Postoji mnoštvo definicija politike.

Nijedna od onih sa kojima sam se ja susrela mi se nimalo ne dopada, a razlog je vrlo jednostavan: te definicije ne uvažavaju činjenicu da svako od nas ( bilo bi nerealno da sebe isključim kao jedinstven primerak, kao izuzetak koji potvrđuje pravilo ) u  sebi krije mračne tajne i sklonost ka lažnom moralu.
U tom smislu, politika je, kao civilizacijska tekovina, doprinela i kovanju glupih fraza tipa: "zloupotreba položaja", "bratstvo i jedinstvo", "pravda za sve"...
Elem, svako od nas je barem jednom izjavio čuvenu rečenicu: "eh, da sam ja na vlasti, to ne bi bilo tako"...
Ha! Kakva gnusna laž... Pogledajmo istini u oči....
Isto tako, kada pratimo kampanje gotovo bi se mogli zakleti u glavu na ramenima da se "oni" to žrtvuju za nas samo zato što su dobri...
Kada bi rad u Narodnoj skupštini, Vladi i lokalnoj samoupravi bio bez naknade koliko bi se ljudi prihvatilo posla?
Barem 70% manje no što je to sada slučaj...
Kada bi se uvela krivična odgovornost za svaku izjavu političara koja nanosi štetu ugledu zemlje, koliko bi političara blebetalo kao sada?
Kada bi se uvelo strogo protokolarno ponašanje koliko bi političara gostovalo u Grand-u, i sličnim emisijama?
Ali, sve je to utopija...
Mislite da stvari drukčije funkcionišu u razvijenim zemljama?
Ne, samo je postignut veći stepen diplomatičnosti...
Ne rukujte se, dakle, sa političarima - nije higijenski!

 

Kada se o ovom tipu seksa povede reč, ne mogu da se ne načudim 

komentarima. 

Gotovo sve devojke konstatuju da  nikako i ni pod kojim uslovima ne bi pristale na analni seks, dok je među muškarcima mišljenje podeljeno: jedni ga smatraju najvećim zadovoljstvom, a drugi najodvratnijim činom...

Međutim, ono što me buni kod pripadnika muške populacije koji su pobornici 

analnog seksa je sledeće: ako cura neće da pristane na takav odnos - ona je seljanka, a ako pristane - onda je k"rva...

U čemu je poenta?

Vašarska atomosfera, ekstrakoncetrovani roštiljski dim... musava šatra, raštimovani «bend» drema nad instrumentima i proizvodi neki hipnotišuići zvuk u ritmu «unca, unca, unca, unca....»
Seljačka je para s mukom zarađena, džepove i novčanike čuvaju zmije prisojkinje, al nema tog džepa koji može ostati imun na kafansku pevačicu koja vrcka u oskudnom odelu preplavljenom šljokicama, ima friz kanda ju je pljesnulo nekih 220 V, nalakirane nokte i štikle bar pola metra visoke....
Uh, kako čoveku da ne bude milo oko srca, naročito kad se priseti one muke što ga čeka kod kuće, tačnije u bračnoj postelji...
Izlazi pevačica, i kreće pesma:
«Uteraj mi dragi.....» unca, unca, unca, unca...
«Joj, uteraj mi....» unca, unca, unca, unca....
Publika u transu.... svi bi da štipnu i da pipnu...
«Kola u garažu.....» unca, unca, unca...........
Kad se podigne atmosfera, kreću pesme u hard-core varijanti, a orkestar hvata drugi ritam:
«Turam, guram, al neće da uđe» rke, koke, rke, koke....
«Moja noga u cipele tuđe....»
Tako je rođena srpska estrada...
Nakon Mice, na scenu stupaju novokomponovane pevačice u vrućim pantalonicama, koje simbolizuju ujedno i promenu u srpskoj ekonomiji
i u srpskom moralu...
One ne samo da govore o tuđim cipelicama i suknjicama, već nam i prikazuju sve ono što su od nas skrivali....
Al, ne lezi vraže... nema ničeg strašnijeg od toga kada se tikva pokondiri...
Prođoše momci sa vrelog asfalta, prođe i hiperinflacija... Došlo novo doba, da se drugi stajling proba...
Neki su se snašli, a neki...
Pa, šta reći, nekima je priroda bila majka, a nekima maćeha...