Danasnji dan je bio baš uzbudljiv...

Ustala rano, isla do pijace, kupovala kupus... nosila, 

nosila, nosila, i uz pomoć seke i prijatelja donela kući 

dobrih 60 kila... Biće jos, ovo doduse samo prva tura....

Upoznala sam jednu divnu osobu... i to mi je ulepšalo 

dan... 

Eh, čula sam i jednu lošu vest: profesor sa kojim drugujem

i sa kojima sam u proteklih godinu dana provela sate i 

sate četujući preko skype-a doživeo je tešku saobraćajnu

nezgodu... sada je na ortopediji u Zaječaru, žena na 

intenzivnoj nezi, a ćerkici ( ljupko malo stvorenje sa 

velikim plavim okicama ) pukim čudom ni dlaka s glave

ne fali.. Pustila sam mu poruku, da ga pozdravim i pitam,

skoknula do svoje komšinice hirurga koja je operisala

da se raspitam... i biće sve u redu ( tako se nadaju )...

Na poruku mi nije odgovorio, ali me je nazvao popodne 

da me pozove u posetu - veli treba mu razgovora samnom...

Posetiću ga, sutra... 

Pozvao me je danas još jedan prijatelj, veli da se vidimo 

i ispričamo, rekoh drago mi je baš... Kad ispostavilo se 

da je ta priča prezentacija jedne od onih mrežni marketing

organizacija - i to tako jeftina, plitka, puna polutačnih 

informacija, namenjena uhu neekonomiste.... Iz čistog

poštovanja prema svom sada već bivšem prijatelju

nisam ušla u raspravu sa predavačima ... ali sam

iskoristila pet minuta kada smo bili nasamo da mu

kažem šta mislim o tome, ne kao prijatelj, već kao

ekonomista....

I tako, presek današnjeg dana glasi:

dobila jednog novog prijatelja,

izgubila starog... Valjda je to neki kosmički

ekvilibrijum....

Zabrinuta sam za svog profesora i prijatelja ( retko

se kad dogodi da ti profa postane i dobar prijatelj

i podrška )... i držim mu palčeve da bude dobro...

Pozdrav svima! Sve vas volim... 

Uh, umotala sam se u ćebe uključila staru dobru

kvarcnu grejalicu, i rekoh da podelim svoje misli sa nekim...

Napokon sam otisla do faksa i uplatila novac za upis 

specijalistickih studija - ciglo 20 000 dindži... 

Pokazali su mi index, lep, sa hologramskom nalepnicom,

identifikacionu karticu... ah... lepo... jedva čekam 

da ga uzmem.... odabrala kao stručni predmet

ekologiju i održivi razvoj... Mislim da bi se moj stari

profesor sociologije Jordan Aleksić ubio od smeha,

valjda zato što sam u raspravama sa njim uvek 

govorila da je to izučavanje tog predmeta čisto 

gubljenje vremena... Ni sama sebi ne mogu da 

objasnim zašto sam taj predmet odabrala - celu

noć sam se prevrtala u krevetu razmišljajući,

i kada sam videla listu - jednostavno mi je sinulo...

Uzgred, jedini sam student koji je odabrao taj 

predmet, i trenutno jedini student na specijalističkim

studijama... Blago meni...

U povratku sa faksa pokisla sam do gole kože, 

jedan oblak čekao je mene i istresao je svoju 

sadržinu po meni onda kada sam bila na svega

500 m od stana! HA! 

Instalirala sam windows service pack 2, i 

office 2007 - moram da priznam, oduševljena sam

novim izgledom worda, sjajno funkcioniše...

A sad jedva čekam da zaspim.... hm, ako 

uspem, jer me već progone misli o odlasku mog

drugara Čede u vojsku... joj, ispraćaj, joj, pa kako

će on meni da nedostaje... S kim ću da pijem kafu?

S kim ću da pričam o novim programima? O

najnovijim kulerima, kućištima i mnoooogim stvarima

o kojima pojma nisam imala dok nisam srela njega.....

Ne znam... na stolu me čeka šolja crnog čaja... 

Laku noć.... ljubim vas! 

Jedina sličnost koju ja uočavam između ove dame i mene

je u činjenici da se obe izjašnjavamo ( tačnije ona se

izjašnjavala, a ja se još uvek izjašnjavam) kao :

optimiste sa iskustvom...

Nauka kaže da sličnost između nje i mene postoji i na

fizičkom nivou - uostalom pogledajte ovde: 

http://www.myheritagefiles.com/videos/I/28/m3s146_1494102f2362742bk56b46

Nauka čini čuda... možda bi par estetskih zahvata i u 

mom slučaju učinilo čudo... ko zna...

Elem, ako želite da proverite  koja od poznatih ličnosti

liči na vas - kliknite ovde:

http://www.myheritage.com/FP/Company/face-recognition.php 

Ako želite da stavite tačku na raspravu oko toga da li vaša

beba više liči na vas ili na vašu bolju polovinu, kliknite ovde:

http://www.myheritage.com/FP/Company/look-alike-meter.php 

A ako smatrate da je lepota lična stvar... posvetite ostatak

večeri sebi, upalite mirišljave štapiće, mirišljave sveće,

pustite neki instrumental, i uživajte u sebi... 

Kontaktirala sam Anđelu Jokić koja stoji iza ove akcije i ona mi je dala

ovaj račun u banci na koji možete uplatiti novčana sredstva:

330-4006232-81

Meridian Banka sa naznakom:

za "ANDJELA SUNCE SALON ZA MASAZU"

"Osobe sa invaliditetom, slepe i slabovide osobe i distrofičari otvorili su centar za manuelnu masažu „ANĐELA - SUNCE",  ul.Orfelinova 49- Banovo Brdo- Beograd.
Molimo sve ljude dobre volje za pomoć neophodan nam je novac za opremanje centra i produženje zakupa za prostorije.
Ako niste u mogućnosti da nam pošaljete novac bili bi smo Vam neizmerno zahvalni da nam posaljete donacije u vidu opreme npr: kreveti za masažu,kreme i ulja za masažu, čaršavi,paravani, ubrusi, peškiri,aparati za masažu,računar,aparaturu za masažu, itd.

Unapred zahvalni invalidi Srbije
Posetite naš salon!

SVI LJUDI NE MOGU BITI BOGATI I ZNACAJNI
ALI SVI MOGU BITI DOBRI -
kontakt tel 064/162-55-80

e-mail salon.andjela@gmail.com"

Nadam se da objavljivanje ovog poziva ne vređa nikoga, ali ja

sam dala reč da ću ga objaviti... 

Nemam ništa lično protiv ćirilice, ali ipak radije 

koristim latinicu ( valjda zato što je moja draga 

učiteljica 1993. godine u svetlu dešavanja u okruženju

zabranila upotrebu iste, a ja se grdno izblamirala

kada sam pošla u peti razred i shvatila da sam istu gotovo

zaboravila - tada sam skontala da je ista univerzalna i

meni jednostavnija). 

Međutim, iznova se javlja ta neka netrpeljivost prema

latinici, valjda u svetlu ovih novih dešavanja, govori se

da treba ćirilicu treba uzdignuti na pijedestal koji joj i 

pripada, te forsirati decu da pišu istom, jer je to 

zaboga "naše" pismo... 

Ima i onih koji ukoliko kažete ja ću pisati latinicom jer je

to moje ustavno pravo kažu: pa, ništa, promenićemo ustav.

Zaboga?! 

Koliko često koristite ćirilicu? I da li je upotreba ćirilice

toliko značajan faktor za očuvanje nacionalnog identiteta,

ili je to tek samo jedan kamičak koji čini veoma dug put

ka stvaranju i unapređenju istog?