Menadžerijada u Budvi - najbolji provod svakog studenta

ekonomije i menadžmenta.... Hiljadu studenata, more, Sunce,

zezanje... Neizbežna ljubav na prvi pogled...

Naravno, popije se koja čašica viška, ali... kad je društvo dobro,

ne preteruje se, ili se barem pazimo međusobno... Nekoliko ljudi

je uvek čiste glave i pazi ostale...

Nekako, uvek sam mislila da smo mi studenti iz provincije neiživljeni,

i da je veća šansa da ćemo mi napraviti neki ispad... hehe...

Kakva greška.

Ovogodišnja Menadžerijada se usled divljanja studenata iz prestonice

pretvorila u pravi pravcati svinjac - nekih pedesetak usijanih glava

pokvarilo je provod svojim divljanjem... Palili su logorske vatre na 

balkonima svojih soba, izbacivali ormane, krevete, prazne flaše i 

sve što bi im pod ruku palo ne mareći da li će možda pogoditi nekoga.

Naravno, upravi hotela "Slovenska plaža" pukao je film, pa je angažovala

lokalnu policiju i... pa, zaveden je svojevrsni policijski čas... Umesto

da budu kažnjeni samo vinovnici ispada, kažnjeni su svi...

Naravno, neki ljudi nikada ne nauče ništa... Pa su proslavu preselili

u Trokadero... tamo su pravili šou program.. I ko je nastradao?

Dečko koji je sedeo po strani, nije imao nikakve veze sa celom 

pričom... Izboden!

Sve u svemu - totalni fijasko!

Ne bih da izigravam džangrizavu babu, i ja sam mlada, ali ne mogu

da skontam kako to doživljavaju provod? Zaboga... 

I kakvi su to akademski građani? 

Eh, ako su takvi ljudi intelektualni krem, ne želim da znam čega

sve ima u talogu... 

Najlepši zid u celom gradu... Zaista, za uživanje...

Nažalost, i njega su pre neki dan "zakitili" grafiti "avnojci".

Zašto ljudi uništavaju sve ono što je lepo?

Da li zato što sami ne umeju da stvore ili zato što to što 

stvaraju smatraju umetnošću? 

Koliko ćete biti uspešni u životu i šta ćete postići može

da odredi boja vaših očiju, smatraju američki naučici.

Naime, oni tvrdi da će ljudi koji imaju plave oči verovatno

briljirati na fakultetu, za razliku od smeđookih. Prema 

mišljenju naučnika, plavooki su inteligentniji i postižu

bolje rezultate. Ljudi koji imaju oči tamnije bolje su,

pak, uspešniji u sportskih aktivnostima, fudbalu,

hokeju, ragbiju, dok su oni koji imaju plave oči bolji

stratezi. Plavooki muškarci i žene pokazali su se

boljim u zadacima koji zahtevaju plan i strategiju, kao

što su golf ili priprema ispita.

Ovi rezultti pokazali su dosad neistraženu povezanost između

boje očiju i akademskog dostignuća. 

Ovo su još uvek samo zapažanja koja još uvek nisu

potvrđena. 

Hm... ne znam šta da kažem na sve ovo... S jedne

strane mi je neprihvatljiva ova teza, a s druge... 

Međutim, ne znam zašto naučnici 

toliko ističu ovakve oblike superiornosti i klasifikacije

ljudi - nedavno je to bila klasifikacija prema krvnim

grupama.

Možda preterujem, al sve me ovo pomalo vraća na 

doba kada su ljude klasifikovali prema boji kože, a 

ova priča o boji očiju - podseća me neodoljivo 

na neka od istraživanja Jozefa Mengelea...

Zašto čovek ima tako intenizivnu potrebu da se igra 

boga? Zašto stvari ne prepusti prirodnoj selekciji.. 

No, mislim da sam otišla predaleko... 

Većina mojih drugarica obožava moju kosu, u toj meri

da mi s vremena na vreme dođe da zakačim znak

"zabranjeno maltretiranje" na čelu... Ok, ne bih

volela da sam ne daj bože ćelava, ali ipak užasno 

me nervira činjenica da mi kosa 90% vremena izgleda

kao da sam je češljala petardama.  

Pokušala sam sve: ispravljala, isčešljavala, stavljala kojekakve

preparate, penjala se frizerima na glavu... ali, sve su to bila

kratkotrajna rešenja... Neki su mi genijalno predlagali da 

skratim kosu - ja poslušala, pa punih godinu dana izgledala

kao rođena sestra Ruda Gulita.  

Naročito su iritirajuće posete fotografu u slučaju kada izrađujem

fotke za dokumenta - stalno ista rečenica: veži kosu - ako je

ne vežeš više od pola ti neće stati u sliku.... Grrrrrrrrrrrrr! 

Pa zaboga, zar ne možeš nekako da uradiš nešto - uvek 

pitam ja? Mogu, ali ti se onda neće videti lice.... 

I posle kaže ljudi da je gusta, lepa kosa najveći ukras jedne žene!

Ma nemoj? Hoće neko da se trampi? 

Eh, maločas čeprkam ja po blogu, kad ima šta i da vidim:

moj skromni blog slavi svojih mesec dana postojanja!

Jeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeee! 

Da mi je

neko pričao ne bih verovala! A sada, sada 

uživam u svakom danu provedenom ovde! 

Hihihi!

Elem, veliko hvala svima, bez vaše

podrške nikada ne  bih uspela!

A, pošto je Tale tražila, evo i torte! Nije bas

dijetetski, ali danas ćemo da "zgrešimo"

 pa od sutra opet

dijeta! Hahah!

Evo i šampanjca, jer kakvo je to slavlje

 bez šampanjca!

KAD JE BAL, NEK JE BAR GALA! 

p.s MLEKO ZA TALE!