Znam da sam obećala da ću vam dati vremena da se "razmahnete" malo, ali danas je najznačajniji dan u mom životu, jer danas slavim svoj "drugi" rođendan...

Eh, da čovek ne poveruje da je već prošla dvadeset i jedna godina kada sam 

doživela kliničku smrt i zamalo... 

Neverovatno... a bila sam zdrava, napredna beba... mama me je okupala i 

ostavila na spavam u sobi koje sam se plašila kao đavo krsta, u bakinoj kući...

Otišla je na trač partiju sa ostatkom familije, pošto su svi bili na okupu...

Međutim, ni pola sata pošto me je ostavila u sobi, rekla je da ide da me obiđe

(i danas kad je pitam, kaže da ni sama ne zna zašto...eto, jednostavno, imala

je osećaj da mora....).

Naravno, odgovarali su je uporno joj govoreći da će me tako razmaziti, da 

sigurno spavam i da nema potrebe da me budi badava....

Ipak, otišla je...i zatekla me na podu, modru... izgleda da sam ispala iz kreveta.

I posle kažu da majka ne oseća...

Vrištala je toliko da je cela ulica bila u čudu... Svi su me već otpisali, jer nisam

disala... Smrt u kolevci - tako se to laički zove, a dešava se često i bez razloga

deci u starosti od negde od godinu ipo dana, do dve godine.... 

Ona nije odustala... 

Spasla mi je život, i tako mi ga je podarila - po drugi put....

Hvala, mama!!!

Hvala svim mamama koje nisu odustale... 

P.S A zašto sam se plašila te sobe... hm... kao mala to sebi nisam mogla da 

objasnim... tek nedavno, kada sam pričala sa mamom pomenula sam joj to

koliko sam se kao mala plašila te sobe sa pogledom na ulicu.. 

Pogledala me je zbunjeno i kazala: "nekih 10 godina pre nego što si se ti rodila, 

 i pre nego što je baka kupila kuću... u toj sobi obesio se čovek - ostavila ga je

žena, ili tako nešto... ".

I dan danas plašim se te sobe... ne bih kročila u nju ni za milion eura... 

 Uvek je bolno kad smo prevareni...

Ipak, ne doživljavaju prevaru svi na isti način: neki čak i slučajan pogled ka 

drugoj osobi smatraju prevarom, neki maštanje, a neki samo fizički kontakt...

Ja lično mislim da je prevara na duhovnom nivou daleko bolnija od one fizičke,

 jer je intenzivnija...

A vi?

Šta vi smatrate prevarom? Šta biste mogli, a šta ne biste mogli da oprostite

svom partneru/partnerki? 

Gostovala sam na televiziji X puta.... ali, kad pogledam svoj snimak, ja vala 

sebe ništa ne razumem...

Sećam se jedne savremene definicije političara: zvuči kao da zna o čemu priča

ali niko živ ga ništa ne razume...

Ja se vala tako i osećam  a pride mi dođe i da se pokrijem kesom preko

glave  ...

Kakav bedak... 

P.S gotovo i da nema razlike izmedju ovog i prethodnog snimka, zar ne_ 

 Istinita priča iz života jednog mog druga:

- Nekada to nije bilo tako, druga su to vremena bila... druga je bila i zemlja...

Drugačije se živelo, drugačije se radilo... bilo je blagostanje... crveni pasoš...  

Znalo se da se kusur daje u novcu, a ne u naturi... ali... 

Nisam ja video ta vremena... sad radim ko crnac, od jutra do sutra... na jedan

zarađeni dinar dođe mi 2 šefa koji mi sisaju krv...eh, težak ti je život ... 

Pričaju kako im je teško, i samo se šetaju od stolice do stolice i govore: Nema

se, joj, sirotinjo i bogu si teška... i samo pričaju, i pričaju... 

Elem, ništa me tako ne nervira kao kada mi u prodavnici umesto kusura uvale

žvaku.... Neku bednu, made in Turkey, nikakvog ukusa...

Xe, nisam ja neki baksuz, razumem ja sve... al ove kasirke ga preteraše...

Aj jednom, al one poceše da mi vraćaju kusur u žvakama svaki dan... isprva je 

to bio kusur za 1 dinar, a sad mi i po 5 dinara vraćaju u žvakama!

Puko mi je film! Ama, ljudi, nisam mogao više to da podnesem... Krenula meni

prodavacica da mesto kusura od 10 dinara vrati 1 čokoladnu bananicu i 2 žvake!

I ja je lepo pitam: "Izvini, mogu li ja da dođem u prodavnicu i da ti paklo 

cigareta platim sa 6 cokoladnih bananica ili sa 48 žvaka?"

Ona me gleda kao sa Marsa da sam pao, ceo red me gleda ko nečastivog... 

Napokon se smilova pa reče: "Pa, naravno da ne možeš! Nije ovo pijaca! Svašta!"

"Xexe, e onda ja neću bananice i žvake, hoću moj kusur!!!!"

 Da se ja malo leknem ovih seksualnih tema, pa da pređem na nešto malo blaže  ...

Elem, loto je oduvek bio zabava za široke mase, a kad premija naraste na par

miliona eura, zavlada prava popama...

E, sad,ne bih da započinjem teoriju zavere, ali nekako mi cela priča sa lotoom 

smrdi na tešku mutljavinu... Prosto, ne mogu da poverujem da zaista nekome

(govorim o Srbiji) isplate sedmicu,naročito onda kada je premija 3 miliona eura.

Igrate li loto i šta mislite - ima li nameštaljki?