Danima čekala ja na ove fotografije ( nije što sam radoznala, nego zato

da bih imala zadovoljstvo da kažem: vidi moje lepotice...i ubacim par onih

jaooooooo... jaooooooooooo....  da se slatko nauživam... i da mogu

da društvu pokazujem sa kakvom se bombonicom ja družim... )...

I konačno sam dočekala... Zamolila sam Tužnu da mi dozvoli da ih podelim

sa vama, jer znam da bi i vi voleli da vidite kako se doteralo naše drago

mezimče.

Složila se ( a i da se nije složila ne bi joj pomoglo jer bih joj garantovano

hakovala kompjuter xi xixixixix ), i pozdravlja vas puno... trenutno sprema prijemni

ispit, i ja vas pozivam da joj svi držimo palčeve i da joj pošaljemo

jedan ogroman cunami talas pozitivne energije....

Uživajte u sličicama.... Ljubi vas teta Hajper... i vaša lepotica... 

Nekada davno,sve ljudske vrline i slabosti, našle su se na jednom skrivenom mestu na zemlji. Kada je DOSADA zevnula po treći put, LUDOST je, uvek tako luda, uzviknula :“Hajde da se igramo žmurke!“
INTRIGA je podigla desnu obrvu, a RADOZNALOST je, ne mogavši da odoli, zapitala :“Žmurke? Kakva je to igra?“
„To je jedna igra“, poče da objašnjava LUDOST u kojoj ja pokrijem oči i brojim do milion dok se vi ne sakrijete. Kada završim sa brojanjem, polazim u traganje i koga ne pronađem, taj je pobednik“
ENTUZIJAZAM je zaplesao, sledila ga je EUFORIJA. SREĆA je toliko skakala da je to nagovorilo SUMNJU i APATIJU, koje nikada ništa nije interesovalo, da se pridruže igri.
Ali nisu svi hteli da se igraju. ISTINA je bila protiv skrivanja,a i zašto bi se skrivala?! Ionako je, naposletku, uvek svi pronađu.
PONOS je mislio da je to glupa ideja, iako ga je zapravo mučilo to što on nije bio taj koji se setio da predloži igru.
OPREZ nije hteo da rizikuje.
„1, 2, 3….“, počela je da broji LUDOST.
Prva se sakrila LENJOST, koja se, kao i uvek, samo bacila iza prvog kamena na putu. VERA se popela u nebo, ZAVIST se sakrila u senci USPEHA, koji se, uz veliku muku, popeo na vrh najvišeg drveta. VELIKODUŠNOST nikako nije mogla da se odluči gde da se sakrije, jer joj se svako mesto činilo savršenim za jednog od njenih prijatelja. LEPOTA je uskočila u kristalno čisto jezero, a KRASOTA je našla svoje mesto u letu leptira. SLOBODA u dahu vetra. SEBIČNOST je pronašla savršeno skrovište, ali samo za sebe.
LAŽ se sakrila na dno okeana (laže, sakrila se na kraju duge), a POŽUDA i STRAST u krateru vulkana.
ZABORAV je smetnuo s uma da treba da se sakrije, ali to nije ni važno.
Kada je LUDOST brojala 999999, LJUBAV još uvek nije pronašla skrovište, jer je svako mesto bilo zauzeto. Ugledavši ružičnjak, uskočila je, pokrivši se prekrasnim pupoljcima.
„Milion“, uzviknula je LUDOST i počela svoje traganje.
Prvo je pronašla LENJOST iza obližnjeg kamena. Ubrzo je začula VERU kako priča s Bogom na nebu, a STRAST i POŽUDA su od straha iskočile iz vulkana. Slučajno je pronašla ZAVIST i naravno USPEH, a SEBIČNOST nije trebalo ni tražiti, ona je sama izletela iz svog skrovišta, koje je u stvari bilo pčelinja košnica.
Od tolikog traganja, LUDOST je ožednela i tako je u kristalno čistom jezeru pronašla LEPOTU. Sa SUMNOM joj je bilo najlakše, ona nije mogla da se odluči za skrovište, pa je ostala da sedi ispod obližnjeg drveta.
Tako je LUDOST, malo pomalo, pronašla sve.
TALENAT u zlatnom klasju žita, TESKOBU u izgoreloj travi, LAŽ na kraju duge (laže, bila je na dnu okeana), a ZABORAV nije mogao da se seti da su se uopšte nečega i igrali.
Jedino LJUBAV nije mogla da pronađe.
LUDOST je pretražila svaki grm, svaki vrh planine i kada je već bila besna, ugledala je ružičnjak. Ušavši u ružičnjak, uzela je suvu granu i od besa i iznemoglosti, počela da udara po njegoivm prekrasnim pupoljcima. Odjednom se začuo bolan krik.
Ružino trnje izgrebalo je oči LJUBAVI i oslepelo je. LUDOST nije znala šta da učini i kako da ispravi učinjenu grešku. Plakala je i molila za oproštaj.
Na kraju je odlučila da zauvek ostane uz LJUBAV i pomaže joj!!!!

Od tada, LJUBAV JE SLEPA I LUDOST JE UVEK PRATI….

Svim blogerima... zato jer vas VOLIM...

Današnji dan posvetila sam velikom spremanju mog bloga...

Dobro, možda baš i nije toliko očigledna razlika, ali verujte mi

trudila sam se...

Konačno sam uradila banere za neke moje drage blogere:

tužnu, domaćicu, glumca, Pinokio, gosn Baladaševića i Stepskog vuka...

Pozivam ih da se izjasne o tome kako im se dopadaju

( ne budite baš previše strogi, nisam baš neki majstor za 

izradu banera... :) to jednostavno nije moje polje delovanja ) 

Elem, još odavno sam naišla na ovaj domaći zadatak, i dopao mi se...

Zašto ga do sada nisam uradila i podelila sa vama? Hm, pa 

odgovor je prilično jednostavan: imam jako mali broj fotki iz 

detinjstva, odnosno perioda kada sam baš bila mala...

Ipak, bila sam vredna, pa sam uspela da pronađem mojih

5 omiljenih fotografija...

Pozdrav, dragi moji blogeri... :) 

Ustala sam u podne... misli totalno usporenih, toliko da ih osećam kao

velike  ledene bregove... Uvek je tako kad se unervozim pred spavanje...

U duhu Pitagorine škole, pokušavam da se prisetim svih događaja od 

juče, i snova koje sam sanjala u toku noći... memorija prekinuta...

Sklupčala sam se, obgrlila se, i osećam se kao velika, debela mačka

koja je nakon nekoliko sati provedenih na mrazu konačno uspela da

se uvuče pored tople peći... želim da osećaj traje večno, ali to je

iluzija... 

Ustajem... kafa ima neki bezvezni ukus, kapci su mi teški...

Gledam svoj odraz u ogledalu, izgledam kao da sam par rundi boksovala

sa Holifildom...

Uzimam šolju, onu sa natpisom "Budi pametan, ostani glup", vučem se

ka terasi.. usput skupljam ručno čvorenu ponjavicu ( čvoril smo je za 

vreme bombardovanja, to nam je bila jedina zanimacija u te dane )

bacam je na hladni teraco, i piljim u nebo...

Osećam se pomalo kao Gogo... tačno znam da mi je izraz lica tup...

Ne, nisam iznova depresivna i pesimistična, samo mi je potrebno da 

malo napunim baterije... i biću kao nova, obećavam... a do tada,

želim da se osećam kao velika, debela perisjska mačka... da se

sklupčam i mirno posmatram kako protiču sati ovog dana...

Šest najvažnijih reči: Ja priznajem da sam načinio grešku.
Pet najvažnijih reči: Ti si to dobro uradio.
Četiri najvažnije reči: Koje je tvoje mišljenje?
Tri najvažnije reči: Ako ti želiš...
Dve najvažnije reči: Hvala ti.
Najvažnija reč: Mi.
Najmanje važna reč: Ja.

A jutrošnji red u dragom mi diskontu se otegao kao gladna godina. U svakom

redu bar po jedan podstrekač linča, čije bi žrtve trebale da budu kasirke,

koje su tobože krive, ne samo zbog dugog reda, već i zbog toga što se 

kupci nisu naspavali, što su se okliznuli pred vratima, što pada kiša, ili 

ih komšija nervira...

Uređivači gondola su rešili da posred one gužve popunjavaju raftove.

Na sve strane su pobacane kutije, naređana kolica - ako imate nameru

da prođete kolicima, potrebna vam je manevarska veština Mihaela Šumahera 

Dok stojim u redu pitam se kao i uvek zašto uopšte

i dolazim ovde, kad me čeka ovakav isti haos svaki put? Dolazim to istog

zaključka kao i uvek: Navikla se kokoš da kljuca na istom mestu. 

Tipično subotnje jutro.

Smeškam se, stavljam slušalice na uši i puštam radio, jer me ona muzika

koju puštaju izuva iz cipela, dajem sve od sebe da ne hejtujem ceo svet,

ali nešto me neće...

Rezultat: ušla sam nasmejana, a izašla iz diskonta kao mega mrgud, kao

sveže natempirana atomska bomba...

Dolazim kući, upadam u toalet i počinjem da plačem - od nervoze, i zbog

želje da zapalim cigaretu... ( tobože, to će mi pomoći kao od zezanja,

lažem te Bože! ) Neurotično se umivam ledenom vodom...

Pola sata kasnije, lezim se od uva do uva.... Ne, nisam zapalila 

cigaretu...

Jednostavno, prošlo me je. Nisam prolupala - uhvatio me je PMS...

( ne, ne mislim na Lečićev politički pokret koji nosi ime:

Pokret Moja Srbija, već na onaj drugi). 

Da, naravno, naše bake nisu znale za to, ali imale su one svoje

marame sa svežim krompirom koje su vezivale oko čela... :) prema tome,

svakom njegovo oružije. 

Trenutno primenjujem magiju za razvedravanje i prestanak kiše:

piljim u horizont i razmišljam šta bih sve mogla da radim kad bi 

prestala kiša... Ako to ne upali, uzeću kišobran i sešću na terasu,

sestra kaže da to uvek upali.

I tako, da ne smaram... Pozdravljam vas i šaljem vam puno

pozitivne energije i pitam vas: zašto ne izbijamo iz diskonta, čak

i onda kada ušteda možda toliko velika, da bi opravdala odlazak u iste?

I za kraj... inspirisana Vladičinim postom... ( tek da ne bude

zabune, poruka koja je ispisana ne odnosi se na tebe  ,

ali eto, to mi je prvo palo na pamet )... 

أنا أحبك. 

我愛你。 

मैं आपसे प्यार करता / करती हूँ . 

Srdačno preporučujem Google Translate, svima onima koji 

ga još ne koriste :) , istovremeno skrećem pažnju da svaki 

prevod provere najpre u engleskoj varijanti, jer sa hrvatskim

kat kad dođe do nepodudarnosti prevoda.

http://translate.google.com/translate_t