TETA VAŠKA
Autor hyperblogger | 6 Sep, 2007
Moram da priznam da kao mala nimalo nisam bila oduševljena
polaskom u školu... Ne znam ni sama zašto, ali nekako mi je
sve to delovalo zastrašujuće.
Osim straha od učitelja/učiteljice, starije dece, kazni za
nedolično ponašanje, neznanje, straha od ismevanja, straha
od neznanja, najveći strah je izazivala ličnost sa epitetom
"mitološka" koja je uterivala strah u kosti generacijama đaka
osnovne škole "Milenko Brković - Crni" , čije ime nikome od
đaka nije bilo poznato, a koju smo svi zvali kratko i jasno:
teta Vaška.
Naravno, kada si mali, i kada ti značenje nekog pojma nije baš
najjasnije često se dogodi da u svojoj glavi stvoriš neku totalno
nerealnu sliku - ni ja nisam bila izuzetak.
Tako da... teta Vaška je u mojim mislima izgledala otprilike ovako:
U stvarnosti ona je izgledala otprilike ovako:
Šta je bila njena uloga? Pa, ona je nenajavljeno upadala u
odeljenja i vršila kontrolu da li đaci imaju vaške.
Kontrola bi izgledala ovako:
Teta Vaška upadne skupa sa direktorom, ispred table se postavi
stolica i onda jedan po jedan đak prilazi, ona ga pregleda, uz
obavezne komentare: ajde, šta se vučeš, neće ti vaške
ispasti dok stigneš do mene, ili pogledaj kakvu kosurdaču imaš....
Svojim grubim rukama premetala bi po kosi grubo, izvijala bi se,
buljila oči, dok se iz njene košulje širio opori miris znoja pomešan
sa nekim jeftinim dezodoransom.
Ne dao bog da ti se omakne da zaplačeš, odmah sledi šljaga.
Kad bi prilikom pregleda natrčala na vašku (a tada su druga
vremena bila, valjali smo se po travi, gurali, dovlačili po dvorištu
mačke i kučiće, hiperinflacija, ovo, ono....) usledio bi čuveni
ratni poklič: VAAAAAAAAAAAAAAAAAAAŠKA!
Naravno, odmah posle toga šamar... bujica grdnih reči... javna
pokora pred drugovima, a čim bi se završio čas cela škola bi u roku
od nekoliko minuta saznala ko ima vaške...
Naravno, neretko je dolazilo do toga i da se učiteljica istrese na vama,
da vas "posadi" u magareću klupu... za kaznu. Tim je pokora duže
trajala...
Da stvar bude smešnija ili gluplja - nije ona davala nikakve savete
kako da se tih nezgodnih podstanara otarasite, nije davala nikakvo
parče papira na kome bi pisalo ime losiona koji vaši roditelji treba
da vam kupe...
Kazna za vašljivost, i jedini lek, prema njenom mišljenju bila je kratka
kosa... Naravno, devojčice su plakale... dečake je baš bilo briga...
Navikli su i na kratku kosu i na batine.
Sećam se svog prvog susreta sa njom, jedva sam skupila hrabrost
da se odvučem do stolice. Naravno, pocrvenela sam, znoj me je
oblio.. puls, pa bio je negde oko 200... Zaboga, dešavalo se
da ona i pogreši, pa da ti navuče bedu na vrat badava...
Svaki sekund je delovao kao vek... Napokon, promrmljala je:
slobodna si.
Radosti nikad kraja...
No, da li je u vašoj školi postojala "teta Vaška" ili smo mi iz
Timočke krajine ipak povlašćena sorta?
da je sad vishe takvih uciteljica deca bi bila mnogo bolja...hehehe
Autor alig@tor 06 Sep 2007, 22:37