Mislim, mogu samo da kažem:

eto, i neka lepa vest. 

Danasnji dan je bio baš uzbudljiv...

Ustala rano, isla do pijace, kupovala kupus... nosila, 

nosila, nosila, i uz pomoć seke i prijatelja donela kući 

dobrih 60 kila... Biće jos, ovo doduse samo prva tura....

Upoznala sam jednu divnu osobu... i to mi je ulepšalo 

dan... 

Eh, čula sam i jednu lošu vest: profesor sa kojim drugujem

i sa kojima sam u proteklih godinu dana provela sate i 

sate četujući preko skype-a doživeo je tešku saobraćajnu

nezgodu... sada je na ortopediji u Zaječaru, žena na 

intenzivnoj nezi, a ćerkici ( ljupko malo stvorenje sa 

velikim plavim okicama ) pukim čudom ni dlaka s glave

ne fali.. Pustila sam mu poruku, da ga pozdravim i pitam,

skoknula do svoje komšinice hirurga koja je operisala

da se raspitam... i biće sve u redu ( tako se nadaju )...

Na poruku mi nije odgovorio, ali me je nazvao popodne 

da me pozove u posetu - veli treba mu razgovora samnom...

Posetiću ga, sutra... 

Pozvao me je danas još jedan prijatelj, veli da se vidimo 

i ispričamo, rekoh drago mi je baš... Kad ispostavilo se 

da je ta priča prezentacija jedne od onih mrežni marketing

organizacija - i to tako jeftina, plitka, puna polutačnih 

informacija, namenjena uhu neekonomiste.... Iz čistog

poštovanja prema svom sada već bivšem prijatelju

nisam ušla u raspravu sa predavačima ... ali sam

iskoristila pet minuta kada smo bili nasamo da mu

kažem šta mislim o tome, ne kao prijatelj, već kao

ekonomista....

I tako, presek današnjeg dana glasi:

dobila jednog novog prijatelja,

izgubila starog... Valjda je to neki kosmički

ekvilibrijum....

Zabrinuta sam za svog profesora i prijatelja ( retko

se kad dogodi da ti profa postane i dobar prijatelj

i podrška )... i držim mu palčeve da bude dobro...

Pozdrav svima! Sve vas volim... 

Uh, umotala sam se u ćebe uključila staru dobru

kvarcnu grejalicu, i rekoh da podelim svoje misli sa nekim...

Napokon sam otisla do faksa i uplatila novac za upis 

specijalistickih studija - ciglo 20 000 dindži... 

Pokazali su mi index, lep, sa hologramskom nalepnicom,

identifikacionu karticu... ah... lepo... jedva čekam 

da ga uzmem.... odabrala kao stručni predmet

ekologiju i održivi razvoj... Mislim da bi se moj stari

profesor sociologije Jordan Aleksić ubio od smeha,

valjda zato što sam u raspravama sa njim uvek 

govorila da je to izučavanje tog predmeta čisto 

gubljenje vremena... Ni sama sebi ne mogu da 

objasnim zašto sam taj predmet odabrala - celu

noć sam se prevrtala u krevetu razmišljajući,

i kada sam videla listu - jednostavno mi je sinulo...

Uzgred, jedini sam student koji je odabrao taj 

predmet, i trenutno jedini student na specijalističkim

studijama... Blago meni...

U povratku sa faksa pokisla sam do gole kože, 

jedan oblak čekao je mene i istresao je svoju 

sadržinu po meni onda kada sam bila na svega

500 m od stana! HA! 

Instalirala sam windows service pack 2, i 

office 2007 - moram da priznam, oduševljena sam

novim izgledom worda, sjajno funkcioniše...

A sad jedva čekam da zaspim.... hm, ako 

uspem, jer me već progone misli o odlasku mog

drugara Čede u vojsku... joj, ispraćaj, joj, pa kako

će on meni da nedostaje... S kim ću da pijem kafu?

S kim ću da pričam o novim programima? O

najnovijim kulerima, kućištima i mnoooogim stvarima

o kojima pojma nisam imala dok nisam srela njega.....

Ne znam... na stolu me čeka šolja crnog čaja... 

Laku noć.... ljubim vas!