Oduvek sam bila impulsivna osoba... iako spolja, tako su mi barem rekli, umem katkad da ostavim utisak da mi kroz vene teče tečni azot... Dušu retko otvaram tako kao na blogu, ne zato što papir trpi, nego eto, takva sam...

 Elem, posle dužeg vremena emotivnih slomova, depresije... nađoh mir... i već krenuh da mislim da shvatam poentu života, i da život uprkos svim teskobama koje me okružuju zaista nosi u sebi lepotu kakva se ne može ni zamisliti...i već krenuh bogu da zahvaljujem na tome - časna reč... verujte mi...

Kad bum! Ode ravnoteža u aut, u sekundi... samo zato što sam po N-ti put u životu doživela situaciju da (što naš narod slikovito kaže ) : NAJGORA SVINJA NAJBOLJU POMIJU POJEDE... da sam budala... ( Baladašević će verovatno reći i da jesam kad se nerviram... ) otac svih idiota na planeti zemlji.. opitni kunić.... da nema Boga, a ako ga i ima - da ga se odričem... da ni onih mojih pola sata vrištanja u atomskom skloništu ne može pomoći ( a praktikovala sam to ranije, kad je bilo teško ) ....
 

I u trenu osetih kako mi se gubi tlo pod nogama, mržnju i bol smešane u smrtonosnom koktelu... ukočila sam se od bola...  ima blogera koji su živi svedoci, koji su chatovali samnom u tom trenu...  Osetih da bih bila u stanju da uništim sve lepote ovog trena u treptaju oka - NIJE ZALUD GNEV JEDAN OD SMRTNIH GREHOVA...

I sad mi gore obrazi još... a u duši borba - desant... težak... Kako da mrzim kad je to protiv mene, a znam da bi bilo ljudski da to osetim.... znam da bi...  a opet to je protiv mene, protiv mojih učenja... protiv poštovanja koje imam prema tibetanskoj misli.. ja sam pacifista u duši! I kako sad mrzim? I još u konfliktu moja dva principa - od kojih jedan raduj se tuđoj sreći a drugi ne mrzi...

A nepravda je to... velika.... ma koliko bili tajnoviti putevi gospodnji, nepravda je... i možda ne bih stvarno uništila ceo svet, sve njegove lepote, ali me boli... a odrasla sam, trebalo bi da sam navikla... a nisam... osećam se kao dete izgubljeno na velikoj raskrsnici ovog ludog svemira... 

Treba mi mir... i samo malo sreće koju tražim tako dugo...

Zar je bilo potrebno da dođe kraj,

da okrenem leđa i pređem prag

preko koga si me jednom preneo

da bi počeo da pišeš pisma,

u crveno uvijene stihove? 

Zašto ranije nisi pokazao

da tvoji prsti nežno miluju,

da poljubac moj oduzima ti dah,

da znaš da skineš zvezde sa neba

i da ih upleteš u moju kosu? 

Zašto si iznova lomio srce,

unosio u postelju nemir?

U oči, za kojima sada žudiš

ti uselio si suze i strah...

Iz obraza mojih ukrao si ruže... 

Čemu sad ova predstava za strance,

suze, očaj, ples na kolenima?

Zar nemaš u sebi ni trun razuma

koji uglas viče: SVE TO JE LAŽ! 

- Zaboravio si možda? Ja nisam! 

Poslednju put te molim, prekini laž,

ne pominji više moje ime,

ne pričaj  "prijateljima" priče

kako i koliko si voleo...

jer ti to nisi nikada umeo... 

_______________________________________________________________________________

Na ovom linku :  

http://www.sendspace.com/file/a62tym

nalazi se upustvo za ubacivanje slajd-fotografija u post... Sanjarenja56, nadam se da će ti biti od koristi :) isto važi i za ostale :) 

Ja najviše volim prirodu i mir koji ona nosi... Sanjarenja56 danas reče da nervoza nije dobra za ten :D kako smo se obe danas dovele svoj dobar ten u pitanje... poklanjam joj ove slike, koje sam načinila lutajući od Kraljevice, do mora,  preko manastira Ostrog i nazad... :D

Veliko hvala, Sanjarenja56 :D na ružama... stihovima... i druženju...

poklanjam ti nekoliko lepih reči, za koje verujem da te najbolje opisuju:

"Mesec se rukama uhvatiti ne može... ma koliko pokušavao, i pružao ruke ka njemu... ali u tvojim očima, u zenici tvojoj ja ga prepoznajem... smeši mi se i namiguje Luna, poziva me ka sebi na putovanje, da mi pokaže sve lepote sveta.... Zato ne sklapaj oči, dopusti me da u njima pronađem opravdanje za izreku : "Život je lep"... Nemoj mi uskratiti zadovoljstvo da kroz tvoje oči sagledam ceo svet..." 

Galeriju slika u kombinaciji sa muzičkom pratnjom preporučujem svima sa problematičnim tenom... :D čuda čini... 

Pozdravljam vas... odoh u jedan od mojih kraćih begova... a nadam se vratiću se sa stihovima i lepim pričama...

Kontam ja da cilj opravdava sredstva... ljudski je to, iako često nema bog zna koliko veze sa moralom... no, ipak, uprkos tome kat-kad se naljutim ... bah, slaba je to reč: iznerviram se kada se suočim sa situacijama u kojima se ljudi sete svog porekla, tek kad im gori pod noktima... ili im je to preko potrebno...

Tako me je jedared nervirala jedna klinka koja je bila prijavljena za BK Idol... pola Zaječara bilo izlepljeno plakatima i bilbordima: glasajte za svoju Zaječarku... a kada je došlo veče nastupa i kada je stala pred kamere i postavili su joj pitanje: Odakle si? Ona je odgovorila: Ja sam iz Beograda... Ne sa: Živim u Beogradu, a rođena sam u Zaječaru... već jasno nedvosmisleno: Ja sam iz Beograda... i posle se još naljutila što je Zaječarci ne gotive...

Elem, juče pošla u moju redovnu večernju skitnju, i ponela sa sobom antenu za mobilni, tek ako se uželim civilizacije, da malo razbijem monotoniju... Pustim Radio Zaječar... muzika gotivna, opušta... Tek, prekida je glas spikera koji kreće sa žvakom o Kući snova... Uh, da l je moguće da smo se i mi zarazili time... i tek on tu krene kako Zaječarci imaju razloga da glasaju jer u kući je ostao i jedan Zaječarac... 

Kako bre sad Zaječarac? 

Saša je naš... zemljak, sugrađanin, evo njegov otac će reći par reči.... - kaže spiker...

Sašin tata krene da naklapa kako je on Zaječarac, kako je bio nekakav direktor u poljoprivrednom dobru Salaš... bla bla bla... 

Ja krenem da premotavam film... ma nešto se ( grešna mi duša ako mi je promaklo ) ne sećam da je Saša pomenuo da je Zaječarac, ta upamtila bih to sigurno.... i tako sam motala neko vreme, motala... i dođoh do zaključka da je najbolje da ugasim radio i prepustim se prirodi...

I tako i bi....

A večeras... ta opet u prirodu, tamo se barem ne nerviram. 

Živeo ne tako davno u Zaječaru čovek po imenu A**** ( bog mu dušu grešnu prostio, ima pravo na privatnost)... kažu da je, grešna mu duša, pri kupovini plačeva na Babinom zubu u crno zavio mnoge koji nisu znali koliko je njihova vrednost u međuvremeno porasla zbog buduće izgradnje komplexa na istom ( tad je to još bila tajna, i samo su upućeni znali, kako je znao on... ko će ga znati, ali da je bio na Titaniku, bio bi prvi koji bi napustio brod i to 2 sata pre sudara... ). 

Elem, kupovao bud zašto, prodavao po velikoj ceni... kažu da je malo bogatstvo stavio u džep...  a onda, nenadano, nenajavljeno... oboleo od raka... teškog. Lečio se po bolnicama, a kad je shvatio da mu tu leka nema, obrnuo se alternativi. 

Da nad popom ima pop, pokazuje ostatak priče... Naime, našli se neki mangupi koji su ga u njegovoj muci nabedili da kornjačina krv leči taj njegov rak kao od šale i da je primera u svetu koji su zahvaljujući kornjačinoj krvi dočekali uspešno ozdravljenje ogroman... i ko zna šta su još pričali, tek... podvala je uspela. ( Odmah da naglasim, ti prevaranti nemaju nikakve veze sa gore navedenim oglasom - on je gore prikazan samo zato što predstavlja najgori mogući primer šokvertajzinga, sa čime će se verujem složiti svi koji imaju veze sa marketingom... jest da je  privlači pažnju - što je cilj šokvertajzinga, ali ovo je ipak neukusno preko svake mere. )

Pare, one iste što su jedared na prevaru ( neki bi rekli na mozak, jer to je poslovanje... i to je nekako menadžment - unovčiti informaciju koju imaš... ali je protivpravno, a ako ko sumnja, potkrepiću i zašto ) počele su da lete... kornjačina krv je skupa... ali, izlečenja nije bilo. Jedne zore, ispustio je dušu, vele u teškoj muci...

Pričala sam o tome sa jednim poznanikom , privatnikom čiji je biznis blisko povezan sa tuđom mukom, iako je po prirodi human... on je samo čudno zatresao glavom i rekao: "Na tuđoj se muci najlakši novci uzmu. Tako je to uvek bilo. On je samo poznao drugu stranu medalje koju je obično pokazivao drugima..."

Šta bi s moralom? Ko će ga znati... tek ponekad zapitam se : Jesmo li mi LJUDI ILI LUDI?