Policija u Bukureštu traga za misterioznom plesačicom koja "nastupa" po vagonima gradskog metroa.

Srećni putnici koji su imali priliku da prisustvuju performansu oko šipke, opisali su je policiji kao "dobro odevenu, atraktivnu, mladu ženu".

Svoju tačku nepoznata striptizeta izvodi samo kada voz putuje između udaljenijih stanica u glavnom gradu Rumunije, piše list "Alo!".

Njen nastup se sastoji od striptiza i izazovnog plesa oko šipke gok sa kasetofona koji nosi sa sobom ide pesma Toma Džonsa "You can leave your hat on". Posle svoje tačke, sakuplja dobrotvorne priloge od iznenađenih putnika.

Dakle, ako ste se uželeli ovakvih uzbuđenja, izvolite na put - pravac 

Rumunija...

Inače, nebo se nad Zaječarom jutros natmurilo, kao da će kamenje da pada,

a ne kiša... ja se opkladim, čisto da ogrebem neki dinar za kredit za mobilni,

da će kiša pasti samo tako... Mama, dežurni meteorolog izlazi na terasu,

gleda levo-desno i kaže: Mah... ne, u Zaječaru neće.... 

Obzirom na grmljavinu koja trešti, opkladu smatram već dobijenom i

prepuštam se grickanju pomfrita...

Kad, ne lezi vraže, kiša ni da mrdne od okolnih brda... ni kap... jedna jedina.

Grrrrrrrrrr! Izlazim na terasu, protestvujem... mrmljam...

Mama izlazi zamnom i sasvim hladnim tonom kaže: Šta sam ti rekla...

Sumnjičavo škilji ka mom uhu ( naočare uredno zaboravlja i nikad ne

zna gde dok ne pođe da sedne da njih - divna osobina koju je prenela

na mene )... i kreće: aha! daj da vidim! čime si to dezinfikovala... znaš

li ti ovo ono... bla bla bla... tako da mi je uvo sada uredno pretreseno

kao švercer na carini...

A ja... piljim kroz prozor... i smišljam kome da uložim žalbu što nije

pala kiša... Kada smislim, javiću... 

Volim Operu. Ne pitajte me zašto. Jednostavno, je volim ( stanje

uma koje se prosto može opisati sa: navikla da kljuca na tom mestu ).

Međutim, nakon celog popodneva provedenog u ubeđivanju sa Operom,

koja mi nikako nije dopuštala da objavim svoj članak... Reših i ja da

pređem na Firefox. Zapravo, nakon olakšanja koje mi je Firefox

pružio, toliko sam mu bila zahvalna, da sam se u znak zahvalnosti

prijavila za učestvovanje u pokušaju obaranja svetskog rekorda

koji če pokušati Firefox u kategoriji najdownloadovanijeg softvera

u periodu od 24h.

Ako već niste, a želeli biste... izvolite se pridružiti:

 http://www.spreadfirefox.com/en-US/worldrecord

i postanite deo istorije...

Inače, današnji dan sam provela jurcajući unaokolo. Imala sam

neke druge planove, ali nažalost...

Juče sam rešila da ispunim svoju višegodišnju želju, pa sam

ponovo izbušila rupicu za minđušu na levom uhu i sada ih

opet imam dve :) naravno, uredno se krijem od mame, ne zato što

mi brani, već zato što će mi uho pretrljati sa barem tri različita

antibiotika, pola litra alkohola i jodom...

Sad samo preostaje da nađem neku lepu minđušicu... :)

Ljubim vas....

Naravno, odavno mi je poznata ova priča... ali sam mislila da je to

sve samo izmišljotina... 

Kako mi se čini, sve je bliži dan kada će iz zvučnika moći da se čuje

sledeće:

Oblaci su gusti 

ko bod na ponjavu...

(unca, unca,unca, rkekoke, rkekoke)

Ima te izmuzem

ko Izvorac kravu

(unca, unca, unca, rkekoke, rkekoke)...

E stvarno svašta... 

Danima čekala ja na ove fotografije ( nije što sam radoznala, nego zato

da bih imala zadovoljstvo da kažem: vidi moje lepotice...i ubacim par onih

jaooooooo... jaooooooooooo....  da se slatko nauživam... i da mogu

da društvu pokazujem sa kakvom se bombonicom ja družim... )...

I konačno sam dočekala... Zamolila sam Tužnu da mi dozvoli da ih podelim

sa vama, jer znam da bi i vi voleli da vidite kako se doteralo naše drago

mezimče.

Složila se ( a i da se nije složila ne bi joj pomoglo jer bih joj garantovano

hakovala kompjuter xi xixixixix ), i pozdravlja vas puno... trenutno sprema prijemni

ispit, i ja vas pozivam da joj svi držimo palčeve i da joj pošaljemo

jedan ogroman cunami talas pozitivne energije....

Uživajte u sličicama.... Ljubi vas teta Hajper... i vaša lepotica... 

Nekada davno,sve ljudske vrline i slabosti, našle su se na jednom skrivenom mestu na zemlji. Kada je DOSADA zevnula po treći put, LUDOST je, uvek tako luda, uzviknula :“Hajde da se igramo žmurke!“
INTRIGA je podigla desnu obrvu, a RADOZNALOST je, ne mogavši da odoli, zapitala :“Žmurke? Kakva je to igra?“
„To je jedna igra“, poče da objašnjava LUDOST u kojoj ja pokrijem oči i brojim do milion dok se vi ne sakrijete. Kada završim sa brojanjem, polazim u traganje i koga ne pronađem, taj je pobednik“
ENTUZIJAZAM je zaplesao, sledila ga je EUFORIJA. SREĆA je toliko skakala da je to nagovorilo SUMNJU i APATIJU, koje nikada ništa nije interesovalo, da se pridruže igri.
Ali nisu svi hteli da se igraju. ISTINA je bila protiv skrivanja,a i zašto bi se skrivala?! Ionako je, naposletku, uvek svi pronađu.
PONOS je mislio da je to glupa ideja, iako ga je zapravo mučilo to što on nije bio taj koji se setio da predloži igru.
OPREZ nije hteo da rizikuje.
„1, 2, 3….“, počela je da broji LUDOST.
Prva se sakrila LENJOST, koja se, kao i uvek, samo bacila iza prvog kamena na putu. VERA se popela u nebo, ZAVIST se sakrila u senci USPEHA, koji se, uz veliku muku, popeo na vrh najvišeg drveta. VELIKODUŠNOST nikako nije mogla da se odluči gde da se sakrije, jer joj se svako mesto činilo savršenim za jednog od njenih prijatelja. LEPOTA je uskočila u kristalno čisto jezero, a KRASOTA je našla svoje mesto u letu leptira. SLOBODA u dahu vetra. SEBIČNOST je pronašla savršeno skrovište, ali samo za sebe.
LAŽ se sakrila na dno okeana (laže, sakrila se na kraju duge), a POŽUDA i STRAST u krateru vulkana.
ZABORAV je smetnuo s uma da treba da se sakrije, ali to nije ni važno.
Kada je LUDOST brojala 999999, LJUBAV još uvek nije pronašla skrovište, jer je svako mesto bilo zauzeto. Ugledavši ružičnjak, uskočila je, pokrivši se prekrasnim pupoljcima.
„Milion“, uzviknula je LUDOST i počela svoje traganje.
Prvo je pronašla LENJOST iza obližnjeg kamena. Ubrzo je začula VERU kako priča s Bogom na nebu, a STRAST i POŽUDA su od straha iskočile iz vulkana. Slučajno je pronašla ZAVIST i naravno USPEH, a SEBIČNOST nije trebalo ni tražiti, ona je sama izletela iz svog skrovišta, koje je u stvari bilo pčelinja košnica.
Od tolikog traganja, LUDOST je ožednela i tako je u kristalno čistom jezeru pronašla LEPOTU. Sa SUMNOM joj je bilo najlakše, ona nije mogla da se odluči za skrovište, pa je ostala da sedi ispod obližnjeg drveta.
Tako je LUDOST, malo pomalo, pronašla sve.
TALENAT u zlatnom klasju žita, TESKOBU u izgoreloj travi, LAŽ na kraju duge (laže, bila je na dnu okeana), a ZABORAV nije mogao da se seti da su se uopšte nečega i igrali.
Jedino LJUBAV nije mogla da pronađe.
LUDOST je pretražila svaki grm, svaki vrh planine i kada je već bila besna, ugledala je ružičnjak. Ušavši u ružičnjak, uzela je suvu granu i od besa i iznemoglosti, počela da udara po njegoivm prekrasnim pupoljcima. Odjednom se začuo bolan krik.
Ružino trnje izgrebalo je oči LJUBAVI i oslepelo je. LUDOST nije znala šta da učini i kako da ispravi učinjenu grešku. Plakala je i molila za oproštaj.
Na kraju je odlučila da zauvek ostane uz LJUBAV i pomaže joj!!!!

Od tada, LJUBAV JE SLEPA I LUDOST JE UVEK PRATI….

Svim blogerima... zato jer vas VOLIM...