Nadam se da u proteklim danima niste osetili intenzivnu potrebu

da me linčujete i da me niste otpisali stavljajući mi etiketu:

"missing in action".

Smorili su me ovi izbori do daske... i bilo mi je potrebno da se posle

svega povučem u ilegalu... 

Grize me savest... zbog ukradenog poljupca na stepeništu, usred

obračunavanja izbornih rezultata... Muči me, jer sam ljubila jednog,

zamišljala drugog, a prevarila trećeg ( baš ne znam šta hoću )... 

Muči me jer je radost poljupca trajala kratko i ubrzo se pretvorila

u totalnu prazninu... osećaj... hm, kako da opišem... pa, kao da sam 

imala želju da popijem čašu hladne koka kole, a zaglavila sam sa

švepsom... 

I tako sam juče sela na bajs i rešila da u znak nekog ličnog 

hodočašća pređem 15 km i iznenadim svoju pravu ljubav

( eto, neko bi reklo da mi je došlo iz... u glavu! )... i tako 

vešto izbegavajući  automobile, pravac magistrala... kod 14 km

mislila sam da ću svisnuti ( nije to mnogo, ali nemam ja baš neku

kondiciju ) ... ipak stigla sam... i iznenađenje je bilo pravo.

I nakon smeha, pravog ljubljenja ( koka kola ohlađena na idealnih

+4 )... povratak u realnost... onu sivu.... onu u kojoj i dalje nemam

posao, onu u kojoj je ćale ponovo svisnuo od muke jer je opet dobio

otkaz... grrrrrrrrrr....

I posle me pitaju što sam tako promenljivog raspoloženja... 

Nedostajali ste mi puno... i ne zanerite što me nema, jer 

uvek mislim na vas. 

P.S da, umalo da zaboravim, Zdravko Čolić je držao koncert za

dan grada Zaječara na našem skveru. Obzirom da je gužva bila

očajna, nisam ni pokušala da snimim video clip. Koncert je bio

extra... a vatromet nakon koncerta... e, vatromet je bio nešto

posebno... za sve one koji vole vatromet, evo skromnog

snimka...

I konačno je došao dan za useljavanje Mede ( da, da,

trebalo je da se zove Hans, ali smo jednoglasno odlučili da mu

ime Meda mnogo više priliči )...

Naravno, suvišno je pomenuti da je Medina mama teško pristala na

rastanak, ali valjda kada ga je videla udobno smeštenog u korpicu,

a i mene kako oblećem oko njega kao maloumna, mislim da se nekako

saživela sa idejom... 

Korpa na zadnje sedište, i pravac nova kuća...

I posle partije kupanja i feniranja... voala:

hehe.... baš mu je veliki apartman, ali porašće on... ako se uzme u obzir

da tek ima mesec ipo... a već je ovako veliki... 

Elem, onda je usledila partija igranja ( prsti me bole od grickanja,

ali nema veze.... )... pa partija natapanja mlekom... pa partija igranja....

Sladak je kao bombona... zar ne? 

A za slučaj da vas zanima kako se igra... evo snimka:

Medica sada spava... da poraste, veeeeeeeeeeeeeeeeeeeliki da 

poraste....

Ljubim vas sve! Pardon... Ljubimo vas i Meda i ja....

Dragi moji blogeri i blogerke, uželela se vas vaša Hiper... i to, onako

odistinski... Verovali ili ne 4 dana nisam sela za računar, i verovali ili ne

mama me je 4 dana jurila po kući da me pita kako to da ne sedam više

i ne visim po internetu ( a nema nedelju dana kako mi je govorila da 

joj treba špahla da me sastruže sa monitora )... 

No, moram priznati, da mi je prijala injekcija nevirtualnog života...

Proteklih nekoliko dana provela sam družeći se, smejući se, pričajući

uz čašicu ( ponekad i koju više, ali bože moj... )...  

I davno je bilo kad sam spajala stolove u kafićima i kafanama, sa

društvom, razmenjivala šale i raspravljajući se o nekim tobože

važnim pitanjima...

A davno je bilo i kad sam zadnji put provela sa Jocom prvi maj

ne stojeći samo uz roštilj, ili seckajući salatu i raspravljajući se

sa njim oko toga koji će od njegovih prijatelja "večeras da nam

diše za vratom"...

Dan smo proveli smejući se kao ludi, šmirglajući kućicu za našeg

mešanca Hansa, i živo vodeći raspravu oko odabira boja

( na kraju je pobedio izbor mahagoni kućica sa žutim krovom )...

I bilo nam je lepo...

Ove nedelje već peti dan pokušavam da ostavim cigarete ( ne 

ide mi, ali eto, trudim se.... i to baš... i lepo mi je...)

I dalje nisam rešila svoju emotivnu konfuziju, ali me više ne

opterećuje, gledam na sve to kao na moju ludost, reakciju

na proleće i sada mi je lepo... 

U stvari, toliko lepo da ni dve loše vesti nisu promenile onu radost

koju nosim u sebi - naime iz banke se nisu javili - što znači

ništa od posla... i mom komšiji je pobegao Koko, papagaj 

koga neizmerno voli, pa već drugi dan kao mahnit obilazi po

komšiluku u nadi da će ga naći.... :( 

Držim mu fige, i redovno snimam komšiluk sa terase u nadi

da ću ga videti i čuti njegov prepoznatljiv zvižduk...

A vi? Vi primite jedan veliki zagrljaj od mene, mah... šta

jedan... gomilu... i pregršt poljubaca i znajte da mi nedostajete

puno i da mislim na vas! 

Ova nedelja je od prvog dana bila prvoklasno naporna... Prvi dan obeležilo

je pumpanje nekih 600 i kusur balona ... sva sreća pa je tu bila seka, da

pomaže... a ni momci iz pozorišta nisu se štedeli... ipak, bilo je naporno...

a posledica vezivanja balona su apsolutno upropasteni prsti leve ruke

( zapravo do krvi  .... )...

Sutradan je usledio grad kakav ne pamtim duže vremena... nevreme je 

besnelo...

U sredu sam ceo dan iščekivala  poziv iz banke do koga nije došlo ( i

eto , sada me muči neizvesnost - da li je u pitanju čist propust kao i

u slučaju prvog razgovora ili nisam prošla u naredni krug )....

U međuvremenu počelo je da me opterećuje pitanje emotivne prirode:

da li sam se zaljubila ili ne?

Znam, znam.... trebalo bi čovek tj. u mom slučaju žena  da zna....

ali ne znam... nisam sigurna... obuzela me je neka konfuzija. Sve to

ne bi bilo nimalo iritirajuće da  mi pokušaj da analiziram to što osećam

ne oduzima toliko živaca i energije.

Mešovito dobra vest je da ću u narednih nekoliko dana obići

gomilu zaječarskih sela koje u životu nikada nisam videla... :) ... 

Osim toga, sleduje mi novo izdanje Megatrendera ( naravno, opet

trebam da se natežem sa gomilom likova ubeđujući ih da napišu koje

slovo )... Brine me to što nemam inspiraciju za reč urednika... praznina.

Jutros sam ustala  .... na moje iznenađenje stigla mi je samo

jedna uskršnja čestitka... hm... izgleda da sam izašla iz mode. :(

Nema veze....

Sretan Uskrs vama, dragi moji blogeri.... 

Hristos Vaskrse! 

U želji da vam navučem makar jedan mali osmeh na lice podeliću

sa vama jedan mail koji sam dobila ( jedan od onih šovinističkih :) )

- Zašto svi uragani imaju ženska imena?
- Kad dođu vlažni su i topli, a kad odu odnose kuće,automobile...

- Koja je razlika između žene i ljubavnice?
- 30 kg!

- Koji uređaj smanjuje buku za 90%?
- FLASTER koji zalepiš ženi preko usta!

- Koja je razlika između žene i teroriste?
- S teroristom su mogući pregovori!

-Zašto žene duže žive od muškaraca?
- Valjda zato jer nemaju ženu.

- Koja je razlika između vile i veštice?
- 5 godina braka...

- Zašto su žene trodimenzionalne?
- Jer govore jedno, misle drugo a rade treće...

 Ljubim vas dragi moji blogeri!

mama, 

potrošila sam hiljade stihova, a opet nijedan od

njih nije vredan tebe.... 

volim te najviše na celom svetu....

srećan ti rođendan, mama!