Sasvim obično nedeljno veče...  Kafići dupke puni tipova koji su pobegli od kuće da bi na miru gledali fudbalske utakmice... Klinci i klinceze bleje oko čuvenog Konaka, penzioneri po starom dobrom običaju iz 60-tih godina furaju po korzou... u ekipicama od po 5-6...

Psi uredno dremaju po uređenim travnjacima,sklupčani.... nekolicina nastoji da se umili prolaznicima i dobije neku klopu... 

Usred centra parkiran Rols Rojs... crno zlatni, sa felnama skupljim od dvosobnog stana u centru grada... Gazda po starom dobrom običaju kada je vozio tatinog fiću u gepeku drži svoj Armani sako...

Suvišno je valjda da pomenem da Rols izgleda kao da je upao negde u Bermudskom trouglu i pao posred Zaječara...  

Naravno, sasvim diskretno pokušavam da se prišunjam i uslikam auto ( pod budnim okom svih ostalih prolaznika, gostiju kafića kojima je utakmica iznenada postala dosadna, pa i samog gazde... )... 

Vraćam se sa pecivom i veknom hleba u kesi, po razlokanim trotoarima i nešto se mislim ( nimalo maliciozno verujte na reč ) : šta čovek treba da radi u zemlji Srbiji        ( izuzev da bude udovica kakvog ratnog profitera ili estradna umetnica, da ne kažem pevaljka ) pa da pošteno ( ili barem iole  pošteno) zaradi ovakav autić u napaćenoj zemlji kao što je ova i kakav je to uopšte trip akati Rols po razlokanim ulicama (sa rupama dovoljno velikim da u njih upadne i na licu mesta pogine slon?) samo da bi ga parkirao usred Zaječara  ( mislim, nije valjda da se sve svodi samo na no: ima se pa se i može! )

Pretpostavljam da je liku lepo... i pretpostavljam da bi možda i bilo fino poživeti makar pola sata u svetu u kome možeš mnogo toga da priuštiš sebi...

Pretpostavljam da bi verovatno doživeo infarkt kada bih mu prišla i kazala: Čiko, daj mi jedan krug, vraćam se odmah! Ne samo zbog grešne pomisli da bih mogla da furam njegova kolica, nego i zato što je skupa sa vlasničkim listom za Rolsa kupio i večitu mladost i curu tačno 35 godina mlađu od sebe ( igrom slučaja "poznajem" i čiku i devojčicu mu ).

No, ne jaše konja onaj kome liči , nego onaj ko ga ima... 

Šta sve ne možeš u Zaječaru kad si švorc?

Hm.... mnogo toga, ali ono što prvo moraš da naguraš u glavu da bi ostao živ i normalan jeste da se ne možeš nadati pojavljivanju neočekivane sile koja rešava stvar. Praktično rečeno: bolje kesa sa hlebom i pecivom u ruci, nego čika sa Rolsom na grani... :) 

A šta sve ne možeš kad si pun kao brod? 

Ne možeš se nadati da čak i tvoji najbolji "prijatelji" neće iza leđa kazati da si pedofilski smrad i guzičar....  (prema tome, podložan si ogovaranju, mržnji, preziru, i svemu ostalom baš kao i običan smrtnik)... 

Rečima čuvenog Ingmara Bergmana: "Kako god se okreneš, zadnjica ti ostaje otpozadi"...

Dragi moji blogeri, želim vam laku noć...  i miran san... To barem možemo sebi priuštiti.

Na žalost, još nisam oženjen, a do duše bio sam veren, ali do venčanja nije došlo zbog ovoga:

"Za Novu Godinu hteo sam verenici da kupim rukavice, koje bih joj poslao u paketiću sa pismom. U prodavnici sam sreo koleginicu sa fakulteta koja je kupovala gaćice. Nespretnošću, prodavačica je zamenila poklone. Tako da je koleginica uzela rukavice a ja gaćice, koje sam poslao verenici misleći da su rukavice. 

Često zamišljam verenicu ispod novogodišnje jelke kako  je reagovala kada je otvarila poklon i pročitala pismo:

"Draga verenice,

Dugo sam razmisljao čime da te obradujem i dokažem svoju ljubav. Zadnji put sam konačno primetio šta ti treba pa ti šaljem u paketiću. Želeo bih da u njima provedeš divne trenutke. Želeo bih biti pored tebe kada ih budeš navlačila i tek se u pismu usuđujem reći da bi ih poljubio. Jako su mi se svidele, pa sam bio ubeđen da će se svideti i tebi. Namerno sam uzeo manji broj jer će se vremenom i zbog češće upotrebe raširiti, a zna se da su lepše kada su tako priljubljene. Imale su takve do članaka ali što su kraće brže se skidaju. Mislio sam kupiti obložene krznom ali takve bi ti smetale a osim toga krzno golica a i prevruće su što sam primetio kod koleginice. A probao sam ih i na prodavačici. Uskoro će proleće ali koliko mi je poznato ti ih tada ne nosiš. Ne zaboravi ih kada pođeš sa prijateljicama u diskoteku. Kupio sam namerno takve koje se brzo skidaju ako se žuri tebi i tvojim prijateljicama. Neće dugo biti čiste jer ljudi imaju prljave ruke, a koliko znam ti si sa ljudima stalno u kontaktu. Još nešto ako ti se ne sviđaju možeš ih zameniti prodavačica će ti drage volje dati druge. Kada se budu pocepale nemoj ih baciti jer ću po stare dane njima brisati naočare budući da su još uvek natopljene mirisima koji će me zauvek podsećati na tebe i tvoju ljubav.

Zauvek tvoj..."

Pažljivo sa poklonima dakle!

Dobro jutro, dragi moji blogeri! Želim vam nasmejan, lep i uspešan dan! 

Ljubi vas vaša Hajper :) 

P.S SVAKA SLIČNOST FIGURICA NA DONJOJ SLICI SA DR. MISHOM I  DRAGOM NAM CICILLY JE SASVIM SLUČAJNA I TOLIKO NEBITNA DA NE ZNAM ŠTO SAM VAM SKRENULA PAŽNJU NA TO.

Ovaj dan je počeo lepo,... pa ne bi bilo da se tako i završi, ako je to ikako moguće...  Iako verujem da je ovaj tekst većini ljudi poznat, verujem da će vas ipak iznova nasmejati. A smeh, smeh leči i najgore i najteže rane, i vraća čoveka u život... Lepo spavajte!Ljubi vas vaša teta Hajper :) P.S Ovaj tekst preporučujem glumcu i dr. Mishi. 

***Pismo zbunjenog Džoa odeljenju za tehničku podršku poznate softverske kuće...

"Poštovana gospodo,

Prošle godine izvršio sam upgrade programa Devojka 7.0 na Supruga 1.0 i zapazio da je novi program neočekivano počeo da generiše dečicu koja zazimaju veliki deo prostora, a uz to koriste i vitalne sistemske resurse. Ovaj fenomen uopšte nije naveden u pratećoj brošuri. Uz to, Supruga 1.0 instalirala se i u ostale programe, podiže se zajedno sa inicijalizacijom sistema i odatle nadgleda sve ostale sistemske aktivnosti.

Aplikacije kao što su Noćni poker 10.3, Pijani momci 2.5 i Subotnji fudbal 5.0 više ne funkcionisu, čak izazivaju i krah sistema kad god ih selektujem. Ne polazi mi za rukom da Suprugu 1.0 zadržim u bekgraundu dok pokušavam da pokrenem neke od mojih omiljenih aplikacija. Razmišljam o tome da se vratim na Devojku 7.0, ali deinstalacija novog programa ne funkcioniše.

Pomozite mi, molim vas!!!

Unapred hvala,

Džo"

"Dragi Džo,

Ovo je dosta čest problem kod korisnika koji ne shvataju osnovnu koncepciju ovakvog softvera. Mnogi ljudi prelaze sa Devojke 7.0 na Suprugu 1.0 sa idejom da će tako dobiti KORISNIČKI i ZABAVAN PROGRAM. Supruga 1.0 je OPERATIVNI SISTEM koji su autori dizajnirali tako da pokreće sve ostalo. Teško da ćeš uspeti da očistiš Suprugu 1.0 kako bi se vratio na Devojku 7.0. Skriveni sistemski fajlovi izazvaće Devojku 7.0 da emulira Suprugu 1.0, a time ništa ne dobijaš. Nakon što je sistem jednom instaliran, deinstalacija, brisanje ili čišćenje programskih fajlova je nemoguće.

Oni koji su pokušali da instaliraju Devojku 8.0 ili Suprugu 2.0 zaradili su još više glavobolje nego sa originalnim sistemom. Zato ti preporučujem da zadržiš Suprugu 1.0 i pomiriš se sa situacijom. Budući da i ja imam instaliran isti operativni sistem, savetujem ti da pročitas poglavlje priručnika posvećeno PMP-u (Problemima Među Partnerima). Preporučena akcija je prelazak u komandni direktorijum C:IZVINI. Svakako izbegavaj preteranu upotrebu Esc tastera, zato što svako njegovo pritiskanje traži novo aktiviranje komande IZVINI da bi se operativni sistem vratio u normalu.

I još nesto: ne pokušavaj nipošto, pod bilo kakvim okolnostima, da instaliraš Sekretaricu u mini suknji 3.3!!! Tvoja Supruga 1.0 ne samo da ne podržava ovu aplikaciju, već može da izazove nepovratno oštećenje operativnog sistema.

Puno sreće,

Odeljenje za tehničku podršku"

Čuvena šema "radi preko leta u Americi" veoma je popularna u poslednje vreme, barem ovde u Timočkoj krajini, i mnogi koje poznajem razmišljali su o tome da svoj budžet popune upravo na ovaj način. Neke je sprečio strah od neizvesnog, od velike zemlje, stranih lica i ljuda, a neke je sprečila činjenica da nisu mogli da sakupe oko 2000 eura koliko prosečno izađe odlazak preko jedne od agencija koje nude odlazak u SAD i druge zemlje sveta....

Elem, moj drug Bojan je morao da ode, nije imao izbora, ni vremena za strah, ni za razmišljanje, sakupljao je novac veoma temeljno... Zašto u SAD? Jednostavno, ostao je nedavno bez oca, a majci je potrebna operacija... duga priča, sve u svemu, muka...

Prijavio se u agenciju UNITED WORK AND TRAVEL koja je tobože na dobrom glasu i veoma uspešno to radi godinama ( tako barem kažu ljudi, i barem tako je kazao naš zajednički prijatelj koji radi kao promoter te agencije: ma drugari, pa da je nešto loše rekao bi vam, majke mi ), da bi dobio posao spasioca na bazenu ( a kad se samo setim da sam ga ja učila da pliva :) hehe... dođe mi da zaplačem ).... računao na to da naš kolega, dakle, naš prijatelj  radi za tu agenciju, pa će imati i dodatni plus i duplo veću šansu da će dobro proći.  

Odlazio je na pripreme na bazene, vežbao, držao dijetu da skine koje kilce, na jedvite jade  skupio potreban novac, i kada je čuo da je dobio vizu, spakovao je kofere. Teško mi je palo što ide, dobri smo drugari... ali poželela sam mu sretan put, sve najbolje i poručila da mi se što pre javi... 

Javio se danas...  

Prema planu trebalo da je da posao dobiju preko ruskog studentskog centra sa kojima je agencija UNITED WORK AND TRAVEL sve sredila.... Prespavali su, i krenuli ka studentskom centru , kad tamo: Žao nam je ali vas nema na spisku! Ne možemo da vam pomognemo... Molimo vas napustite centar.

Omg!

Pozvao je menadžera agencije, inače momka koga zna od malih nogu, računajući na pomoć a dobio je samo: Brate, ne mogu da ti pomognem. 

I tako se on i njegovih dvoje sapatnika našlo na cedilu... skupili su ono nešto siće u džepovima i iznajmili sobu... Šta sada? Obećanog posla nema... Para nema... Našli su neke dnevne poslove,kao pomoć da bi skupili nešto novca za klopu.

Otišao je u internet kafe i krenuo da šalje mailove kao lud... celu noć....  ljudima za koje je znao da imaju poznanike u inostranstvu, nadajući se da će se naći neko ko će biti voljan da mu pomogne.

Napokon, posle prave drame, posle neprospavane noći i iskidanih živaca, stigao je mail: imamo prijatelje u Vašingtonu, pomoćiće.

Sa tri sapa(u)tnika obreo se u Vašingtonu, umorni, gladni , razočarani, ali još uvek sa snažnom voljom da ostanu i zarade novce zbog kojih su i došli... uspeli su da pronađu posliće i sada žive u nekoj iznajmljenoj pomoćnoj kućici u Vašingtonu. Kuća tesna, ali srećom saputnici nisu besni. Kako se ispostavlja( doduše nije 100% proverena informacija): ta agencija je dospela na crnu listu američke ambasade... ako je tako,onda mislim stvarno ( znam da će mnogi sada kazati, pa trebao je da proveri, ali eto... kad računaš na reč i prijateljstvo).

Počela sam da plačem. Žao mi je, ne samo njega, mog prijatelja, koji je sad tamo preko, daleko, sam, prepušten sebi, volji dobrih ljudi, i prevaren.... već i zbog onoga u šta nas je ovo vreme pretvorilo... i zbog toga što je danas bukvalno hendikep biti siromašan , zbog toga što je život tako nepravedan...

Boki, druže... držim ti fige... Drži se... Nedostaješ mi puno.

Činjenica da dragi nam blog.rs već nekoliko dana štrajkuje i ratuje

sa korisnicima i adminima, podestila me je na jedan mail koji sam odavno

dobila. Kada sam ga pročitala smejala sam se kao luda - zato što sam

skontala da nisam jedina koja ima "problema" sa savremenom tehnologijom.

Tekst posebno preporučujem sanjalici - verovatno joj posle ovoga neće ni

na kraj pameti biti misao koja je muči već par dana.

-U emisiji "POLARATOR" na trećem kanalu u četvrtak 21. 03. '91. u delu emisije kada su voditelji odgovarali na pitanja gledalaca vezana za kompjutere jedno od postavljenih pitanja je bilo: "Želeo bih da kupim kompjuter; čuo sam da je 386 dobar pa sam hteo da čujem šta vi mislite, ali zbog fanansijske situacije bih kupio samo tastaturu i priključio je na TV a kao spoljnu memoriju bih koristio kasetofon?" Voditelj je jednostavno ostao bez teksta.

-Zbunjeni korisnik IBM računara imao je problem sa štampanjem dokumenata. Rekao je tehničaru IBM-a da mu kompjuter kaže da "ne vidi printer". Onda je takođe pokušao da okrene monitor ka štampaču, ali kompjuter ni tada nije mogao da "vidi" štampač.

-Jedan Compaq tehničar primio je poziv od korisnika koji se žalio da njegov sistem neće da čita tekstualne datoteke sa njegovih starih 5.25" disketa. Posle postepenog eliminisanja mogućih uzroka kao što su magneti ili izvori toplote [kojima su diskete možda bile izložene], ustanovljeno je na kraju da je korisnik stavio nalepnice na diskete, a zatim uvukao diskete u pisaću mašinu i otkucao nazive na njima.

-Jedna žena je zvala službu za tehničku podršku firme "Canon" jer je imala problem sa štampačem. Tehničar sa druge strane ju je pitao da li "radi pod Windowsom (prozorima)". Žena mu je odgovorila: "Ne, moj sto je pored vrata, ali to je dobar predlog. Čovek u sobi do mene sedi pod prozorom, i štampač mu radi perfektno".

-Tehničar: "Okej... Sada dvostruko kliknite na ikonu File Manager."
Mušterija: "Zato ja mrzim Windows - zbog ikona. Ja sam protestant, i ne verujem u ikone."
Tehničar: "Znate, to je samo industrijski termin. Ne verujem da su mislili na te ikone."
Mušterija: "Ne zanimaju me nikakvi 'industrijski termini'. Ja ne verujem u ikone."
Tehničar: "Onda, zašto ne kliknete na 'malu sličicu' kartoteke... 'Mala sličica', okej?"
Mušterija: [klik]

-Jedan tip je zvao službu tehničke podrške i žalio se na poruku "Access Denied" svaki put kada pokuša da se uloguje. Ispostavilo se da je kucao korisničko ime i lozinku velikim slovima.
Tehničar: "Okej, sada probajte još jednom, ali koristite mala slova."
Mušterija: "Ali ja na tastaturi imam samo velika slova."

-Jedan kupac kod firme AST zamoljen je da pošalje kopije defektnih disketa. Posle nekoliko dana stiglo je pismo sa fotokopijama disketa.

-Jedna nova korisnica pozvala je Dell tehničku podršku i rekla da ne može da uključi svoj novi Dell kompjuter. Posle uveravanja da je kompjuter pravilno uključen na mrežno napajanje, tehničar je pitao šta se desilo kada je pritisnula dugme na kome piše "Power". Njen odgovor je bio da pritiska i pritiska ovu nožnu pedalu ali da se ništa ne dešava. "Nožna pedala" bio je u stvari miš.

-Mušterija firme Compaq pozvala je tehničku podršku da kaže da njen ganc novi kompjuter neće da radi. Rekla je da je otpakovala kompjuter, ukjučila ga u struju i sedela je pored njega 20 minuta čekajući da se nešto desi. Kada ju je tehničar upitao šta se desilo kada je pritisnula prekidač na kućištu, pitala je "A kakav prekidač?"

-"Halo, je li to tehnička podrška?"
"Da, kako vam mogu pomoći?"
"Držač za čaše na mom PC-iju je polomljen a kompjuter je još pod garancijom. Je l' se može popraviti?"
"Izvinite, jeste li rekli: držač za čaše?"
"Da, to je pričvršćeno na prednjoj strani mog kompjutera."
"Molim vas izvinite ako zvučim zbunjeno; to je zato što jesam zbunjen. Jeste li vi dobili taj deo na promociji, na sajmu? Kako ste dobili taj "držač za čaše"? Ima li on neku oznaku na sebi?"
"Dobila sam ga sa kompjuterom. Ne znam ništa o nekoj promociji. Od oznaka ima samo "4X" na sebi."
U ovom trenutku tehničar je morao da prekrije slušalicu u napadu smeha. Ta osoba je koristila fioku od CD-ROM drajva kao dršač za čaše i onda se ona odlomila.

Primera je još mnoooooooooooooooooogo.... 

Još mi je u glavi čuvena definicija hardvera koju sam čula na predavanju

iz informatike na faksu:

Hardver je ono što trpi kada zakaže softver ili korisnik zezne stvar.

Prema tome, pre nego što primenite na računaru čuveni metod:

"sad ću ja tebi..."... prvo pogledajte da li ste možda vi negde 

pogrešili...

Posle svega, računar samo radi ono što mu mi kažemo...