Da smo kreativan narod, sklon dovitljivim rešenjima, krpljenju ( ili kako bi to čuveni herr Žika kazao: skarabuženju ) u to nikada nisam sumnjala... naučio nas je život... no, ponekad se i ja iznenadim :) . Ako pogledate sliku gore malo bolje, doćićete do zaključka da je bajs privezan polovinom "lisica"... da, da... lisica. Hm, zašto li je jadni bajs uhapšen? Ko će ga znati, možda je bio sklon preteranom švrljanju, a možda je na primenu lisica uticala i aktuelna situacija. Ko će ga znati. U svakom slučaju, danas u 10.43 h na zaječarskom skveru uhapšen je bajs, kasnije je sproveden na informativni razgovor, dalje informacije o njegovoj sudbini nisu dostupne.

Inače, u proteklih nekoliko dana osećam se kao neispisana tabla... a u takvim prilikama imam samo jedan lek: neprekidno gledanje filmova što je različitijih žanrova moguće... tako proverih znanje iz filmova: LOTR 1,2,3; Pirati sa Kariba 1,2,3; Horton, Ratatuj, Sedmi pečat... Nacionalno blago 1,2... stigoh da u pauzi između downloadovanja bacim čak oko i na Džonija Ingliša, ali... avaj... umalo ne premreh od dosade, pa se spasih negledanjem. Naravno, u tim fazama obično nastrada i Noć u muzeju ( možda će neko reći: nije neki film, ali nekako opušta... )... u program je upao čak i Most za Terabitiju... u jednom trenu osetila sam samo da je mozak primio dovoljnu količinu informacija da poništi sve ono što mi se mota po glavi neko vreme... i isključih se... bum... nema me :)

Posmatrajući fotke došla sam do zaključka da sam krasno štene po imenu Meda pretvorila u prase... podsećanja radi:

Meda na dan useljenja :) 

 

Meda dva meseca posle useljenja :D

 

Koliki je na danasnji dan... Hm. pa još veći :D i još hiperaktivniji ( na gazdaricu )...  

Inače, moja potraga za poslom se nastavlja ...  Skitam, skitam, pitam, pitam... čak počela da primenjujem i predloženi model molbi koji je dostavio naš dragi Laloš ...
Uprkos tome, moj lov na posao još uvek mi se čini ovako izgleda: 

Razmišljam o tome da kupim još jedan ribolovački štap... ko zna, možda to bude od pomoći. 

Inače, najviše me guši to što nikako da odem u jednu od onih mojih skitnji po brdima... ako ne padne kiša, mene zaboli glava ili imam druge obaveze.... i sve nešto tako... no, bože moj, to samo znači da ću kada odskitam, odskitati na duže... i vratiti se još novija. 

Pri kraju, dolazim do zaključka: u nedelji rođendana bloga mi moga osećam se isto kao što sam se osećela i u danima kada sam šunjajući se oko servisa blog.rs lomila oko odluke da li da startujem blog ili ne... baš, baš... dobro, s jednom razlikom: sada imam prijatelje ovde sa kojima mogu da podelim ono što me muči ... hvala vam na tome... i hvala što imate razumevanja za moja lutanja... 

U to ime:

 

Negde u Zaječaru... 

 

Uhvatio me je napad filmomanije... pa ću danas progutati barem 9 sati filma... :)

Tek da znate što me nema :D 

Veliki pozdrav... 

Jedna od najvećih noćnih mora svakako jeste prekomerna težina - što zbog čisto estetskih, što zbog zdravstvenih razloga. Prekomerna težina izaziva stres, depresiju, nezadovoljstvo samim sobom, osećaj odbačenosti ( naravno, postoje i izuzeci kojima je sasvim prijatno u njihovoj koži ma šta govorili modni kreatori, svi oni gurui dobrog izgleda :D silni holivudski manekeni... )... no, ono što je svakako najneprijatnije jeste kada uđete u butik i shvatite da ni cipelom za kašike ne možete da se uterate u pantalone koje su vam zapale za oko.

Poseban pritisak čini javnost, ili bolje rečeno estrada, što strana, što domaća... priče svih onih zvezda i zvezdica o tome kako one eto, jedu koliko žele, i u tren oka povrate svoju savršenu težinu...

Na dijeti sam već neko vreme ( special thanks to Ella73, šarmantnoj dami ovog bloga koja me je potakla na takav čin ! ) i do sada sam skinula 6 kg :) , međutim, u jedno bih mogla da se zakunem: jedino što mi omogućava da jedem koliko hoću a očas povratim težinu to su moćne pilule za mršavljenje Photoshop 3 Portable :D ... u protivnom, bez tog divnog preparata :) moram da se odričem onoga što volim :) i strpljivo čekam....

Moram još jedno da priznam: sve ove reklame za turbošlank, 3.2.1 , herbafast i slične napitke i preparate jako me nerviraju. Čine da se osećam kao moron - ono, gojaznima se stalno govori da su gojazni jer se ne kreću, a onda im se servira rešenje koje im omogućava da se ne kreću i dalje a da budu mršavi i tobože zdravi. E do ..... a nervira me i to što u tim reklamam učestvuju zgodni, u teretani nategnuti ljudi kojima zapravo takav preparat uopšte i nije potreban...   bezveze!

Dragi moji blogeri :) pozdravlja vas borac za dobro raspoloženje i manju kilažu :) vaša Hajper :D

 

 

* Što si gluplji, više para imaš...

Da li ste primetili da najgluplji ljudi uvek dospeju na najviše društvene položaje? Ovo je oduvek bilo svima poznato, a sada može i matematički da se dokaže!
( Svaka čast izuzecima,ako ih ima... ali valja imati na umu da oni samo potvrđuju pravilo ). 

Da bi to uradili, za početne pretpostavke uzećemo sledeća dva, često korisćena postulata:

1. Znanje je moć.
2. Vreme je novac.

Kao sto svi znamo:         P = A / T
tj.
Moć (P) = Rad (A) / Vreme (T)

Kako je:  Znanje = Moć ; Vreme = Novac

onda je: Znanje = Rad / Novac

Odatle:  Novac = Rad / Znanje

Dakle, kada Znanje teži nuli, Novac teži beskonačnosti, bez obzira koliko Rada je uloženo.

Zaključak:

Što manje znate, više para imate !

Preporuka: 

Zarad uspeha naredne generacije izvršite transorbitalnu lobotomiju. 

( Za uspeh ove metode ne autor ovog bloga ne snosi odgovornost! )

 ___________________________________________________________________________

*Njegovo veličanstvo GLUPI I RADOZNALI POTROŠAČ 

 

Ako vam je potreban dokaz koji potkrepljuje Darvinovu tvrdnju da ljudi ( barem pojedinci, ako ne cela rasa ) potiču od majmuna, evo vam primera stvarnih natpisa na pakovanjima različitih proizvoda ( tamo su dospeli zahvaljujući  radoznalosti i uspešnoj intervenciji advokata u sudskim procesima):

• Na kutiji fena za kosu marke "Sears":"Ne koristiti dok spavate"
• Na omotu sapuna "Dial":"Koristiti kao običan sapun"
• Na "Swanson" zamrznutim jelima:"Savet: pre serviranja odmrznuti."
• (U nekom hotelu) na nepromočivoj kapi za tuširanje:"Napravljeno za jednu glavu"
• Na "Tesco's Tiramisu" sladoledu:"Ne okreći dno na gore" (štampano na dnu kutije!)
• Na "Marks & Spencer" zamrznutom pecivu:"Pecivo će biti toplo nakon zagrevanja"
• Na kutiji "Rowenta" pegle:"Ne peglati odeću na telu"
• Na korejskom kuhinjskom nožu:"Upozorenje! Držati >>izvan<< dece"
• Na pakovanju kineskih ukrasnih sijalica za jelku:"Isključivo za upotrebu u zatvorenom ili otvorenom prostoru"
• Na japanskom tosteru:"Ne upotrebljavati u druge svrhe" (Imam gomilu ideja o tome kako se može upotrebiti u druge svrhe, a očigledno nisam jedina)
• Na paketiću "Sainsbury's" kikirikija:"Upozorenje: nije izvađen iz čaure."
• Na "American Airlines" paketiću kikirikija:"Uputstvo: Otvorite paketić, jedite kikiriki."
• Na švedskoj motornoj testeri:"Ne pokušavajte da zaustavite testeru rukama ili genitalijama." (Ovi izgleda prodaju kućni set za kastraciju)
• Na dečijem kostimu "Supermen":"Nošenje ovog kostima vam ne daje moć da letite."

Sećam se dana kada sam pošla u školu...plakala sam kao kiša. Budući stalno bolesna, nisam se puno družila sa malom decom, nisam išla u obdanište, zabaviše... i škola je za mene bila jedan veliki, čudan, hladan i nepristupačan svet. Prvi razred mi je jako teško pao... nisam nikako uspevala da se opustim, da se družim, jednostavno... ne krivim nikoga... ali teško je bilo biti sam. A onda, krenula su prva druženja, u jednom jako teškom periodu - hiperinflacije, sankcija... bili smo generacija unapred predviđena da doživimo neke čudne stvari. Maštali smo o čokoladama, o moru...  Ne kažem da smo bili sjajni, savršeni,neviđeno složni... ooooooo, ne bilo je loših trenutaka, tužibabisanja... svačega...ali bili smo dobri, tako mi se barem danas čini.

Bili smo jako različiti :) i danas smo, ali slažemo se u jednoj stvari: nismo voleli i dan danas ne volimo našu učiteljicu. Da razjasnimo jednu stvar - možda ona i nije bila loša  žena, ali je imala tešku ruku i narav... omiljeni metod vaspitanja bilo joj je žigosanje pojedinca pred grupom. Isprva sam mislila da je ne volimo samo mi "odabrani", a onda sam shvatila da je nisu voleli čak ni oni koje smo mi smatrali njenim miljenicima. (Slažemo se i po pitanju da nismo baš imali puno sreće sa razrednim starešinom, koji je na kraju na drugarskoj večeri prvo tražio pare, pa onda dozvolio fotografisanje... čak i sam izabrao svoj poklon, i svog druga namestio da snima drugarsko... mah, bio je sitan čovek.)

Ipak, lepi su bili dani našeg detinjstva... prošao je i taj rat, inflacija... nemaština... odrastali smo, počeli da se zanimamo za nešto više od trulih kobila, son-makaron brojalica, i krpara napravljenih od starih čarapa....

Došao je period prvih ljubavi, slomljenih srca, ukradenih poljubaca.... došao je i dan oproštajne ekskurzije - one veelike.... koju smo proveli delom spavajući u busu, delom plačući, jer nas je prve večeri zatekao zemljotres u Novom Sadu... strašno je bilo, a mi daleko od kuće, a razredni trči kroz hodnik i viče: epicentar bio u Zaječaru, sve je srušeno! Umalo ga nismo ubili par nas... 

Kada je došlo vreme da spremamo prijemne zadatke, došao je i rat...ponovo... Kažem, zaista je moja generacija bila predodređena da doživi svašta.

A onda je došao dan rastanka...

Uz zvuk sirene koja je poslednji put označila prestanak vazdušne opasnosti, jer toga dana je potpisan sporazum, primili smo svedočanstva. Nismo plakali, nekako nas je bilo sram, ali osećalo se u vazduhu nešto čudno... neka žal....

Došli su neki novi prijatelji... a mi smo se razišli, mic, po mic.... a eto, naredne godine nam je 10 godina od male mature... igrom slučaja, našli smo se na Fejsbuku... počeli smo da pravimo veze... Neke će biti jako teško naći, otišli su daleko - u Čikago, Austriju... za neke se ne zna gde su... Neki su u Novom Sadu - korak pred brakom... neki u Pančevu, Beogradu, Nišu... neki već imaju dece....i to po dvoje ...

U jedno sam sigurna, u proteklih par dana magija je ponovo probuđena ... i osećam se tako dobro zbog toga... a istovremeno, na samo korak od toga da pustim suzu... onu, koja nije puštena dana kada smo se rastali... i krenuli nekim drugim putem, onu koja je u međuvremenu tako dugo pritiskala srce...

Volim vas, drugari... ma gde bili.