- Policija je u Vičiti (Kanzas) uhapsila 22-ogodišnjeg falsifikatora koji je na aerodromu pokušavao da proda dve lažne novčanice od po 16 dolara.

- Kada su dva radnika prodavnice u Joniji (Mičigen) odbili da predaju pazar pijanom pljačkašu, ovaj je zapretio da će da pozove policiju. Kada su ponovo odbili, lopov je zaista pozvao policiju, koja je došla i uhapsila ga.

- Lopov iz Los Anđelesa je, iz čiste dosade, kako je kasnije tvrdio, ukrao valjak, ali je uhapšen nakon što je jedan policajac trčeći stigao valjak (koji je išao nekih 10 km/h) i savladao lopova.

- Nakon što je jedan super market primio novog radnika na odeljenju sa oružjem, ovaj je iskoristio povoljnu priliku, ukrao par pušaka i pobegao kući. Policija je jednostavno uzela njegovu adresu sa formulara za prijavu, koji je tip doneo pre nepunih sat vremena, zakucala mu na vrata i uhapsila ga.

- Čovek iz Fontane (Kalifornija) je uhapšen zato što je provalio u 10 kuća samo da bi milovao stopala i farbao nokte na nogama usnulih žena.

- Neko je provalio u stan izvesne Meri Tejlor, u Fort Vortu (Teksas), okupao se i otišao. Po izjavama policije, ništa nije uzeto osim dve posude za hlađenje vina i jedne rolne toalet papira.

- Alberto Vaskez je mislio da je dobro prošao kad je sa maskom upao u Dankin Doghants, lokal gde je radio, i ukrao preko 1400$. Međutim, prvo mu je radnik prepoznao glas kad ga je Vaskez pozvao po nadimku, a onda je policija jednostavno pratila Albertove otiske stopala do njegove kuće, dva ulaza dalje od opljačkane prodavnice.

- Nakon što je lopov iz Masačusetsa uhapšen što je vozio bez dozvole, svoj jedini poziv je iskoristio da bi pozvao svog druga i rekao mu gde je sakrio kokain. Da ga policajci ne bi čuli, govorio je na španskom. Međutim, ono što nije znao bilo je to da je Manuel Rivijera, policajac koji je radio za šalterom, razumeo svaku reč, pošto je, očigledno bio poreklom iz Španije.

- Kada je Ronald Eroh pobegao iz zatvora u Auburn Hilu (Mičigen), bio je tako siguran u sebe da je u svojoj ćeliji ostavio poruku: "Kada budete čitali ovo, već ću biti na pola puta do Evrope". Policija ga je uhvatila 5 km dalje od zatvora.

- Nakon što je vlasnik kuće u Antverpu (Belgija) iznenadio lopova, ovaj je brže-bolje pobegao na zadnja vrata, preskočio 3 metara visoki zid i - našao se u gradskom zatvoru.

- Na letu preko Amerike, nepoznati čovek je ustao iz svog sedišta, izvukao pištolj i uzeo stjuardesu kao taoca. "Okrenite avion za Detroit!" - zahtevao je. "Ali... Mi ionako letimo za Detroit..." - objasnili su mu. "Oh, dobro..." - rekao je, pustio stjuardesu i ponovo seo.

- Nepoznati kriminalac ušetao je u prodavnicu oružija, pokušavajući da je opljačka preteći - nožem! Tri radnika oružarnice su ga bez problema upucala.

- Dva lopova su 4. Februara 2000. godine u 22,30h opljačkali KFC prodavnicu u Boynton Beachu (Florida). Preteći pištoljima, uzeli su novac od par kupaca i sa kasom u rukama istrčali napolje - gde su naleteli pravo na policijski auto. Pljačkaši nisu izabrali baš najbolje mesto za pljačku - preko puta KFC-a je Boynton Beach policijska stanica. Da stvar bude još gora, u pola jedanaest uveče je smena, tako da je u zgradi bilo najmanje 25 policajaca.

Zamorila sam se od svakodnevnog nerviranja i previranja oko toga ko će sa kim, ko će koga da podrži, ko laže - a ko je boga mi i lagao i krao, pa obezbedio život ne samo sebi već i generacijama koje dolaze... čukununucima i paraunucima... Potreban mi je odmor od svega toga, potreban mi je smeh, ogromna količina smeha... što je jako čudno, po prirodi nisam osoba koja se često smeje... a sada bih, čini mi se, smejala se oko glave. 

Moguće je da mi je prazna baterija....moguće je da mi je potrebno da se popnem uz ski stazu, legnem na temelje kontrolnog vidikovca, i gledam izlazak meseca, zvezde, brojim "šetalice"...  a možda mi je samo potrebno da dobijem godinu dana besplatnog života na nagradnoj igri :

Ko će ga znati... u svakom slučaju, noć sam provela sastavljajući listu čajeva koje trebam u toku leta da oberem na obližnjoj Kraljevici i pripremim za zimu. :) Sad, možda će neko kazati da sam zaludna Mara, ali, zapravo većina tih čajeva se ne može naći u slobodnoj prodaji, ili se ne može naći u kvalitetu koji odgovara ceni - pa kad već znam, zašto i da se ne potrudim, ako ništa drugo, barem ću se nadisati svežeg vazduha i sita nagledati lepota...

Sutra idem za banju... grrrrrrrrrr.... dolazi tata moje bolje polovine ( to znači da će mi mozak biti izgužvan kao prijina suknja u kukuruzištu , a i da ne pominjem koliko mi to remeti druge planove koje sam imala i koliko me žalosti... ) ali eto... ljubavi radi, svašta se radi.

U svakom slučaju, dragi moji blogeri, želim vam lep i uspešan dan, sa mnogo smeha i ljubavi...

Ljubi vas vaša, matora Hiperblogerka... :)

U vrijeme Thomasa Maloryja tajanstveni je predmet znan kaoGral već stekao prepoznatljiv identitet. Govorilo se da je to bio kalež s Tajne večere u koji je Josip iz Arimateje poslije prikupio Isusovu krv. Navodno je upravo Josip iz Arimateje Gral donio u Englesku, točnije u Glastonbury. Neki drugi izvori kažu da ga je u Francusku donijela Magdalena. Legende iz četvrtog stoljeća opisivale su Magdalenin bijeg iz Svete Zemlje negdje u okolicu Marseillesa, gdje se, možemo usput pripomenuti, još uvijek štuju njezini navodni ostaci.
Srednjovjekovne legende kažu da je ona ponijela Gral sa sobom u Marseilles. U petnaestom stoljeću ta je predaja stekla veliku važnost za osobe poput Renea d'Anjoua, koji je prikupljao "gralske pehare".
Ipak, ranije legende kazuju da je Magdalena u Francusku donijela Gral, a ne neki pehar, što drugim riječima znači da je Gral povezan s peharom tek poslije. Malory je tu jednostavnu vezu ovjekovječio i ona je kao takva zauvijek prihvaćena, iako se Malory vrlo slobodno služio svojim izvorima. Ti izvori kazivali su da je Gral ipak nešto više od jednog kaleža, a ta mistična strana Grala daleko je važnija od one viteške, koju slavi Malory.
Mnogi znanstvenici misle da je prva prava romansa o Gralu nastala krajem dvanaestog stoljeća, oko 1188. godine., presudne godine kada se zbio pad Jeruzalema i navodni raskid templarskog reda i Sionskog priorata. Ta romansa nosi naziv Le Roman de Perceval ou Le Conte du Graal (Roman o Parsifalu ili Priča o Gralu). Napisao ju je Chretien de Troyes, koji je u nekom neznanom svojstvu boravio na dvoru grofa Champagne.
Malo toga je poznato o životu Chretiena, no s dvorom Champagne bio je povezan i prije nego što je napisao romansu o Gralu, što se vidi iz više djela koja je posvetio Mariji, grofici Champagne. Nizom dvorskih romansi, među kojima je i jedna koja govori o Lancelotu i u kojoj se Gral ne spominje, Chretien je osamdesetih godina dvanaestog stoljeća postao vrlo priznat autor. Moglo se očekivati da će na sličan način nastaviti i poslije, no prije kraja života posvetio se novoj, do tada neistraženoj temi. Tako se sveti Gral, kakvim ga danas poznajemo,
službeno po prvi put pojavio u kulturi i svijesti Zapada.

Pred nama je olimpijsko leto... neki gotovo fanatično iščekuju ceremoniju otvaranja olimpijskih igara u Pekingu ( moram da priznam da sam i ja među njima, jer se priča da će to biti najspektakularnije otvaranje olimpijskih igara do sada)... a da li ste se možda zapitali kako je nastao logo igara u Pekingu?

Evo odgovora:

***

Šta kaže muškarac svojoj ženi (u odnosu na nacionalne, verske, političke i mentalne preference) kada mu, sa koferom u ruci, objasni da ga ostavlja zbog drugog:

Došao Lala kod Doktora:
-Doktore, pomagaj, juče se vraćam iz njive, a moja Sosa sa Pajom na gomili usred naše avlije.
Ja pobesnim, uzmem pištolj da ubijem Sosu, a ona zakuka:
-Ne, Lalo, naopako, tebe će u zatvor, mene u grob, a
Paja će naći drugu švalerku.  Nego da vam ja lepo
skuvam kaficu, lepo prodivanite, pomirite se i sve će
da se srediti.
Ja tako i uradim, popijemo kaficu, pomorimo se, a oni obećeadu da više to neće raditi.
Doktor se smeje: -Dobro Lalo, sve je znači u redu.
-Nikako, doktore - samo što ne zaplače Lala,
-juče se opet vraćam, a moja Sosa opet s onim istim Pajom na gomili.
Ja poludim, dovatim pistolj da ubijem Paju, a Sosa opet Zakuka:
-Ne Lalo, naopako.  Paja će u grob, ti u zatvor,
sa kim ću se ja voleti, nego da vam skuvam kaficu,
prodivanite, pomirite se i biće sve u redu.
Popijemo mi kaficu, pomirimo se, a oni obećadu da to više neće raditi.
Doktor ga gleda upitno i kaže:-Sada je valjda sve u redu?
-Nije Doktore -- zakuka Lala, -- danaske se vraćma sa
pijace a oni opet na gomili.  Izvadim ja pištolj,
milsim, glupo je da ubijem Paju, glupo je da ubijem Sosu,
daklem, sebe ću ubiti.  Prislonim pištolj na čelo
a Sosa zakuka:-Ne, crni Lalo, zar tako mlad u grob, nego da vam skuvam kaficu . . .
Doktor sad već izneviran, prekide ga:
-Ama, čoveče, kad je to već takva kurveštija, idi kod
advokata, piši tužbu za razvod, zašto si došao kod meme?
Lala ga gleda zaprepašćeno:
-Ta doktore, doš'o sam da ti pitam, hoće li mi tol'ke kafe škoditi?

*** 

I za kraj: