Bor je širom sveta bio poznat po kvalitetnom bakru.

Bio je nosilac privrede SFRJ.... najbogatiji grad

istočne Srbije. Hiljade ljudi dolazilo je u Bor kako bi

promenili svoj život... A onda, sve je stalo, zahvaljujući

tome što su rukovodioci prekrišili pravilo rudarstva i

opustošili basen. 

U borskoj reci više ne žive čak ni bakterije... a vazduh... 

pravi koktel bojnih otrova... 

Nedavno je izmerena koncentracija kadmijuma u iznosu od

12000 mikrograma po metru kubnom, a kritičnim iznosom

se smatra koncentracija od 300 mikrograma...

Svakoga dana po neki novi pomen... mladi ljudi... stari...

rak je deo svakodnevnice... 

Siromaštvo, depresija, visoka stopa samoubistva,

visoka stopa narkomanije i drugih bolesti zavisnosti... 

Svi su svesni da je ruda koja se obrađuje u topionici

katastrofalnog kvaliteta... da sadrži ogroman broj štetnih

materija... ali... većina Borana govori: neka, dobro je,

dok se dimnjaci dime imaćemo barem za hleba.

Dim koji truje je dim koji hrani... Kako je to mučno i 

nepravedno... 

U Boru se možete u frizerskom salonu ošišati

za 50 dinara, stan od 50 kvadrata možete kupiti za

6000-7000 eura...  možete studirati besplatno

na smeru industrijski menadžment, i boraviti u 

studentskom domu za male pare...  u lokalnoj

kafanici možete bogato večerati za 500 dinara.... 

ali ne možete živeti bez maske za disanje, niti se možete

nadati svetlijoj budućnosti, ne možete gajiti cveće

na terasi, niti vam se isplati da sadite baštu iza kuće,

neće uspeti... kišobran? Kupovaćete jedan na svakih

nekoliko meseci... 

Naravno, živećete u stalnom strahu da će jednog dana

brana iza koje se deponuje jalovina popustiti i da ćete

biti živi zakopani... ili da ćete pasti u okno, jer zaboga, ono je

tek na nekoliko metara od fakulteta i vaše kuće... 

Ko je kriv? Ko je odgovoran za lagano, sistematsko uništavanje

ovih ljudi?

Svi samo odmahuju glavom i gledaju da operu ruke... 

A ti ljudi se svaki dan bude sa istim strahom i dilemom:

umreti od gladi ili umreti od raka...? I tako umiru natenane... 

U sećanje na oca moje drugarice Biljane.

... Neka mu je laka zemlja...

Kod velikog broja žena libido je najizraženiji prvog dana

menstruacije. Psiholozi to objašanjavaju činjenicom da su 

opuštene usled sigurnosti da neće ostati u drugom stanju.

Međutim, nisu svi muškarci oduševljeni idejom da vode ljubav

u tim danima...

Kakvo je vaše mišljenje o tome? 

Obzirom da sam se na ovom blogu već nekoliko puta srela

sa mišlju o "kraju naših dana", zapitala sam se šta bi bilo

kada bih saznala da će svet prestati da postoji u roku od

72h.

Obzirom da sam pesimista... mislim da se ne bih bog zna 

koliko nasekirala. Jednostavno, počela sam davno još

da gubim veru u to da svet ovakav kakav jeste ima neku

budućnost... kada gledam šta se dešava u svetu oko mene

pitam se da li vredi čovečanstvu dati priliku...

Neki kažu da će se 2030. ili 2032.  godine čovečanstvo

suočiti sa najvećom pretnjom iz svemira, neki kažu da

će nas postepeno uništiti promena klime... neki veruju

u poruku Jovanovog Otkrovenja. 

Koja verzija smaka sveta je po vama najrealnija i šta

biste uradili ukoliko bi vam neko kazao da će svet

prestati da postoji u roku od 72h? 

Ja bih iskoristila tih 72h da se pozdravim sa par ljudi koji

imaju neki značaj u mom životu i pogledala bih neki dobar

film... a onda, onda bih se prepustila konačnom ništavilu,

uz iskrenu nadu da tamo negde, u nekom kutku svemira

postoji neki bolji, sretniji svet koji će pametnije

iskoristiti svojih 5 kosmičkih minuta... 

Au, pa ovo vreme je totalno poludelo!

Jutros na vestima javili da je Evropu zahvatio

snežni talas... a maločas čujem na Kopaoniku pada sneg!

Joj, a kako je napolju hladno! Neverovatno.

Prvo mesec dana ni kap kiše, vrelo kao u alžirskoj

pustinji, a sad ovo...

Naučnici se već godinama spore oko toga da li nas

očekuje novo ledeno doba ili dug period suše....

Čovek je zaista upropastio planetu! 

 P.S Talence, vidi sto smo moja seka i ja pravile sneškiće

prošle godine... xixixix.... 

 
Mladić, izgubljen u šumi, luta okolo i na kraju nailazi na jednu kućicu.
Vrata mu otvara jedan stari Kinez sa dugom bradom.
- "Izgubio sam se", reče mladić. "Mogu li prespavati kod vas?"
- "Naravno", reče Kinez, "ali pod jednim uslovom. Ako makar takneš moju
kćerku, primeniću na tebi tri najstrašnije metode kineskog mučenja."
- "U redu", rece mladić, i uđe unutra.
Malo pre večere, starčeva kćerka je sišla niz stepenice. Bila je mlada i
vrlo lepa. Očigledno joj se mladić svideo, jer nije mogla oka skinuti s
njega za vrijeme jela. Medutim, setivši se što je starac rekao, mladić ju
je ignorisao i otišao poslie večere u krevet. Ipak, nije mogao izdržati i
te noći se ušunjao u njenu sobu i proveli su noć zajedno. U zoru, vratio se
u svoju sobu, izmoren ali sretan. Probudivši se, osetio je pritisak na
grudima. Otvorio je oči i vidio ogromnu stijenu na grudima. Na plafonu je
bila poruka:
- "Kinesko mučenje #1: Velika stena na grudima."
- "Jako mi mučenje", pomisli mladić. "Ako je to najbolje što starac može
smisliti, nema problema."
Podigao je stenu, otišao do prozora i bacio je van. Na zidu pored prozora
ugledao je drugu poruku:
- "Kinesko mučenje #2: Stena vezana za levo jaje."
U panici, mladić pogleda dole i shvati da se konopac skoro zategao. Misleći
da je bolje imati nekoliko slomljenih kostiju neko biti kastriran, on skoči
kroz prozor za stijenom. Dok je padao, na zemlji ispred kuće ugleda treću
poruku:
- "Kinesko mučenje #3: Desno jaje vezano za nogu od kreveta."

Hehe, pa tako mu i treba kad je povredio gostoprimstvo i pogazio

datu reč.