Dom
Autor hyperblogger | 25 Apr, 2010
Za sve ljude koji su makar jedan sekund mog postojanja učinili posebnim....
Dom nije kuća od cigala, zaštini zid koji nas čuva od sveta, surove igre atmosferskih prilika. Iako nam se čini da je dom "kovčeg" svega nam svetog-zapravo nisu nam svete same stvari koje čuva, već uspomene koje iza njih stoje.
Čovek greši, često ne videći dalje od površine, jer je materijalno biće, te teži da sve što oseća opredmeti kako bi bilo opipljivo, jer ono što se ne može opipati - ne postoji, a ako se raduješ nepostojećem i obožavaš nepostojeće, šta više veruješ u nepostojeće - ili si dete ili si "lud".
Dom, to je osećanje u duši da pripadaš, da si deo nečega što je toliko veliko da sve ostalo čini mikroskopski malim.
Dom je ona energija što teče između dve duše - kada te nije sramota da kažeš nekome "to sam ja" i "takav sam ja".
Dom - to si ti sam, bez šminke - ne, to nije negacija, ležno ubeđivanje sebe u nepostojeću perfekciju, to je prihvatanje sebe samog - onakvog kakav jesi, i drugog, bez stida i sa ljubavlju.
Nešto nalik onome, valjda, što Bog oseća kada posmatra svoju decu - svi smo mi pomalo, realno gledano, "šugave ovce", ali u njegovim očima mi smo stado.
Kažeš da ne osećaš, da ne možeš pronaći dom, da nema mesta na svetu gde češ se osećati kao kod kuće.
Odgovor je, dakle, jednostavan - ti u stvari nikada nisi naučio da voliš sebe, takvog kakav jesi.
Moraš... ružna reč... trebalo bi da naučiš da voliš sebe, da otvoriš srce za sopstveno ja, za imperfekcije, sve bore i borice, naprsline i ogrebotine na svojoj glazuri.
Napokon, i ti i svi drugi, lepi ste na svoj način baš zbog njih - perfekcija je samo uslovno lepa, a imperfekcija daje karakter - onu crtu koja daje posebnu notu, daje šmek.
Dom je u tebi... ti si nečiji dom.
Neko, ko ima sreće, dom je mnogima, i u mnogima pronalazi svoj dom.
Ko je malo manje sretan ima manje domova i dom je manjem broju ljudi...
Ali, prava je nesreća ne biti ničiji dom, ne biti deo ničijih lepih sećanja, koja čak i u najtežim trenucima bude osećaj sreće i nade.
Zato ne pokušavaj pobeći od sebe. Pronađi se, ako si se izgubio, i pronaćićeš i svoj dom.
Dom nije kuća od cigala, zaštini zid koji nas čuva od sveta, surove igre atmosferskih prilika. Iako nam se čini da je dom "kovčeg" svega nam svetog-zapravo nisu nam svete same stvari koje čuva, već uspomene koje iza njih stoje.
Čovek greši, često ne videći dalje od površine, jer je materijalno biće, te teži da sve što oseća opredmeti kako bi bilo opipljivo, jer ono što se ne može opipati - ne postoji, a ako se raduješ nepostojećem i obožavaš nepostojeće, šta više veruješ u nepostojeće - ili si dete ili si "lud".
Dom, to je osećanje u duši da pripadaš, da si deo nečega što je toliko veliko da sve ostalo čini mikroskopski malim.
Dom je ona energija što teče između dve duše - kada te nije sramota da kažeš nekome "to sam ja" i "takav sam ja".
Dom - to si ti sam, bez šminke - ne, to nije negacija, ležno ubeđivanje sebe u nepostojeću perfekciju, to je prihvatanje sebe samog - onakvog kakav jesi, i drugog, bez stida i sa ljubavlju.
Nešto nalik onome, valjda, što Bog oseća kada posmatra svoju decu - svi smo mi pomalo, realno gledano, "šugave ovce", ali u njegovim očima mi smo stado.
Kažeš da ne osećaš, da ne možeš pronaći dom, da nema mesta na svetu gde češ se osećati kao kod kuće.
Odgovor je, dakle, jednostavan - ti u stvari nikada nisi naučio da voliš sebe, takvog kakav jesi.
Moraš... ružna reč... trebalo bi da naučiš da voliš sebe, da otvoriš srce za sopstveno ja, za imperfekcije, sve bore i borice, naprsline i ogrebotine na svojoj glazuri.
Napokon, i ti i svi drugi, lepi ste na svoj način baš zbog njih - perfekcija je samo uslovno lepa, a imperfekcija daje karakter - onu crtu koja daje posebnu notu, daje šmek.
Dom je u tebi... ti si nečiji dom.
Neko, ko ima sreće, dom je mnogima, i u mnogima pronalazi svoj dom.
Ko je malo manje sretan ima manje domova i dom je manjem broju ljudi...
Ali, prava je nesreća ne biti ničiji dom, ne biti deo ničijih lepih sećanja, koja čak i u najtežim trenucima bude osećaj sreće i nade.
Zato ne pokušavaj pobeći od sebe. Pronađi se, ako si se izgubio, i pronaćićeš i svoj dom.
