Taman sam pomislila da je nekom nešto originalno palo na pamet...

Hah! Baš sam ćurka... 

Hm... eto, pošto je bilo primedbi da će biti teško korisnicima

sa dialupom, evo youtube varijanta mog novog projekta:

srpski pirati... 

Uživajte....

Ko laže, taj i krade... a ko krade - taj ima.

A mene su učili roditelji da je sramota biti lopov, i da

čovek vredi onoliko koliko zna. 

Eh, ne volim supermarkete, ali rekoh... ajd, da ne šiškim uvek

uz vetar... a eto, uštedeti se može, a ima i svačega - od

igle do lokomotive.

I hajd, upadoh ja u jedan od najpoznatijih megamarketa, zgrabih

kolica, i krenuh da lutam među redovima... hm...

Vidi, vekna hleba 29 dinara... lep, hajd uzeću 2... Odlično!

Ha! Gle - šećer 52 dinara...boga mu... uzeću 2 pakovanja...

I tako redom... računam - eto, uštedela sam boga mi nije mala

stvar.... Platim, uzmem račun (protivno mom običaju)....

i kad sam stigla kući - imam šta da vidim - sve cene se razlikuju

za po 0.50 para do 1 dinar. Hm...

Ma, mora biti da nisu ažurirali cene na markicama.... 

Krenuh juče - pogledam, cene i dalje iste.... uzeh druge

proizvode - ista priča...

Ne bih da zvučim kao Piroćanka, ali ipak pravila su jasna:

cena mora biti poznata kupcu i mora biti identična onoj

koja je zavedena u fiskalnoj kasi...

Pitam :zašto nije zamenjena cene, veli prodavačica:

sutra ćemo, verovatno nismo stigli, izvinjavamo se na 

neažurnosti...

Naravno, nisu promenili cene... Nijednom od dobrih 50 tak

proizvoda koje sam već kupila.... niti su zamenjene 

cene ovim novim koje sam uzela danas.

I gde je sad tu ušteda? Očigledno nigde, ili sam

ja mentalno retardirana... Nikad se ne zna.. 

Ko ljudima daje za pravo da nanose bol, da sude

o tome ko je "dobio to što je i zaslužio" i koliko patnje

kome sleduje?

Pre nekih dobrih dvadeset i kusur godina živela je u 

Zaječaru žena... lepa, doterana... po današnjoj

terminologiji: sponzoruša...

Svoj nadimak je dobila zahvaljujući činjenici da 

nije pristajala na to da se zabavlja ni sa kim drugim

do sa inžinjerima... bila je savremena žena, velikih

želja sa jednim snom: uzdići se iznad svog sloja...

Ipak, iako je pristojno odbijala mnogobrojne udvarače

nekoliko njih joj to nije oprostilo... rešili su da joj se osvete.

Ne samo što su je silovali, već su joj naneli i brojne povrede,

toliko da više nije mogla imati dece... 

Nikada više nije bila ista... gluvarila je po ulici, potpuno

upropaštena... potpuno sama...

Ovo je samo jedna od strašnih, životnih priča...

Glavnu ulogu je u ovoj imala druga osoba, a njeno

mesto vrlo lako može pripasti i vama i meni, i osobi

koja vam je draga...

Svakoga dana su deca, žene, pa i muškarci

izloženi besmislenom i nepravednom bolu i nasilju...

Stavimo zajedno tačku na to...

Prestanimo da okrećemo glavu - jer "pakao" nije pun samo

onih koji su činili nepravdu, već i onih koji su ćutali...

Verovali vi meni ili ne, čovek na slici ispod ima 945 godina!

Бане Стошић из Бора, судећи по званичним подацима – најстарији је човек на свету.

С почетка 2007. године, ако је веровати Стошићевој личној карти бр. 125853, издатој 19. јула 2002. године у СУП Бор – он је почео да ″крцка″ 945. годину живота! По тим документима рођен је у жагубичком селу Милатовац, 26. априла 1062. године!

Икао жали што никада, без обзира на ″године″ није упознао хајдук Вељка Петровића, Ђорђа Вајферта и друге знамените историјске личности из Тимочке крајине, а о боју на Косову и да не прича, Стошић напомиње само да је због личне карте имао само једну непијатност.

- У Пожаревцу, пре годину дана, у ″Националној штедионици″ желео сам да подигнем већу суму новца, али сам приметио да ме службеник чудно гледа – кроз смех се присећа Стошић, наравно, рођен 1962. године. – Оставили су ме да чекам више од сат времена. Када ми је стрпљење било на измаку, љубазно сам, колико сам год могао, питао службеника у чему је проблем, а он ми рече дасу из банке позвали полицију, с обзиром да им није био јасан датум мог рођења. Да све буде чудније, и ја сам тек тада приметио да сам ″рођен″ 1062. године – објашњава ″најстарији″ човек на свету који, упркос рекордној ″дуговечности″, живи скромно, у борској улици Брковића Црног.

Бане Стошић, иначе и инвалид рада, открива на крају да га саобраћајна полиција често зауставља, али до сада нико од њих није приметио да се за управљачем налази човек стар десет векова.

- Нисам променио личну карту, нити сам исправио податке у том документу – шеретски ће Стошић. И зашто бих? Мање - више, живим без икаквих проблема, а ова очигледна грешка, веома често, буде повод и за добру шалу.


Znači, maločas sam tražeći podatke naišla na ovaj tekst!

Ovo je haos!