Na žalost, još nisam oženjen, a do duše bio sam veren, ali do venčanja nije došlo zbog ovoga:

"Za Novu Godinu hteo sam verenici da kupim rukavice, koje bih joj poslao u paketiću sa pismom. U prodavnici sam sreo koleginicu sa fakulteta koja je kupovala gaćice. Nespretnošću, prodavačica je zamenila poklone. Tako da je koleginica uzela rukavice a ja gaćice, koje sam poslao verenici misleći da su rukavice. 

Često zamišljam verenicu ispod novogodišnje jelke kako  je reagovala kada je otvarila poklon i pročitala pismo:

"Draga verenice,

Dugo sam razmisljao čime da te obradujem i dokažem svoju ljubav. Zadnji put sam konačno primetio šta ti treba pa ti šaljem u paketiću. Želeo bih da u njima provedeš divne trenutke. Želeo bih biti pored tebe kada ih budeš navlačila i tek se u pismu usuđujem reći da bi ih poljubio. Jako su mi se svidele, pa sam bio ubeđen da će se svideti i tebi. Namerno sam uzeo manji broj jer će se vremenom i zbog češće upotrebe raširiti, a zna se da su lepše kada su tako priljubljene. Imale su takve do članaka ali što su kraće brže se skidaju. Mislio sam kupiti obložene krznom ali takve bi ti smetale a osim toga krzno golica a i prevruće su što sam primetio kod koleginice. A probao sam ih i na prodavačici. Uskoro će proleće ali koliko mi je poznato ti ih tada ne nosiš. Ne zaboravi ih kada pođeš sa prijateljicama u diskoteku. Kupio sam namerno takve koje se brzo skidaju ako se žuri tebi i tvojim prijateljicama. Neće dugo biti čiste jer ljudi imaju prljave ruke, a koliko znam ti si sa ljudima stalno u kontaktu. Još nešto ako ti se ne sviđaju možeš ih zameniti prodavačica će ti drage volje dati druge. Kada se budu pocepale nemoj ih baciti jer ću po stare dane njima brisati naočare budući da su još uvek natopljene mirisima koji će me zauvek podsećati na tebe i tvoju ljubav.

Zauvek tvoj..."

Pažljivo sa poklonima dakle!

Dobro jutro, dragi moji blogeri! Želim vam nasmejan, lep i uspešan dan! 

Ljubi vas vaša Hajper :) 

P.S SVAKA SLIČNOST FIGURICA NA DONJOJ SLICI SA DR. MISHOM I  DRAGOM NAM CICILLY JE SASVIM SLUČAJNA I TOLIKO NEBITNA DA NE ZNAM ŠTO SAM VAM SKRENULA PAŽNJU NA TO.

Čuvena šema "radi preko leta u Americi" veoma je popularna u poslednje vreme, barem ovde u Timočkoj krajini, i mnogi koje poznajem razmišljali su o tome da svoj budžet popune upravo na ovaj način. Neke je sprečio strah od neizvesnog, od velike zemlje, stranih lica i ljuda, a neke je sprečila činjenica da nisu mogli da sakupe oko 2000 eura koliko prosečno izađe odlazak preko jedne od agencija koje nude odlazak u SAD i druge zemlje sveta....

Elem, moj drug Bojan je morao da ode, nije imao izbora, ni vremena za strah, ni za razmišljanje, sakupljao je novac veoma temeljno... Zašto u SAD? Jednostavno, ostao je nedavno bez oca, a majci je potrebna operacija... duga priča, sve u svemu, muka...

Prijavio se u agenciju UNITED WORK AND TRAVEL koja je tobože na dobrom glasu i veoma uspešno to radi godinama ( tako barem kažu ljudi, i barem tako je kazao naš zajednički prijatelj koji radi kao promoter te agencije: ma drugari, pa da je nešto loše rekao bi vam, majke mi ), da bi dobio posao spasioca na bazenu ( a kad se samo setim da sam ga ja učila da pliva :) hehe... dođe mi da zaplačem ).... računao na to da naš kolega, dakle, naš prijatelj  radi za tu agenciju, pa će imati i dodatni plus i duplo veću šansu da će dobro proći.  

Odlazio je na pripreme na bazene, vežbao, držao dijetu da skine koje kilce, na jedvite jade  skupio potreban novac, i kada je čuo da je dobio vizu, spakovao je kofere. Teško mi je palo što ide, dobri smo drugari... ali poželela sam mu sretan put, sve najbolje i poručila da mi se što pre javi... 

Javio se danas...  

Prema planu trebalo da je da posao dobiju preko ruskog studentskog centra sa kojima je agencija UNITED WORK AND TRAVEL sve sredila.... Prespavali su, i krenuli ka studentskom centru , kad tamo: Žao nam je ali vas nema na spisku! Ne možemo da vam pomognemo... Molimo vas napustite centar.

Omg!

Pozvao je menadžera agencije, inače momka koga zna od malih nogu, računajući na pomoć a dobio je samo: Brate, ne mogu da ti pomognem. 

I tako se on i njegovih dvoje sapatnika našlo na cedilu... skupili su ono nešto siće u džepovima i iznajmili sobu... Šta sada? Obećanog posla nema... Para nema... Našli su neke dnevne poslove,kao pomoć da bi skupili nešto novca za klopu.

Otišao je u internet kafe i krenuo da šalje mailove kao lud... celu noć....  ljudima za koje je znao da imaju poznanike u inostranstvu, nadajući se da će se naći neko ko će biti voljan da mu pomogne.

Napokon, posle prave drame, posle neprospavane noći i iskidanih živaca, stigao je mail: imamo prijatelje u Vašingtonu, pomoćiće.

Sa tri sapa(u)tnika obreo se u Vašingtonu, umorni, gladni , razočarani, ali još uvek sa snažnom voljom da ostanu i zarade novce zbog kojih su i došli... uspeli su da pronađu posliće i sada žive u nekoj iznajmljenoj pomoćnoj kućici u Vašingtonu. Kuća tesna, ali srećom saputnici nisu besni. Kako se ispostavlja( doduše nije 100% proverena informacija): ta agencija je dospela na crnu listu američke ambasade... ako je tako,onda mislim stvarno ( znam da će mnogi sada kazati, pa trebao je da proveri, ali eto... kad računaš na reč i prijateljstvo).

Počela sam da plačem. Žao mi je, ne samo njega, mog prijatelja, koji je sad tamo preko, daleko, sam, prepušten sebi, volji dobrih ljudi, i prevaren.... već i zbog onoga u šta nas je ovo vreme pretvorilo... i zbog toga što je danas bukvalno hendikep biti siromašan , zbog toga što je život tako nepravedan...

Boki, druže... držim ti fige... Drži se... Nedostaješ mi puno.

Policija u Bukureštu traga za misterioznom plesačicom koja "nastupa" po vagonima gradskog metroa.

Srećni putnici koji su imali priliku da prisustvuju performansu oko šipke, opisali su je policiji kao "dobro odevenu, atraktivnu, mladu ženu".

Svoju tačku nepoznata striptizeta izvodi samo kada voz putuje između udaljenijih stanica u glavnom gradu Rumunije, piše list "Alo!".

Njen nastup se sastoji od striptiza i izazovnog plesa oko šipke gok sa kasetofona koji nosi sa sobom ide pesma Toma Džonsa "You can leave your hat on". Posle svoje tačke, sakuplja dobrotvorne priloge od iznenađenih putnika.

Dakle, ako ste se uželeli ovakvih uzbuđenja, izvolite na put - pravac 

Rumunija...

Inače, nebo se nad Zaječarom jutros natmurilo, kao da će kamenje da pada,

a ne kiša... ja se opkladim, čisto da ogrebem neki dinar za kredit za mobilni,

da će kiša pasti samo tako... Mama, dežurni meteorolog izlazi na terasu,

gleda levo-desno i kaže: Mah... ne, u Zaječaru neće.... 

Obzirom na grmljavinu koja trešti, opkladu smatram već dobijenom i

prepuštam se grickanju pomfrita...

Kad, ne lezi vraže, kiša ni da mrdne od okolnih brda... ni kap... jedna jedina.

Grrrrrrrrrr! Izlazim na terasu, protestvujem... mrmljam...

Mama izlazi zamnom i sasvim hladnim tonom kaže: Šta sam ti rekla...

Sumnjičavo škilji ka mom uhu ( naočare uredno zaboravlja i nikad ne

zna gde dok ne pođe da sedne da njih - divna osobina koju je prenela

na mene )... i kreće: aha! daj da vidim! čime si to dezinfikovala... znaš

li ti ovo ono... bla bla bla... tako da mi je uvo sada uredno pretreseno

kao švercer na carini...

A ja... piljim kroz prozor... i smišljam kome da uložim žalbu što nije

pala kiša... Kada smislim, javiću... 

Volim Operu. Ne pitajte me zašto. Jednostavno, je volim ( stanje

uma koje se prosto može opisati sa: navikla da kljuca na tom mestu ).

Međutim, nakon celog popodneva provedenog u ubeđivanju sa Operom,

koja mi nikako nije dopuštala da objavim svoj članak... Reših i ja da

pređem na Firefox. Zapravo, nakon olakšanja koje mi je Firefox

pružio, toliko sam mu bila zahvalna, da sam se u znak zahvalnosti

prijavila za učestvovanje u pokušaju obaranja svetskog rekorda

koji če pokušati Firefox u kategoriji najdownloadovanijeg softvera

u periodu od 24h.

Ako već niste, a želeli biste... izvolite se pridružiti:

 http://www.spreadfirefox.com/en-US/worldrecord

i postanite deo istorije...

Inače, današnji dan sam provela jurcajući unaokolo. Imala sam

neke druge planove, ali nažalost...

Juče sam rešila da ispunim svoju višegodišnju želju, pa sam

ponovo izbušila rupicu za minđušu na levom uhu i sada ih

opet imam dve :) naravno, uredno se krijem od mame, ne zato što

mi brani, već zato što će mi uho pretrljati sa barem tri različita

antibiotika, pola litra alkohola i jodom...

Sad samo preostaje da nađem neku lepu minđušicu... :)

Ljubim vas....

Naravno, odavno mi je poznata ova priča... ali sam mislila da je to

sve samo izmišljotina... 

Kako mi se čini, sve je bliži dan kada će iz zvučnika moći da se čuje

sledeće:

Oblaci su gusti 

ko bod na ponjavu...

(unca, unca,unca, rkekoke, rkekoke)

Ima te izmuzem

ko Izvorac kravu

(unca, unca, unca, rkekoke, rkekoke)...

E stvarno svašta...