Današnji dan posvetila sam velikom spremanju mog bloga...

Dobro, možda baš i nije toliko očigledna razlika, ali verujte mi

trudila sam se...

Konačno sam uradila banere za neke moje drage blogere:

tužnu, domaćicu, glumca, Pinokio, gosn Baladaševića i Stepskog vuka...

Pozivam ih da se izjasne o tome kako im se dopadaju

( ne budite baš previše strogi, nisam baš neki majstor za 

izradu banera... :) to jednostavno nije moje polje delovanja ) 

Elem, još odavno sam naišla na ovaj domaći zadatak, i dopao mi se...

Zašto ga do sada nisam uradila i podelila sa vama? Hm, pa 

odgovor je prilično jednostavan: imam jako mali broj fotki iz 

detinjstva, odnosno perioda kada sam baš bila mala...

Ipak, bila sam vredna, pa sam uspela da pronađem mojih

5 omiljenih fotografija...

Pozdrav, dragi moji blogeri... :) 

Ustala sam u podne... misli totalno usporenih, toliko da ih osećam kao

velike  ledene bregove... Uvek je tako kad se unervozim pred spavanje...

U duhu Pitagorine škole, pokušavam da se prisetim svih događaja od 

juče, i snova koje sam sanjala u toku noći... memorija prekinuta...

Sklupčala sam se, obgrlila se, i osećam se kao velika, debela mačka

koja je nakon nekoliko sati provedenih na mrazu konačno uspela da

se uvuče pored tople peći... želim da osećaj traje večno, ali to je

iluzija... 

Ustajem... kafa ima neki bezvezni ukus, kapci su mi teški...

Gledam svoj odraz u ogledalu, izgledam kao da sam par rundi boksovala

sa Holifildom...

Uzimam šolju, onu sa natpisom "Budi pametan, ostani glup", vučem se

ka terasi.. usput skupljam ručno čvorenu ponjavicu ( čvoril smo je za 

vreme bombardovanja, to nam je bila jedina zanimacija u te dane )

bacam je na hladni teraco, i piljim u nebo...

Osećam se pomalo kao Gogo... tačno znam da mi je izraz lica tup...

Ne, nisam iznova depresivna i pesimistična, samo mi je potrebno da 

malo napunim baterije... i biću kao nova, obećavam... a do tada,

želim da se osećam kao velika, debela perisjska mačka... da se

sklupčam i mirno posmatram kako protiču sati ovog dana...

ROMEO I JULIJA
Romeo i Julija su žabari iz Verone i oni se smuvaju. Međutim, matorci
su im veoma za*ebani i uopšte se ne gotive jer rade isti biznis ali su
u različitim ekipama (kao Verona i Kjevo). Zent im je da ih ne provale
i da im ne ukinu kintu, pa se viđaju tajno. I tako na 50 strana oni kao
nešto kriju i kenjaju jedno drugom kako se vole, a ne *araju se. Na
kraju, jednom prilikom upadnu u loš trip i roknu se.

ZLOČIN I KAZNA
Neki student je stalno bez filera jer mora da plaća stan, pošto je
ispu*io za mesto u studenjaku. Jednom prilikom je bio u bedaku, pa je
uleteo kod neke babe, pune k'o brod na gajbu i overio je. Posle je
uleteo u frku sa samim sobom, jer se plašio da će murija da ga provali.
U stvari on i nije bio neki krimos već pi*ketina, pa se na kraju sam
prijavio muriji.

ILIJADA
Ta Ilijada traje ko gladna godina. Vođa jedne ekipe mazne ribu od
vođe druge ekipe. Onda ovaj prvi, da ne ispadne ja*ara, skupi ortake i
opkoli ih k'o Babo Sarajevo. Ali ovi prvi ga ispu*e, onako žestoko, jer
su ovi drugi bili do jaja spremni. Onda jedan tip smisli kul foru da
za*ebu ove druge. Šatro, kao boli ih kura* za ribu, važan im je biznis
koji može da se s*ebe zbog nastale frke. Da pokažu da su iskulirali,
oni odu i ostave šleper cigara drugoj ekipi u kome su sakrili deo
ekipe. Ovi prvi su mislili da su ih s*ebali i počeli da slave. Kad su
se ponapijali i udrogirali, ovi drugi su izleteli iz šlepera i *ebali im
kevu k'o u Mortal Combatu.

RAT I MIR
Pre 200 godina Francuzi krenu na Ruje i dođu do Moskve (kao u Pancer
Generalu). Onda je došla zima i Francuzi se posmrzavaju ko pi*ke i onda
se napasu mu*a Rujama ko zec kelerabe. Knjiga ima soma strana, tu ima i
neke ribe, žurke, žvaću nesto, njesra sve vreme.

PROCES
Tipa u'vate drotovi bez razloga i dr*aju ga kroz celu knjigu i na kraju
ga s*ebu do koske.

A ko želi da pogleda tumačenje i ostalih klasičnih dela, kao što

su Žerminal, Majka hrabrost i njena deca... i to bez cenzure...

evo linka za download:

http://rapidshare.com/files/120815005/lektira.pdf.html 

Šest najvažnijih reči: Ja priznajem da sam načinio grešku.
Pet najvažnijih reči: Ti si to dobro uradio.
Četiri najvažnije reči: Koje je tvoje mišljenje?
Tri najvažnije reči: Ako ti želiš...
Dve najvažnije reči: Hvala ti.
Najvažnija reč: Mi.
Najmanje važna reč: Ja.

A jutrošnji red u dragom mi diskontu se otegao kao gladna godina. U svakom

redu bar po jedan podstrekač linča, čije bi žrtve trebale da budu kasirke,

koje su tobože krive, ne samo zbog dugog reda, već i zbog toga što se 

kupci nisu naspavali, što su se okliznuli pred vratima, što pada kiša, ili 

ih komšija nervira...

Uređivači gondola su rešili da posred one gužve popunjavaju raftove.

Na sve strane su pobacane kutije, naređana kolica - ako imate nameru

da prođete kolicima, potrebna vam je manevarska veština Mihaela Šumahera 

Dok stojim u redu pitam se kao i uvek zašto uopšte

i dolazim ovde, kad me čeka ovakav isti haos svaki put? Dolazim to istog

zaključka kao i uvek: Navikla se kokoš da kljuca na istom mestu. 

Tipično subotnje jutro.

Smeškam se, stavljam slušalice na uši i puštam radio, jer me ona muzika

koju puštaju izuva iz cipela, dajem sve od sebe da ne hejtujem ceo svet,

ali nešto me neće...

Rezultat: ušla sam nasmejana, a izašla iz diskonta kao mega mrgud, kao

sveže natempirana atomska bomba...

Dolazim kući, upadam u toalet i počinjem da plačem - od nervoze, i zbog

želje da zapalim cigaretu... ( tobože, to će mi pomoći kao od zezanja,

lažem te Bože! ) Neurotično se umivam ledenom vodom...

Pola sata kasnije, lezim se od uva do uva.... Ne, nisam zapalila 

cigaretu...

Jednostavno, prošlo me je. Nisam prolupala - uhvatio me je PMS...

( ne, ne mislim na Lečićev politički pokret koji nosi ime:

Pokret Moja Srbija, već na onaj drugi). 

Da, naravno, naše bake nisu znale za to, ali imale su one svoje

marame sa svežim krompirom koje su vezivale oko čela... :) prema tome,

svakom njegovo oružije. 

Trenutno primenjujem magiju za razvedravanje i prestanak kiše:

piljim u horizont i razmišljam šta bih sve mogla da radim kad bi 

prestala kiša... Ako to ne upali, uzeću kišobran i sešću na terasu,

sestra kaže da to uvek upali.

I tako, da ne smaram... Pozdravljam vas i šaljem vam puno

pozitivne energije i pitam vas: zašto ne izbijamo iz diskonta, čak

i onda kada ušteda možda toliko velika, da bi opravdala odlazak u iste?

I za kraj... inspirisana Vladičinim postom... ( tek da ne bude

zabune, poruka koja je ispisana ne odnosi se na tebe  ,

ali eto, to mi je prvo palo na pamet )... 

أنا أحبك. 

我愛你。 

मैं आपसे प्यार करता / करती हूँ . 

Srdačno preporučujem Google Translate, svima onima koji 

ga još ne koriste :) , istovremeno skrećem pažnju da svaki 

prevod provere najpre u engleskoj varijanti, jer sa hrvatskim

kat kad dođe do nepodudarnosti prevoda.

http://translate.google.com/translate_t 

Ovo je filozofija Čarsla Šulca, tvorca "Peanutsa" i Čarli Branuna. Ne morate zbilja

odgovarati na pitanja koja su postavljena.Samo pročitajte do kraja i shvatićete poruku.

1. Nabrojite petoricu najbogatijih ljudi na svetu.
2. Nabrojite zadnjih šampiona sveta u fudbalu.
3. Nabrojite imena zadnjih pet Miss Sveta.
4. Nabrojite desetero ljudi koji su dobili Nobelovu ili Pulicerovu nagradu.
5. Nabrojite dobitnike Oscara za najboljeg glumca i glumicu u zadnjih pet godina.



Iiiiiiiiiii, kakav je rezultat ?

Stvar je u tome da gotovo niko od nas ne pamti jučerasnje senzacije.

Ovo nisu gubitnici, radi se o najboljima na svom području. No, pljesak utihne.

Nagrade izgube sjaj. Postignuća pre ili kasnije padaju u zaborav. Pohvale i povelje

zakopavaju se zajedno s njihovim dobitnicima. 

Evo jos jednog kviza, da vidimo kako ćete sada proći:

1. Nabrojite tri prijatelja koji su vam pomogli kad vam je bilo teško.
2. Nabrojite petoro ljudi od kojih ste nešto važno naučili.
3. Razmislite o par ljudi koji su učinili da se osećate važnim.
4. Nabrojite nekoliko ljudi čije mailove s nestrpljenjem otvarate.
5. Razmislite o petoro ljudi s kojima se rado družite .



Lakše ?

Ljudi koji vas zivot cine drugacijim nisu oni s najviše diploma,

najviše novaca ili najviše nagrada. To su ljudi kojima je stalo do vas.

I za kraj: 

Ne brinite o mogucem smaku svijeta danas. U Australiji je vec ionako sutra !

P.S Kako TANJUG javlja Tužnica vas toplo pozdravlja. Trenutno se odmara, sasvim

zasluženo. Najvažnija informacija je: trenutno nije nimalo TUŽNA!!!! Zapravo, 

ako biste se zagledali u njene okice videli bi sledeći prizor:

Veliki poljubac od nje za sve vas....

Voli vas puno vaša Hyperblogger.