Da zadatak veroučitelja u srcu Evope na samom početku XXI veka, u vreme kada mladež nije ono što je nekada bila ( što zbog u DNK instaliranih demokratskih principa o pravu na slobodu mišljenja, što zbog aditiva štedro dodatih hrani koji izazivaju erupciju hormona, kao i činjenice da "panta rhei" ) nije nimalo jednostavan zadatak pokazuje i sledeći domaći zadatak iz veronauke. Inače, pred vama se našao zato što ga je veroučitelj ocenio negativnim mišljenjem, predočio razrednom starešini i školskom psihologu, što je pak pokrenulo čitavu malu revoluciju o tome kako veronauka utiče za mlade i kako bi veroučitelji trebali da se postave prema svojim učenicima...  

"Moja razmišljanja o Darvinu"

"Darvin je bio naučnik koji je nekada davno privukao pažnju ostalih naučnika tako što je kazao da je čovek nastao evolucijom majmuna, a ne tako što ga je Bog stvorio za šest dana. Mada se baš potrudio da to i dokaže, mnogi mu nisu poverovali. Čuo sam da je njegova knjiga o evoluciji remek delo, ali ima tu nešto što me muči - kako je došlo do evolucije detlića? Kako je Darvin objasnio njegovu evoluciju ( jer tata kaže da je na internetu čitao da je glava detlića neverovatno složeno napravljena - toliko da je prava pravcata prirodna bušilica i to ne prosta, već visoka tehnologija! ). Nigde nisam pronašao priču o evoluciji detlića, a ni tata je nije znao, ali evo kako ja zamišljam da bi to objašnjenje moglo da zvuči:

Bio jednom neki detlić koji se pre par miliona godina suočio sa stambenim problemom-izgradnja gnezda je bio težak posao, on nije bio vešt, a bilo je problema i naći dobro mesto za gnezdo. Pored toga, imao je puno neprijatelja i grabljivica koje su mu otežavale život, pa je živeo jako teško, a imao je porodicu sa puno dece koja je stalno rasla.

Čuvajući tako jednom gnezdo, dok je mama-detlić otišla po hranu, ni sam ne znajući kako - na pamet mu je pala pomisao, ni sam ne znajući kako, da bi bilo fino kad bi mogao da izbuši rupu i da u njoj napravi gnezdo, kao što to rade komšija Meda i Miš. Prvo je lupnuo lagano, a onda sve jače... onda je skupio hrabrost i udario iz sve snage i uginuo. Verovatno mu je poslednje u mislima bilo da ne treba bušiti bukvu, ali to nije mogao da kaže svojoj deci koja su ga posmatrala. Tako je valjda sve počelo, i dok su drugi detlići sakupljali hranu i pravili dobra gnezda i živeli dobro, drugi detlići koji to nisu umeli životarili su i lupali glavom o drvo pokušavajući da reše svoj stambeni problem... kada su "pametni detlići" shvatili da će drugi detići uspeti da izbuše rupu, oni su se ukrstili sa njima i nastavili da žive dobro kao i pre... i tako par miliona godina i par milijardi uginulih detlića kasnije, detlić je evoluirao u mašinu za bušenje drveta.

Ali, ta priča ima par rupa... kako je uginuli detlić prenosio svojim potomcima znanje koje je sticao i kako oni nisu, shvatajući da će uginuti ako probaju da buše drvo nisu odustali od cele priče? Kako od toliko pokušaja nisu izumrli detlići ? ( možda je tako izumrla ona ptica Do-do pokušavajući da nauči da leti?). Zašto je detlić baš rešio da buši drvo, umesto da kandžama kopa rupe u zemlji ili nešto tako?

Kako je došlo do izmene u genetskom kodu - tj. kako je priroda znala šta tačno treba detliću? Da li je strah od smrti  uzrok za to? ( ali zašto onda kod drugih vrsta nije došlo do takve promene?) 

Nisam 100% siguran da Bog postoji, ali dok ne dobijem objašnjenje o evoluciji detlića, siguran sam da ne verujem u ono što Darvin kaže".

Epilog 

Razredni starešina, naravno, nije bio zadovoljan. Kolutao je očima, crveneo....roditelji su posećivali direktora, razrednog, veroučitelja...posle svake posete roditelja, neko ga je posećivao... i tako sve u krug... na kraju su nekako celu priču gurnuli pod tepih... klinac je zaradio nadimak Darvin...prestao da pohađa veronauku. 

Naravoučenije 

U slučaju da posumnjate i na tren da vam je dete sklono filozofiji i po prirodi slobodoumno, opredelite se za građansko vaspitanje... i obavezno, obavezno čitajte svaki domaći zadatak. Za svaki slučaj :) jer i u demokratiji postoji policija.

Najaviše ljudi iz gradske uprave krpljenje udarnih rupa i peglanje lokalnih puteva... u cilju poboljušanja putne infrastrukture i uklanjanja neprijatnosti koje vožnja po uništenim trasama izaziva... i ne znam zašto me je ovo što se desio iznenadilo ( imam bogato životno iskustvo )... ali prosto ne mogu da se načudim stepenu pokazanog imbecilizma i neveštog rada... rekao bi čovek da su maloj deci dali po kantu bitumena i asfalta i poslali da se igraju... jer samo bi tako mogla da pojasnim one neverovatne oblike zakrpa i rupa, koji krase grad grrrrrrrrr....

Elem... Ne samo što su neravnine još veće nego što su bile pre krpljenja, što je posvud ostavljeno kojekakvog đubreta... šuta, bitumena, rizle... nego ne mogu da shvatim ekonomsku logiku kojom se vode ovi radovi - svake godine krpare, i taman kad stave nove zakrpe, oštete radove od prošle godine ili od pre par meseca i uprskaju skroz... 

Navodno objašnjenje je: nema u budžetu dovoljno para da se rade cele trase! A ima para da se svake godine rade isti poslovi i krpe iste deonice? Pa koliko su do sad krpa okrpili mogli su od tog asfalta da naprave put do Meseca...a ne da asfaltiraju sve ulice u Zaječaru...

I koji je to sad fazon... eto, nek neko pogleda ovo čudo, pa neka mi kaže da su normalni, naročito što se ove zakrpe nalaze oko dve najveće zaječarske osnovne škole...

Gde bi po nekoj logici putevi trebali da budu u najboljem stanju, jer pobogu od toga sigurnost dece, a i vozača zavisi ! Da ne pričam o tome kako je novonastala promena ulice pretvorila u ruglo!  

Iako nikad neću shvatiti po kojoj logici rade, krpe i buše ove rupe u najneverovatnijim oblicima, u jedno sam sigurna, ovaj čovečuljak što crnči sa ovom lopatom znači: Ovde smo rešili da zeznemo stvar - čuvaj!

Na čast vam gospodo,putari i inžinjeri! 

Na moje parče raja na zemlji, ono kičasto, šareno, radosno... koje je odnedavno obogaćeno "Pogledom na Alpe" ( ne znam da li se slika tako zove.... ali ne mari, krstila sam je u slučaju nužde ) izvršena je invazija, iza koje, ni manje ni više stoji glavom i bradom: KLINTON! 

Pre nego što živahni Billy uspaniči i počne frenetično da uzvikuje: I did not have sexual realtionship with that woman! - da razjasnimo jednu stvar: ovaj KLINTON osim zajedničkog imena koje je proisteklo iz činjenice da se na srpskoj sceni pojavio 1999. godine ( možda se pojavio i ranije, ali je ova godina nekako bila vitalna za njegovu karijeru )  u vreme onog tužnog bombardovanja , nema nikakve veze sa bivšim predsednikom Amerike ( osim možda po promiskuitetu, jer vele da su KLINTONI i KLINTONKE veoma aktivne po tom pitanju ).

Elem, noćas, uprkos uredno spuštenim roletnama je kroz moj krevet promarširala armija KLINTONA i KLINTONKI... i taman što jednu šutnem kroz prozor , eto ti druge.... nije da se plašim insekata ( barem ne ovih ) ali me ono njihovo struganje i zveckanje koje proizvode valjda se međusobno dozivajući - nervira. Neko će možda kazati da imam kratak fitilj i nadražen nervni sistem ( tj. da sam histerična ) ali kako i ne bih bila, kad patim od nesanice, i eto jedared mi se prispava ko čoveku,a onda vasiona uđe u rat protiv mene. 

No, da nastavim, taman se izborih sa ovim alama, i zaspah, kad ni sat vremena kasnije iz samo njemu znanog razloga solo koncert u 4.30h držao je komšijski pas. Možda je načuo Aca Lukas dolazi neki dan na Popovu Plažu (a.k.a Boškovu baru ) pa se raspevava, a možda i planira da se prijavi za predstojeću Gitarijadu u nadi da će biti novi naslednik benda "Džukele"... tek, lajao je tako lajao, sve dok mi nije pukao film i dok nisam protnula glavu kroz prozor i krenula da vičem: Umukni džukelo!!! ( sad me sramota, naročito jer volim životinje....al u tom trenutku ta ljubav mi nije bila ni na kraj pameti )... 

Napokon, kada je ponovo zavladala tišina, i kada sam uspela da sklopim oči na dobrih dva sata komšiji , inače vojnom licu oženjenom odličnom frizerkom , u stanu do razvrndao se telefon... auuuuuuuu.... pa to je strašno... ne jednom, ne dva puta.... zvrrrrrrrr do kraja, pa opet.... i opet, i opet... i tako 10 minuta....

Digla sam ruke... ustala,.... vasiona očigledno ima nešto protiv mog mirnog sna. Čudno, ali pola sata kasnije zavladala je tišina, i vlada još uvek. Eto ti ga sad. Pitam se da li bi,ako sada prilegnem, nad Zaječarom protutnjao tornado. Neka, žrtvovaću se. A vas molim da neko odrema i za mene turu.

Kako se uskoro približava rođendan bloga mi moga, rekoh daj da prokrstarim po statistici i vidim šta se to ( ako je verovati čitanosti ) dopalo čitaocima u naročitoj meri... začudilo me je, iako sam svesna sujeverja koje vlada, da je najčitaniji tekst tekst o vlaškoj magiji i to sa cirka 3000 čitalaca. Iako je tekst star kao biblija, svakodnevno ga poseti barem desetak duša.

Iznova iščitavajući komentare došla sam do zaključka da nema tog uspona savremene tehnologije koji će čoveka osloboditi sujeverja, verovanja u moć više sile koje je duboko ukopano u DNK i podsvest svakog bića i samo čeka da ga neka bezizlazna situacija razbudi iz sna...a da je ljubav najvažnije pitanje za dobar broj ljudi.

Elem, kako je, ako je vračarama verovati , leto najbolje vreme godine za prikupljanje alata i materijala, reših da objavim nekoliko sasvim bezazlenih bajalica :) čisto da steknete uvid u vlašku magiju i način funkcionisanja :) iste (barem u onaj benigniji oblik vlaške magije )...

Najrazvijeniji deo vlaške magije je, svakako , ljubavna magija koja se je, kažu ujedno i najjača ljubavna magija na svetu. Najčešće korišćeni alat u ovom tipu magije je katanac, kao simbol nečega što porobljuje, zaključava ili oslobađa. Iza katanca, koji je agresivno i "opasno" sredstvo, sledi med - koji ima funkciju "lepka" i po prirodi je bezopasan, ugljen - koji simboliše vatru i bosiljak koji ima funkciju opijata zahvaljujući svom mirisu.

Crveni i/ili beli konac, so, šećer i voda, služe kao elementi indentifikacije ličnosti ...

BAJALICE

MOĆNA METLA
 

Jedna od veoma efikasnih vradžbina za vezivanje "srodnih" duša započinje bajanjem u sobi.... Elem, osoba koja vrača metlom mete po sobi i dok mete tri puta izgovara određenu bajalicu. Po okončanju tog čina, sakupljeno đubre iznosi van kuće i baca ga u pravcu gde osoba koja treba da se zaljubi u osobu koja izvodi magijski čin. Potom se prekrsti i tri puta izgovori sledeću bajalicu:

"Ne metem slamu, ne metem đubre, već metem sve mraviće, već metem sve stenice. Metlom ih pomeh, po ( navesti ime voljene osobe ) ih poslah. Kada na njega naiđete da mi ga bockate, podbadate, meni da ga otpravite. Mira nigde danema, ni sa kim da ne prozbori dok se predamnom ne pojavi."

Da li ova bajalica i magijski čin deluje? Kažu bez greške. Čak navode i primere bračnih parova koji su se spojili zahvaljujući ovom činu. Može li se mesto metle koristiti usisivač? Ne mogu sa sigurnosti da tvrdim, ali neki vele da ne može, jer metla poseduje sama po sebi određenu magijsku energiju.

MED

U svitanje treba otići na potočić koji teče u pravcu istok-zapad i opkoračiti ga. Baje se praćkajući strukom bosiljka po reci, a potom se vodica prska preko teglice sa medom. Med se kasnije daje osobi koja se želi privući. Mažu se usne, trepavice i obrve i vrhovi prstiju kojima se dodiruje voljena osoba. Prilikom bajanja na potoku izgovara se sledeća bajalica:

"Stavila mi na glavu Mesec sjajni, na prsa blještavo Sunce, na ramena dve zvezde Danice, na leđa ružu crvenu, po naručju i bedrima sitne zvezde, da ceo svet gleda u njih, a sa još većim žarom (navesti ime voljene osobe), da mu ne daju mira, ni kad leži, ni kad spava, ni kad priča, dok meni ne dođe da srcu sebi olakša."

Kako u urbanoj sredini naći potok koji teče baš u smeru istok-zapad...hm, ne znam. Deluje li? Kažu bez greške. 

MAČIĆI

Prema vlaškim vračarama blaži oblik lečenja neverstva je obred sa novorođenim mačićima. Sam po sebi obred je u suštini surov, jer jadni mačići često loše prođu, tako da vam ga ne preporučujem jer sam ljubitelj mačaka.

Okupati mačiće, slepe i tek rođene u vodi i ponavljati: "Kako su ovi mačići slepi, tako da si ti slep za druge žene". Potom tu vodu podmenuti mužu ili voljenoj osobi da popije. Možete u formi soka, čaja, kafe... Kažu da voljena osoba nakon toga postaje slepa kod očiju kada su u pitanju druge žene.

PUŽEVI BLIZANCI

Kada bračni par  reši da se obostrano zaštiti od neverstava treba da krene u potragu za retkom anomalijom u prirodi - tzv. puževima blizancima i slepim mišem. Vrhove krila slepog miša treba odseći i staviti ih u šupljine puževih kućica, i potom zaliti voskom. Na vrhu kućica usijanom iglom treba izbušiti rupice kako bi se ova amajlija mogla nositi oko vrata. Za muškarce se amajlija priprema tako što se vrh desnog krila stavja u levu kućicu puža, a za žene obrnuto.

Kako utvrditi koja je kućica puža leva, a koja desna? Ta, valjda  posmatrano iz puževljevog ugla. Isto važi i za slepog miša. Kako naći puževe blizance, inače veoma retku anomaliju - eh, pa valjda treba biti uporan. Sem toga, nije dovoljna želja, potrebna je i upornost kada već želite da prekrajate sudbinu.

   Naravno, valja napomenuti da nisu svi običaji vlaške magije tako miroljubivi, neinvazivni... a opet ne svode se ni na puko žrtvovanje životinja i trčkaranje u nagom izdanju po livadama... uz ispuštanje životinjskih krikova. Vlaška magija je deo folklora, narodnih arhaičnih verovanja, a ne univerzalno rešenje problema...Isto tako, valja imati na umu da u magiju ne veruju samo neobrazovani ljudi, ruralnog porekla...

   Pre nego što se uopšte upustite u razmišljanje o tome da svoj život prepustite u ruke koje vračare, prvo se zapitajte da li je to fer, i da li je logično da verujete u moćno dejstvo osobe koja ceo život provodi u nekoj vukojebini, a ima moć da promeni život iz temelja, ali eto neće joj se jer je dobra osoba :)

   Ako ta osoba prepušta svoj život sudbini, zašto se poigrava sa istom da bi udovoljila vama?  Sem toga, možda ta sudbina koju vi birate i nije dobra za vas... ma koliko se vama činilo da jeste.  

   A jedno vam garantujem, ma koliko bila zaljubljena u nekog,sile nema da mu serviram vodu u kojoj su kupani mačići ili što god slično.  

Često sam se pitala čitajući jevanđelje Jovanovo zašto je tolika moć dodeljena reči, i može li sama reč biti dovoljna da stvara nove svetove? Iskustvo me je navelo da shvatim da svaka reč, napisana ili izgovorena apsorbuje iz duše onoga koji je njen vlasnik energiju i zrači njome, prenosi je na onoga kome je upućena. Zato lepa reč i gvozdena vrata otvara, a gruba seče gore od mača.

Danas, u 13.12 minuta pregršt lepih reči prionulo mi je za srce, navelo me je da se nasmejem, osetim važnom... zapitam da li je moguće da li sam zaslužila tako lepe reči... da li sam zaista tako dobra osoba kakvom su me doživele nečije oči i duša...

Neću vam otkriti sve reči, sebično ću zadržati njihov sjaj za sebe :) - e baš sam zlica... a ti, draga blog sapatnice i saputnice :) znaj da me je jedan redak koji si napisala inspirisao i naveo na jedno sećanje.... Možda se fizički nikada nećemo sresti u nekom boljem vremenu i prilikama... ali mene su učili kao malu da je san trijumf duša onih koji vole nad daljinom koja voljene razdvaja. U snu se duše prijatelja susreću, i vode zaseban život, druže se i raduju, iako kada smo budni često tih susreta nismo svesni...

Ove stihovi posvećeni su trijumfu sna, tebi i radosti koju si danas unela u moj dan :)