Nemam ništa lično protiv ćirilice, ali ipak radije 

koristim latinicu ( valjda zato što je moja draga 

učiteljica 1993. godine u svetlu dešavanja u okruženju

zabranila upotrebu iste, a ja se grdno izblamirala

kada sam pošla u peti razred i shvatila da sam istu gotovo

zaboravila - tada sam skontala da je ista univerzalna i

meni jednostavnija). 

Međutim, iznova se javlja ta neka netrpeljivost prema

latinici, valjda u svetlu ovih novih dešavanja, govori se

da treba ćirilicu treba uzdignuti na pijedestal koji joj i 

pripada, te forsirati decu da pišu istom, jer je to 

zaboga "naše" pismo... 

Ima i onih koji ukoliko kažete ja ću pisati latinicom jer je

to moje ustavno pravo kažu: pa, ništa, promenićemo ustav.

Zaboga?! 

Koliko često koristite ćirilicu? I da li je upotreba ćirilice

toliko značajan faktor za očuvanje nacionalnog identiteta,

ili je to tek samo jedan kamičak koji čini veoma dug put

ka stvaranju i unapređenju istog? 

Bračni par iz Čilea stavio je na prodaju  preko interneta

svoju još nerođenu bebu - cena: 100 000 dolara, razlog:

kupovina sportskih kola i kuće!

Oglas glasi:

"Prodajemo bebu koja treba da se rodi, kontaktirajte Karolinu

(16 godina) ili Huana (20 godina). 

U oglasu se navodi da je nerođeno dete ženskog pola

i da treba da se rodi u decembru.

Ponudu je raskrinkala lokalna tv stanica čiji radnici su 

videli oglas i prijavili se kao navodni kupci.

Par je priveden u policiju gde su posle ispitivanja

nagovoreni da odustanu od svoje zamisli...

Karolina je za tv izjavila: htela sam da upoznam roditelje

koji će odgajati moje dete. Znam da će nas neki 

osuditi zbog ove odluke, ali mi želimo da imamo nova kola

i lepu kuću. Šta je loše u tome?

Zbilja, šta je loše u tome? 

Izvinjavam se što me nije bilo, a obećala sam da ću da

se javim... čekala sam da se dogodi nešto lepo, pa da 

stavim tačku na ona moja depresivna blebetanja.... čekala,

i desilo se...

Juče sam upoznala momka koga već godinu dana poznajem

preko neta - kolega sa faksa, samo iz Srpske, a studira u 

Šapcu... i to sasvim slučajno.... sedeli smo u klubu faksa

u Zaječaru na par metara jedno od drugog, leđima okrenuti,

sasvim nesvesni prisustva... hehe, iako me brbljiva konobarica

koja me stalno nešto pita, dovikuje se nervira, po prvi put

mi je bilo drago što me je glasno pozvala imenom, jer ko zna

da li bi se Boki i ja upoznali... Šta reći o liku- legenda, nasmejan,

preciznije rečeno: smeje se bez pauze.... znam da je imao

neviđeno odvratnu sudbinu, a opet smeje se... i govori:

život je lep! Možda patetično zvuči, ali ne pamtim kada 

mi se neko tako obradovao... (tale, ne budi ljubomorna!) i 

to još "stranac"!

Ispričali se slatko, popili po kafu, zapalili po cigaretu (nemojte

me kuditi, al morala sam da zapalim!)... on na ispit - ja

sad drugaricom do uprave da izmuntam besplatno

školovanje za nju ( uspela sam i srce mi je puno!)

Uveče na kafu sa najboljom drugaricom iz srednje, koja

se zaklela da će me se odreći u novinama ako ne 

popijemo kafu...

Jutros me budi sms - Vasa ( lik koga obožavam, prijatelj

iz Svrljiga i jedan od nekoliko dobrih ljudi na ovom svetu)

pita se što me nema... veli, nedostajem društu na 

forumu svljižana... nisam imala vezu sa netom... i 

nekako, osetila sam da mi nedostajete svi vi, i da će

mi sve ovo biti još lepše ako sa vama podelim radost

koju osećam....

I što bi rekao najlepši osmeh Republike Srpske - Boki Erić:

život je lep...

Volim vas, družino! Veliki pozdrav! 

Najveće naselje u Zaječaru, nekoliko višespratnica bez vode...

U Evropi bi to bio skandal, u Srbiji mu to dođe kao dobar dan.

Radnici ne mogu da skontaju šta je problem, neka cev je

začepljena, ali ne može da se kopa brže - ne postoji projektni

plan električnih vodova, telefonskih kablova i cevi za 

toplovod, pa mora da se pazi da se ne pokida!

O bože.... kakav idiotizam...

Adsl su pojačali sa 256 na 512 - samo zato da bi ga 3 sata 

imalo, a 3 ne... i tako u krug... A zašto ga nema? Ko to zna.

Dan je odvratan, sivilo je pretrpalo Zaječar, magle koliko duša

hoće, svuda dim iz dimnjaka sivih kuća... Ne može se do grada,

ne može se na terasu, ne može se nigde.... Na televiziji opet

izbacivanje iz kuće velikog brata - kakva smaračina...

PO SPECIJALNOM ZAHTEVU MADAM SHADOW

SLIKA JE ZAMENJENA! 

Burek a.k.a Živan je sam sebe izbacio iz kuće

jedan po jedan, izaćiće svi i vratiće mi se moja

omiljena televizija... aaaaaaaaah....

Tako mi je dosadno... tako sam depresivna,

grrrrrr.... dosadna sam samoj sebi...

Pozdrav za tale ( koja misli da sam je zaboravila )

za zaboravi, bilju, jeru, quzmu, dmc... i sve ljude

sa bloga...

Life will never be the same,
you will always be in our thoughts,
cause once you meet an angel,
once you touch his hand,
hear his voice,
it leaves an eternal mark in your heart.

Pesma, samo za njega...