8. januara 1935. godine rođena su dva mala dečačića, zvali su se 

Garon i Elvis.

Sudbina je odabrala da jedan od njih umre ubrzo nakon porođaja...tako je

rođen kralj rokenrola... 

Na prvoj audiciji kazali su mu da nikada neće postići uspeh u muzici,

 jer nema

nimalo talenta... ali, nisu bili u pravu... 

Glasom neobične boje osvojio je svet... Od većine zvezda razlikovao se

 po tome što svoje prijatelje iz detinjstva nije zaboravio... 

Priča se da je jednom prilikom

kupio pedesetak najnovijih kadilaka i poklonio ih je svojim 

prijateljima... Bio je privržen, a ipak...umro je sam, pre tačno trideset godina. 

Šta reći o "kralju"?

Zaklopite oči, setite se vama drage osobe, ili nekog trenutka koji vam je 

ostao urezan duboko u sećanju... poslušajte reči njegove najlepše pesme...

Verujte mi, nećete se pokajati... 

Ako poželite, recite, čega ste se setili...

THE KING IS DEAD - LONG LIVE THE KING! 

"SIDA, SIDA, EPA ŠTA JE,

AKO JE SIDA NIJE LAV..." 

Eh, smislili pametni ljudi kondom, samo za koga pitam se?

Svaki frajer ima u džepu bar nekoliko kondoma, ali koliko sam uspela da

skontam u 65% slučajeva ti kondomi služe samo za to da krase džepove

i novčanike... Zašto? 

Hm, ponekad je u pitanju žar ljubavne igre, ponekad pijanstvo... ali, u 

najvećem broju slučajeva uzrok je tvrdnja muškaraca da ako stave kondom

ne osećaju apsolutno ništa, ili kako je to moj školski drugar Janoš imao

običaj da kaže: "E, Anđela, zamisli da imaš vaške... e zamisli da te glava 

svrbi pa otkida, a ti moraš da se češaš preko kacige... E, takav je osećaj kad

imaš kondom!"

Ljudi vole da se furaju "na slobodno", jer prirodno je najlepše... 

A polne bolesti? Hm... eh, glavno mantra prosečnog stanovnika zemlje 

Srbije glasi: nisam valjda toliki maler, a i deluje mi čisto... 

A neželjena trudnoća? Eh... čuvena rečenica: "Draga, ne brini ništa, izvadiću

ga na vreme!" - ako ne, uvek postoje alternative: oltar i abortus... 

I tako, neki novi klinci dolaze... a ništa se ne menja... i dalje je stvar prestiža

povaliti bez gumice... 

I šta na kraju reći?

Hm... ako je za utehu - nisu ni Srbi najgori - u Indiji kondome koriste za

pravljenje kvalitetnog cementa i asfalta, a boga mi, i za novogodišnje balone... 

 Da li se sećate svoje maturske večeri? Da možete da vratite vreme unazad,

šta  biste promenili u vezi nje?

Ja se, boga mi, jedva sećam, kao da je pre sto godina bilo...

Čudno je to, da kada sad pogledam fotografije sa

mature samoj sebi izgledam kao pajac... Nekako, celo to veče trebalo je da

prođe u zezanju, ludilu, nekom čudnom osećaju tuge pomešane sa slatkim

isčekivanjima o budućnosti... ali nije bilo tako... Nekako, kao da su svi doživeli

neku čudnu transformaciju...  ne samo u pogledu izgleda...

Međutim, ono što me je tada, a što me i danas nervira, jeste činjenica da 

profe ispiju tonu alkohola, baronišu učenice, a profanke urade to isto, pa se 

onda nabacuju učenicima...

Pa onda sva ta buka oko solarijuma, frizera, nadogradnje noktiju, šminke... 

A učenici... učenici se kolektivno zemljošu od alkohola, i onda izjutra krenu

mrtvi pijani kući... od svog onog glamura ni traga ni glasa...  

Da mogu da vratim vreme unazad, mislim da ne bih otišla ma matursko,

čini mi se da bi sva ona lepa sećanja trajala mnoooogo duže... 

U svom životu imala sam prilike da se upoznam sa nekoliko ministara i ambasadora... Elem, očekivao bi čovek da su ministri, naročito oni koji ispred imena nose

 titulu doktora nauka, intelektualci... 

Avaj...

Jednom prilikom susrela sam se sa prof.dr Jordanom Aleksićem, sada 

već bivšim ministrom Republike Srbije. Budući da slovi za jednog od najistaknutijih sociologa

upitala sam ga šta misli o konceptu nebeske Srbije i činjenici da dobar broj

stranaca pojma nema gde se Srbija nalazi, ali pretpostavlja da se nalazi

negde u Africi... 

Evo šta mi je on rekao:

Ne moram da kažem da mi je vilica završila na podu?

Zbilja,  zbunila me je teza da samo ne-Srbin može reći da ne prihvata tezu

o nebeskoj Srbiji...

Da li patriotizam ne može bez fanatizma? 

Iako u Ustavu stoji da svaki građanin ima pravo da se ne izjasni o svojoj

veroispovesti i nacionalnoj pripadnosti, opet dobar broj formulara sadrži ova dva 

pitanja... 

Svaki put kada umeto odgovora stavim dve duže kose crte dogodi se nešto glupo.

Ponekad mi vrate formular i kažu da nisam ispravno popunila,

 pa onda moram da 

im držim predavanja iz ustavnog prava, ponekad samo tupo blenu u mene

 i čude

se pitajući se sa koje sam planete pala, a ponekad me još malo linčuju zašto 

ostavljam ta polja prazna kad se "zna šta sam"...

Kakva glupost....

Ne teram inat - jednostavno, teško mi je da se izjasnim o verskoj pripadnosti

kada sam rođena u mešovitom braku katolikinje i pravoslavca - jest da sam 

krštena po pravoslavnom običaju, ali pošto me niko nije pitao da li to želim ili

ne - ne smatram to svojim izborom... Zapravo, ja sam ateista... bar ne verujem

u boga onakvim kakvim ga crkve i sekte predstavljaju... 

Ali, kad napišete da ste ateista, odmah vas kvalifikuju kao komunjaru... a

formulari ne dozovljavaju objašnjenja tipa "ne verujem u boga kakvim ga 

crkve predstavljaju" - oni traže jasan odgovor...

A što se nacionalne pripadnosti tiče... eh, to je tek muka, jer moji roditelji,

 kao i roditelji

njihovih roditelja, i tako vekovima unazad - plod su mešovitih brakova... ali

ne onih "jednostavnih" tipa: Crnogorac i Srpkinja i obrnuto... već onih, stvarno

mešovitih tipa: Nemac i Srpkinja, Turkinja i Crnogorac, Poljakinja i Bugarin...

Hrvatica i Srbin... 

Glavobolja... jer nikome ne pripadam dovoljno da bi me prihvatili bez zadrške

ili bez prebacivanja... ili bez zahteva da se odreknem nekoga od svojih predaka.

A svako ljudsko biće ima potrebu da pripada, pa tako i ja....a ja, imam osećaj

da štrčim svuda - što je moja baka imala običaj da kaže - "kao g"vno iz punča".

I tako se gušim iz dana u dan... 

Zašto je važno ko je šta po nacionalnosti..ili po veri... valjda je važno da je

dobar čovek...  bar sam se ja prema ljudima uvek odnosila tako...