Dragi moji blogeri, iako je moje izostajanje sa bloga već postalo uobičajena

pojava, nekako uvek osetim potrebu da se opravdam što me nema...

No pre nego što uopšte i započnem da pričam o novostima, moram najpre

da izvršim radni zadatak koji mi je poverila naša Tužna i da vam svima

prenesem ogroman pozdrav i jedan veeeeeeeeeeeliki ljub za sve:

Elem, moram da se pohvalim da sam uspela da se otarasim ( i to na

čitavih 14 dana ) jedne od najgorih mogućih navika : grickanja noktiju

( inače, moja strast ) i sada napokon, prvi put posle maturske večeri

imam svoje prirodne nokte. Yay!

Inače, po ko zna koji put sam donela odluku da prestanem da duvanim

( znam, znam... ha ha haha... stalno obećavam i nikako to da izvedem,

da vam ne pričam koliko mi i rođeni ukućani skaču po živcima tako

što svakodnevno šatro polažu opklade na to kada ću zapaliti prvu

cigaretu... znam da to ne rade namerno, i da je to u stvari njihov vid

podrške, ali stvarno iritira ).

No, mislim da će mi ovaj put poći za rukom. Našla sam 1500 mogućih

zanimacija, zezalica za odvlačenje pažnje od paklice, a boga mi i od

frižidera i za sada mi dobro ide.

Naravno, bez podrške ne bih mogla ništa, naročito one moralne... u tom

smislu, hvala mojoj dragoj Ani, Tužnoj, a boga mi i našem panonskom

mornaru... 

Eh, moram da kažem i da sam konačno uspela da shvatim pravu vrednost

Facebook-a. Uspela sam preko istog da pronadjem drugaricu iz osnovne

škole sa kojom sam kontakt izgubila pre više od 6 godina...

Radosti i obostranom oduševljenju nije bilo kraja, i ako sve uspemo

lepo da utanačimo, trebalo bi da se posle toliko godina sretnemo

i da popijemo kaficu...

Inače, moram da kažem i da sam konačno dočekala da se moj drug

vrati iz vojske! Hihi... ne moram ni da kažem da smo zakazali specijalnu

trač-kafa partiju dopričavanja i napričavanja...  

Osećam se tako sretno... verujte mi na reč, blistam! Preporodila sam 

se... i uživam u tome...

Volim vas puno, i nedostajete mi jako...

Veliki poljubac od mene za sve vas.... a poseban poljubac za

Pinokio...