Pretražujući net naišla sam na tekst pod naslovom "zašto - dileme"...

Isprva bio mi je smešan, ali kad sam ga pažljivije pročitala shvatila sam

da ima par mudrih pitanja, na koja zbilja (uprkos uloženom trudu) nisam 

uspela da pronađem odgovor... iako su delovala naivno... 

Evo dilema - neke sam ja izvukla iz sopstvenog džepa, a neke pozajmila...

Ako ste raspoložni, pomozite da nađemo odgovor...

* Zašto je reč "skraćenica" tako dugačka? 

* Zašto ne postoji hrana za mačke s ukusom miša? 

* Zašto žene otvorenih usta nanose maskaru?

* Zašto je igla koju upotrebljavaju za eutanaziju sterilna? 

* Zašto piloti kamikaze nose zaštine  kacige? 

* Zašto je tabla sa natpisom "ne gazi travu" uvek na sredini travnjaka i

kako je uopšte dospela tamo? 

* Zašto Supermen preskače zgradu, kad može da je preleti? 

* Zašto Spajdermen paukovu mrežu pušta iz zglobova, a ne iz usta

ili iz zadnjice, kao što to čini većina paukova? 

* Zašto grom neće u koprive? 

* Zašto su požarne stepenice tako uske? 

* Zašto Frojda niko nije podvrgao psihoanalizi nego je to on učinio sam? 

* Zašto je etiketa na okovratniku košulje zašivena tako čvrsto, a 

dugmad tako labavo? 

* Zašto je lik na pešačkom semaforu prikazan kao mučkarac, a ne 

kao žena? 

Godinama već vodi se debata o tome koji bi proizvod

trebali da zaštitimo i da furamo po Evropi, i tako steknemo glas,

boga mi i bogatstvo...  

Jedni su predlagali šljivovicu (pretekli su nas), drugi ajvar (pretekli

su nas), treći feta sir (naravno, tu teoretske šanse za uspeh nismo

imali)... i tako u nedogled... Sve neuspeh do neuspeha...

Elem, bila ja tako jedared do Lebana, držala neka predavanja o

Evropskoj uniji i perspektivi srpske poljoprivrede... kraj ekonomski

pukao totalno... a vele, priroda bogata, nije bog štedeo kad je davao...

Međutim, sablaznila me je cena paradajza - 5 dinara, ljudi moji! A ništa

mu ne fali, lep... 

Saslušala ja sve žalbe, napokon upitah zašto ne izvoze...

Ih - odgovori jedan seljak... Tuga... 

Ipak, posle malo nagovaranja, poče on priču:

"Došao neki Rus, hteo da otkupi pet šlepera paradajza... Reče, dajte

ljudi, ne pitam za cenu, otkupiću sve što imate... Evo, platiću vam 

25 dinara po kilogramu... Gajbice kupite, neka budu takve i takve,

refundiraću vam troškove kupovine istih... 

I, zaista, čovek je plaćao na ruke, i paradajz i gajbice... odmah...ali, 

ne lezi vraže... Takav smo narod... neko hteo dvostruko da ućari, pa

hteo da uvali neke stare gajbice i da ih naplati kao nove... i tako Rus

se naljuti... i ode..." 

Ispostavilo se da je prevaru pokušalo više od pola sela... i tako je cena

paradajza pala do besvesti...

Međutim, doseti se neki čovek iz susednog sela, dođe on u Lebane, 

otkupi dosta paradajza... Pozva tog Rusa i sve mu proda! Po ceni koja

je ranije bila ponuđena seljacima...

Otkupljivao tako on još par puta, dok seljaci nisu provalili da on Rusu 

prodaje... e, kad su provalili - nisu više hteli da mu prodaju ni za živu 

glavu!

Pitam, više nego šokirana: aman, ljudi, pa zašto ne prodajete?

Seljak reče: "Neće on na mojoj muci da se bogati! Ima da mi sav 

paradajz istrune u dvorištu, al ga ne dam!" 

Umalo me šlog nije strefio... počela sam da se smejem.... nisam mogla

više da izdržim! 

Pitaju me šta tu ima smešno...  muka je to...

Napokon, rekoh: Pa, ne bogati se on na vašoj muci, nego na vašoj

gluposti... Šta je vas koštalo da Rusu prodate sve što ste imali?

Mislim da je suvišno da napomenem da su seljaci bili besni zbog

toga što sam rekla... ali, baš me briga... Nisam ja kriva za to što su

oni hteli da zavrnu, pa im na nos izašlo... 

Oduvek sam gajila posebna osećanja prema prirodi - valjda zato što sam živela pomalo hipi detinjstvom, pa šumu poznajem bolje nego grad  .

Elem, nema Zaječarca koji ne poznaje u prste čuvenu ski stazu, i ko se

makar jednom u svom životu nije divio lepoti starih kestenova, koji su imali

dobrih 60 godina... Pravi giganti! 

Elem, jednog dana ja tako skitala po Kraljevici, kad... imam šta i da vidim:

nekom bolidu je palo na pamet da poseče te stare kestenove... Kakav

tužan prizor... 

Uostalom uverite se i sami:

Joj... možda će smešno zvučati, ali duša me je zabolela... 

Nisam jedina bila zaprepaštena... Mnogo redovnih šetača prolazilo

je zapanjeno odajući nemu poštu palim divovima...

Pažnju mi je privuklo uznemireno cvrkutanje ptića... Evidentno nikome

nije palo na pamet da su ti kestenovi nečiji dom...

Rešila sam da po svaku cenu pronađem gnezdo... posle pola sata

natezanja, dosta ogrebotina, uspela sam... hehe... baš su bili slatki,

ponela sam ih kući ne verujući da ću uspeti da ih očuvam, ali sa željom 

da im pružim kakvu takvu šansu...

Joj, kako su slatko zaspali u kutiji pokriveni starom iscepanom majicom...

Hehe... tri čvorka...  Inače, čvorci su neverovatni izvor zabave,

valjda zato što su pravi majstori u podražavanju zvukova...

Uz malo napora i truda, u stanju su da imitiraju i ljudski govor...

A i nezamenljivi su kao budilnik:

Ubrzo smo se navikli jedni na druge... čak nisam morala ni da 

ih zatvaram... tehnike letenja savladavali su po terasi, po ceo

božiji dan, ali su se uveče redovno vraćali u kutiju na spavanje...

A onda su jednog dana započeli svoj prvi let... hehe...

Vraćali su se neko vreme... a onda su prestali... 

Svi kojima sam pričala da čuvam čvorke smejali su se i 

govorili da čuvam štetočine i da je bolje da ih lepo izbacim

ili da hranim mačku... 

Da li sam ja zaista bolid? Besposličar? 

Hm, bilo kako bilo, tih tridesetak dana bili su izvor zabave... 

Eh, umislili strucnjaci da će ljudi bataliti cigarete ako na paklice nalepe

obaveštenje kako su cigarete štetne.... Xa xa xa... na sve su računali samo

ne na to da pušači neće obratiti pažnju, i da će još sa visokom dozom crnog

humora ta obaveštenja prozvati umrlicama (ono, što jes jes, dizajn baš

podseća na to, a i sadržina je slična... ) i da će, štaviše, početi i da ih

sakupljaju, kao da su kakve ukrasne značke ili salvete... 

Eh, volimo crni humor, pa to ti je... 

Elem, zašto uopšte ljudi počinju da konzumiraju cigarete? 

Neki to smatraju činom inicijacije u svet mangupa i odraslih...  neki tako

smiruju raštimovane živce... neki veruju da će na taj način izgubiti 

suvišne kilograme... Pa, verovatno će iizgubiti kilažu, a evo i kako:

Elem, ja jesam pušač... ali, moram da priznam da mi ove nalepnice ama

baš nimalo ne smetaju...Naravno, ne ponosim se time što sam pušač, čak

sam i čitavih godinu dana uspela da ostavim cigarete... ali, jbg...  

E, sad, ono što mene nervira u celoj priči  je činjenica da svi lekari drže slovo

kako su cigarete štetne, država kuka kako cigarete uništavaju zdravstveno

osiguranje i zdravlje stanovništva.... a ipak, redovno ubira svoje prihode

od akciza, koji povremeno dostižu i dobrih 10% ukupnih budžetskih prihoda

jer  Srbi puše gore nego Turci...  

Nervira me kada mi lekar drži slovo da treba da ostavim pušenje, a onda

se na prvoj pauzi nadimi kao slanina... 

Naravno, odluka je na pušaču, jer niko ga ne bije po ušima da počne da konzumira cigarete, ali ako već

cigarete izazivaju zavisnost koja je po nekoj medicinskoj klasifikaciji 

teža od one koju izazivaju pojedini narkotici - zašto ne proglasiti prodaju

duvana ilegalnom, umesto što se dozvoljava da se pune džepovi? 

Mislim, u suštini je licemerno, zar ne?

 Elem, ako ste pušači, zanima me da li vas nerviraju "umrlice"? Da li

vas upozorenja koja sadrže s vremena na vreme nateraju da se zamislite?

A, ako niste pušači, šta mislite da li su "umrlice" dovoljne za edukovanje

o škodljivosti cigareta?  

Ideja o besmrtnosti je oduvek okupirala um ljudskog bića... Simbol kojim se

život i besmrtnost predstavljaju kao najveći dar, a oduzimanje istog kao 

kazna, prisutan je spisima svih religija... Nemali broj naučnika

 izgubio je i razum i život

u potrazi za sredstvom koje bi omogućilo ostvarenje sna...

A da li je večni život blagoslov ili prokletstvo?  

Čini mi se da većina ljudi nije u stanju da valjano iskoristi ni prosečan 

životni

vek od nekih pedesetak godina.... a neki su toliko zla naneli za svega par

godina, da ne mogu ni da zamislim šta bi učinili da su na raspolaganju 

imali više vremena... 

Sve što ima početak, po nekoj logici, mora imati i svoj kraj... A ako kao

 vrsta

ne poštujemo život dovoljno, uprkos činjenici da smo svesni da je 

život samo

jedan i da ima svoj kraj, kako li bismo se prema njemu odnosili da znamo

da nema kraj? 

Da vam neko da ponudu da dobijete besmrtnost, i da vam da 24h na 

raspolaganju da o tome razmislite - da li biste prihvatili ili biste odbili?

Zašto?

Ja ne bih... mislim da bi moj život izgubio svaki smisao...