše i života što je ostalo u meni, da zatvorim jedna vrata. Ti si taj koji je slomio ključ.
Sada samo želim da se od njih skloniš, da prestaneš da kucaš i zvoniš, zato što tamo gde je nekad postojala ljubav, sad samo prašnjava prazna tabla stoji...
koliko bola:(
ali... napisala sam jednom, davno...
Bol me ne slabi.
Bol me jaca
iako reze dusu i telo
snagom
samurajskog maca.
Ljubav me lomi
ona me kolje
ona me tera
da se ne osecam
bolje.
Jede iznutra
utrobu kida
jer svakim danom
mene skida
sve vise.
A oko mene padaju kise.
Pa mi je hladno
telo se jezi
uspon u dusi sve je tezi.
I onda padam
idem ka tome
da mi se sve snage slome…
Nek boli, onda,
Autor persefona 24 Feb 2011, 16:29jer to me jaca
do snage i moci
samurajskog maca.